Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 78

Б -X. ИСТОЧГТИК

Св. 2

вота кнеза Ратка, Ратковљани бише оно што и Израиљци у Мисиру зн живота прекраеног ЈосиФа, а након смрти кнеза Ратка, Ратковљане иостиже од силеџија Турака оно што и Израиљце након смрти ЈосиФове постиже од новијех Фараона; јер многи је мученички скончао : од коца, конопца, пушке и сабље. Било је и такијех тешкијех прилика да су се сиромаси облачили у просјачко одијело и у штапове уврћивали своје тапије, па их носили у Травник на преглед везиру. Тако мучећи се свакојако очували су своме иотомству ако и не све овај мученичком крви окропљени комадић зем.ље, а иначе оте.дн би им би.ли све као и другијем ; јер .љута аждаха сав би свијет прождрла и не би се пи наје.ла то л прејела. Назад 50 година а т. ј. 1839. кадија Ђумишлић из Бањелуке, разјарен што му ратковачке тапије у руке доћи не могоше, он одабра бањалучке зликовце све црњега и горега крволока, те с њима крене на Ратково и позове на вјеру : свештеника Симу Кочића, кнеза Мијаила Бабића, Зељку Кочића и остале ратковл.ане, те је ову тројицу првака након много мучења исјекао н остале ратков.љане што но рнјеч до костију огулио и опљачкао. Теодор Босинчић старац, који је и данас жив и којему има преко 100 година, приповиједа да је и он био у овом ужасном и крвавом колу стезан непријатељским ланцима и да је до голе душе оглобљен и опл.ачкаи. Исти старац још каже : да је свештеник Спмо Кочић тада био у 25. години и врло наочит, пак кад су га зликовци посјекли да је покојник без главе дупке стајао све док га силеџије нијесу оборили. Ова је црквица у врло романтичну и чаробну мјесту, на једном водопадном

таванку прама селу Бањици а од запада и сјевера окружују је шумнате стране. ГБезина нрекрасна равница за збора састоји се у простору око 2 1 / 2 дана орања, на овој је равници извор поменуте рјечице Седреника, врло здрава и ледена вода, која мало ниже цркве скаче са високе од 80 — 90 арпшна седре и својим водопадом краси ово мјесто. Са овог водопада у мају 1875. два су вука скупа врат сломила ; те је овај догађај народ иментовао за неко предзначење. Осим ове зборске равнпце ис.та црквица има што искрчене глто дароване своје властите земље 7 дана о])ања, а кад би се срећом овдје саградио парохпјални дом, те би се њено земљиште проширило, засадило виноградом и другим разним воћем, закратко вријеме изгледало би као какав Фрушкогорски манастирић, те би околне Србе примамљивало да дођу нагледати се ове природне красоте. Ова је црквица од растовине, изгледа бакарне боје ; њена стара гра^а била је дуга 11, широка В а висока 2 1 /' а аргаина, пак је љетос ревногаћу дотпчног јој свегатеннка Стевана Бабића с прилогом Срба Раткољана и потпором в. з. владе од 50 Фор. иаетојањем к.ључког предстојника Марковића обновљена ; и то на зиду 1 аргаин оДигнута ; а олтар 5 аргаина изнегаен и озидан, а тако |је и камена порта око ње озидана. Звоник је дрвен са звоном од 11 центн. У истој црквицн часна је трапеза од седре, широка 1 аршин, а дуганешто више од аргаина, стесаних рогљова, те изгледа на 8 ћогакова. — На њојје св, Антиминсса св. могатама врло стар, ина њему потписује у околицн са словима овога облика : I оетиоб оби ОТ1Ј и кжетЕбиим ЖеРТЕбИИКТ РУ.К0К) МНИ ОДГИРбНДГ0: ГЛКРИЛЛ ЛШХЖЛОКИЧД Л1ИТР0-