Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 88

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

појаше народ пјесме у славу Божнју, на своме језнку, слушаше св, лнтурђнју и слово божије од свештеннка свога народа |[ племена н цјелнвчше цјелокупне остатве својнх светитеља н добротвора народннх. Дивне ове задужбпне наших побожннх крал>ева и царева заостале су већином н до данае но разннм крајевима српским, те као живп свједоци проповједају цпјелом свијету, да је било негда вријеме кад смо царовалп. Истина, царовалп смо, јер емо били својн а у својој земљн, н царство је наше пружало границе на далеко п на шпроко п свакпм даном расло н множпло се у толнко впше, да је снлнп цар Душан већ бпо пошао да од лукавпх Грка освоји горди Царпград — кључ цнјелог евпјета, — те да тијем ирепрпјсчп дивљнм Турпнма пут у Јевропу, који су баш тада у њу почелп упадатн. — Ово је било најсвјетлпје доба нсторпје српске. — Ал' на жалост брзо се помрачн п на зло окрену. Душан у том свом походу напрасно умрнје у најљепшем добу свом, а Србн оставшп без евоје поглавпце пли се не знадоше нлн не шћедоше помоћи. — Док је међу великашима и народу владала слога и мир; док је круна, коју је св. Савва осветпо прелазпла са оца на спна — дот ге су Србп били снажнн чувенп п у свему напреднп ; а да су н дал,е остали вјернп томе старом аманету, запста се наше царство не бп ннгда растурпло. Но Србп се иоцпјепаше у најоекудннје дбба заборавише на слогу кад пм је најнужнија бнла, а њнх остави срећа ; која пм се впше не повратп. Одкако бездушнн Вукашнн убп нејаког Душановог јединца Уроша и попе се на окрвављен просто српски, од тога доба почела се величпна, слава српсхса гаснтп, док се под царем Лазарем на бојном Косову сасма не угасп! II Србп некад онако силни н славнн посташе у својој кући туђи робови, нли се распјаше у туђе земље, те данас сузннм очпма сномињу своју сјајну прошлост у пјесмама, и наричу за својом царевином онако, гсао што некад нарнцаше н плакаше заборављенн народ јудејскп на рјекама вавилонским. — Но, жив народ као што не треба, да се у добру понесе, тако исто не треба ни да се у злу поништи, него треба да се поузда у Бога и да корача са напретком вЈземена својој љепшој будућности. А шта је нужно, да у напредак пођемо ? Данас нема међу нама св. Савве да нас за руку поведе п упутп кано оно у доба

Немањино — у доба дјетињства српског; тјело је његово бсздушни Турчин одавна спалио и у пепео претворио, а дух његов много раније одлетио је у небесне висине, да се тамо за свој с.рпски род Богу моли. Но дух његов задахнуо је многе родољубе, да народ на добро уче, а. овим духом заднут, и ја вам данас желим објавитп, шта затражује од нас св. Савва, па да срећни и нанредни будемо ; дакле љубезни моји ! послушајте жељу нашсг св. Савве: 1). Прије свега, — Србн браћо! — чувајте и поштујте своју православну вјеру, као највећу светињу, јсрбо је наша вјера — вјера спасавајућа, т. ј. нема спасења, нема царетва божнјег за онога, који није члан истините православне вјере; 2). Чувајте и поштујте љубав н слогу међу собом, јер без овога ни вјера нема важности ; 8). Чувајте п поштујте народноет своју — српско име, коме је св. Савва темељ осветпо ? 4). Вп очеви п мајке, сестре и браћо ! поштујте нашу св. православну матер цвкву ; долазпте у њу са својом дјечицом сваке неђеље и празника, слушајте св. Јеванђеље, науку нашег Нскупитеља, која проповједа једнакост свију људи на земљи; 5). Срби браћо! чувајте и поштујте своје свештенике, као замјенике Христове на земљи, јер замисли и метни руку на душу Србине п брате хришћанине! — па се запитај, ко ти је вјеру п српско име сачувао у оно жалосно вријеме, кад ти се турска ћорда над главом вијала ? — Сигурно, нико други до свештеника, који је са главом у торби носио под назухом божију књигу т , и поучавао те закону божијем, да не клонеш духом, да не губиш наде на боља и сјајнија времена, што смо хвала Богу и дочекали; 6). Гајите у срцу свом пламену љубав, оданост и послушност према Његовом ц. и крап. Величанству Цару и Браљу нашем Францу ЈосиФу првом, као и према његовим властима, међу којима прво мјссто заузима Висока Земаљска Влада наша, која се родитељски заузима о нашем напретку ; имајте дакле на уму, да је царска власт на земљи внднмо представништво божијс власти. — Тако вели св. писмо. Но вријеме је браћо, да завршпм своју бе! еједу, која је можда и подужа бпла. Опростите