Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 92

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

шао је обичај, да са у нашим црквама унухра употребљава у светоме олтару звонце и да се звони онда, када се најважније врши свештенодјејство и хљеб и вино претвара се у тајну спасења у тјело и крв Христову, онда када се пјева И л10ли/итнса Еожс НЈШТч н Достоинс естт*. Пошто оваквога обичаја нема нигдје на истоку по православним црквама; то јављајући за ово српском православном евештенству, препоручујемо, да се звонце на досадањн начин не употребљава и да се звони овим малим звонцем у олтару, него само на звонари обично кад се пјева „Достонно ест г к." Друга окружница од 20/12 1889 број 1952. гласи: „Од неког времена почела се уносити у Србију иконе католичког и унијатског изгледа, н овакове слике противне православљу — продају трговци, књижари и разносачп нашему народу као иконе православне. Нашли смо за потребно и корпсно светој вјерн, обратити нашем свештенству особиту пажњу, да не допушта овакове иконе ни у црквама, ни по домовима хришћанским. А да ли је икона противна православљу, то се може познати п р в о нз потписа на туђем језику, друго пз тога, што су свеци типа рамскога. обријани, или на врху главе теме обријано, са одјелом, које се не употребљава у нашим црквама и позптуром западњаштва, на кољенима п са склопљеним рукама. Како по своме свештеничком позиву, тако и по овом нашем налогу, право-

славно српско свештенство има ради очувања народа у православљу дјествоватн поуком, савјетом и влашћу, да се протнвне нашој цркви слике под именом нкона не купују и не држе у Србији ни у црквама ни у домовима српског народа н т. д." Срби у Брчкој сложили се на познв свога честитога архипастира и митрополита Дионисија и прибрали између себе до 7000 Фор. те ће тим да украсе своју православну цркву из нутра. НГха може слога и споразум! Шака људи њих 90 на броју, — скупише оваку лијепу своту за племените цијели, а да шта би могао онда народ створити, кад би био сложан и одушевљен. Умудри их и сложи их Боже, као и Брчане ! Слава вам браћо. („ж. с"). Српско-православно пјевачко друштво „Слога" у Сарајеву имало је 30. јануара о. г. своју главну скупштину. На скупштини било је 70 чланова. Послије пресједнпкова поздрава и извјештаја тајннкова о раду друштва, поднпо је благајник свој извјештај, из кога се могло дознати ово : Приход је био 1117 Фор. а расход 724 Фор. чист приход 393 Фор. н 40 новч. У прорачуну за ову годину уврштено је мала свота од 730 Фор. за приходе а 622 Фор. за трошкове. Даље је скупштина установила да се 100 Фор. могу поДијелити као потпора сиромашннм члановима. За ликовођу изабран је учитељ Коста Травањ с 200 Фор. награде на годину. При крају изабрат је тајним глаеањем одбор друштвени.

Пропс Пахомије НиколајевиЋ, парох Височки, произведен је 17 Децем. 1889 за пр от о с и нђел а. Нзегово високопреосвештенство г. митрополит Георгије благоизвољео је својим актом од 17 децем. 1889 год. Број 2090 упутитп впсокопреподобном О. Пахомију сљедећи декрет: „Као ревног служптеља Христове цркве, који је

едени. кроз толико дуго вријеме, и у најтежим околностпма за цркву и народ до дубоке старости истрајао, — наградили смо Вас тиме, што смо 17 т. м. при Божественој Архијсрејској служби у старој сарајевској цркви произвели вас за протосинђела" и т. д.

Одликован и. Миле Марјановић, парох Гебровачки, одли- ј од 10 децем. 1889. Број 2074. овога садржаја: кован је „Ц р в е н и м п о ј а сом", актом Његовог „Уважившн ваш труд и настојање око подигвпсокопреосвештенстза г. Митронолита Георгија | нућа п градње нове „Гебровачке" цркве, која