Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 80

Б -X ИСТОЧНИК

ротијом и с момком Милом (дакле 4 из једне куће). Дионисија учио се је у кући родителзској; само 1856 г. учио је 2 мјесеца у ГГриједору, кад пок. Пет^а Љубишића, јер је болест даље учење спрјечила му. Дионисија је искусан у црквеном правилу тако, да се не би свију овдашњи па и други свештеника постидио. Нзегови ученици знају лијепо појати, не само одговарати летургији, него: полијелеи, ангелски собор, помилуј мја Боже, чешњејшују и славословије на 4—5 гласова, 4 катавасије, млоге тропаре, антифоне и т. д. Дионисија је изабран за учитеља колико за науку, више за црквено благонаравије и благољепије. Он је овдје завео неки школски ред, (макар слику школског реда). Прије њега учење је овдје прекидно; по неки су долазили и учили овдје дјецу по 1 — 2 године, и само се учио буквар и часловац. А кад је Дионисија почео, одма су се почели и други предмети као : Црквена историја, катихизис, земљопис, читанка и граматика, (а камо српска историја ?) за које

су му се противили неки људи који не разумију корист од науке. Он је узрок те је овдје 1868 г. основан школски „ фонд " који (мал), ако је и пропао уз буну и данас се повлачи, те се ова школа издрзкава. Он је по могућству обдржаво црквено-школски ред баш и онда, кад је овдје пушка пуцала, а богме по неки куршуми запињали и за школске прозоре. Узевши у обзир његово поступање од почетка до данас, мислим, да Д. М. заслужује више похвалу, него подсмјех и поруганије, ако се и не може мјерити са. данашњим научењацима. Вудући да су му уз буну браћа исјечена и кућа поробљена, то Д М. доста сиротињски живи, кубурећи са 200 Фор. год. плате издржавајући 6 чел.ади. Молим славно Уредништво „Д.-Б. Источника" да у цјењеном листу дате мјеста овом допису, макар у скраћеном виду. Србин Мајданац.

Записник.

Главне скупштине крајцарског штедовног друштва православних Српкиња у Сарајеву, обдржаване дне 26 Јануара 1889 год. у кући друштвене перовоткиње Евице Сарајевчићке учитељице. Пошто се по правилама овог друштва §. 7. скупио довољан број чланица које стално обитавају у Сарајеву, то се у 4 сахата по подне отворила скупштина. Предсједава: предсједница гђа. Јованка Бесаровићка. Биљежи: друштвена перовоткиња гђа. Евица Сарајевчића. Осим чланица присутни су још г. Нехански градски биљежник, а изасланик владиног повјереника; г. Ђорђе Петровића члан конзисторије и Ђорђе Бјелановић ђакон изаслани од високопреосвештеног митрополита г. Ђорђа Николајевића. Госпођа благајница је већ 15 дана на постељи болна, те неможе скупштини присуствовати, али је умолила друштвену перовоткињу да ју у скупштини заступа. 1. Чита се занисник прошле друштвене сједнице од Јуна 1889 год. — Одостовјерава се.

2. Перовоткиња Евица Сарајевчића у име друштвене благајнице предлаже славној скупштини друштвене рачуне, који су по одбору већ прегледани, да се на ново прегледе. — Предлаже дал.е да се изберу три лица која ће исте, као и друштвене књиге прегледати, §. 8. тачка 2. друшт. правила. Чланице скупштине моле изасланика владиног повјереника г. Неханског и г.г. Петровића и Бјелановића да књиге и рачуне друштвене ирегледе, јер су они томе вјештији од још у том непрактичних чланица. Пошто су г.г. рачуне и друштвене књиге прегледали — изјаве, да је све у свом реду. Осим тога господа су само још примјетила: да се на књигу „рачунски дневник" метне друштвени печат, и назначи колико страна исти има. Неровоткиња прима ову примјетбу са захвалношћу, молећи господу, да ју још у чем поуче ако какав недостатак у раду опазе. 3. Перовоткиња извјешћује сл. скупштину да се друштво састоји пз 122 чланице које редовно уплаћују своје улоге.