Dabro-bosanski Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. г>5

Кад обави владика рукоположсње, треба да изда свјсдоуду рук<толожен,а, и у њој назначи : име, ирезиме, мјесто рођеља човјека, који је рукоположен ; за тијем : годину, дан и цркву, у којој је обављено рукоположење. А кад га спрема на мјесто његове будуће службе, на парохију, издаје му синђелију, 1 ) и тијем га у смислу правила црквсних, 2 ) веже за одрсђено мјесто, које носл.е не може оставнти без допуштења или отпуста од стране позване власти. 3 ) *) Диплому, декрет. 2 ) Ан. пр. 14. 15; 1. ник. саб. пр. 15. 16; халк. саб. нр. 20: ант. саб. пр. 16; сард. саб. нр. 1. 2. 3 ) У прави.гама се сиомињу црквеии г листови мира" и „листови препоручени" или потврдни (ап. пр. 33; халк. саб. пр. 11. и 13.) Л ис т мира је писмена свједоџба, коју издаје цркнена власт некој особи, кад полази куда на пут, да је добра и влљана. Издавао га је : а) Епископ клирику, који је желио да пријеЗ)е из једне епархије у другу; или митрополит епиекопу, који је полазио на неко вријеме из своје епархије. Оваки лист зове се и о тпустни по томе, што власни епископ средством н>ега отпушта својега клира из епархије своје, т. ј. допушта му, да нријеђе у службу друге епархије; б) Митрополит епископу или патријарх митронолиту, кад полази к 1 цару, да докаже, да је дошао са знањем својега старијега. Вез оваког листа нико није смио цару ићи (ант. саб. ир. 11; карт. саб. пр. 106.); в) Епископ сиромашним људима, ради тога, да се посвједочи, да су заиста сиромашни и да требају помоћи од другијех. Без листа мира не треба да се ирими никакав странац, говори 7. правило антијохијског сабора. II р е п о р у ч н и л и с т о в и су такођер издавани у разнијем приликама. У св нисму спомиње се препоручни лист као свједоџба, коју је морао имати код себе сваки учитељ од власти, којој је подручаи, да се види, да је сиособан за своју службу (2. Кор. 3: 1.) У истоме смислу назване су у 33. апостолском правилу и 13. иравилу халкидонског сабора п р е п о р у ч н и ј е м л и с т о в и м а евједоџбе, које је издавао власни епископ свештеним особама, да се види, да су законито рукоположена, да имају право свуда да служе, и на коме су јерархичком ступњу. Без ирепоручног диета од стране власног архијереја није смио ни један клирик да служи ван своје енархије или својега града (ср. ап. ир. 12; трул. саб. 17.) У крмчији књизи зову се оваки препоручпи листови: ставилнаја носланија. По 89. правилу картагинског сабора морао је добити препоручни лист сваки, одмах ио рукоположењу. У њему је морала бити назначена година и дан рукоположења, име владаоца, и за тијем је шљедовао прави иотиис архијереја, који је рукоположење обавио. Ова је наредба Р1мала тај смијер, да се зна, које старији, ко ли млађи. Данас би имала замјенити о в а к е ирепоручне листове с вј е д о џ б а рукон о л ожења, коју нанријед споменусмо. — II р е п оручнијем листовима звале су се јоиг свједоџбе, које су издаване клирицима: а) Који су полазили у другу епархију, а били су прије одлучени, или се сумњало о њиховом добром владању, да се носвједочи, да су ослобођени од одлучења или пријекора; б) Који су били лажно оптужени због каквог пријеступа, да се иосвједочи, да су били оклеветани и ушљед тога од суда правим проглашени (види Милашево тумачење правила 11. и 13. халкидонског сабора). Званични црквени зборник руске цркве: Књига иравил (види алФавит на крају у изд. од год. 1862.), иредставља разне врсте листова или грамата, што се сиомињу у иравилима, иод овијем именима: 1) Грамата II р е д с т а в и т е љ н а ј а, без које се не може примити никакав стран епископ, презвитер или ђакон (аи. пр. 33.), туђи и непознати свештеници не могу служити (халк. саб. пр. 13), одлучени свештеник или свјетовњак не смије се

Епископа рукополажу три или најмање два епископа, а потврђује га п на одређено мјесто спрема власни митрополит. 1 ) На једној литурђнји можс бити рукоположен само један епископ, презвитер и ђакон, а ннкако вшпе епископа. презвитера и ђакона. 2 ) Епископско рукоположење бива пош.м трисвете пјссме, презвнтерско пошл>е херувимске пјесмс, а ђаконско пошље освећења часних дарова, по достоино јест. 3 ) Два рукоположења на псти степен не смију бити, осим, ако је прво од јеретичког владпке обављено. 4 ) Међу појединим степенима треба да протече неко вријеме, да се црква увјери о чистој вјери н сталности свештеног лица. Стога правила забрањују, да се ко рукополаже на брзу руку и на прескок. 5 ) §. II. Какве су пошљедице рукоположења ? Са рукоположењем или чином свештеничкијем скопчане су неке дужности и нека права. 1. Дужности, које постају за човјека по његовом рукоподожењу, не односе ее само на његове свештене радње, него и на владањо и на врлине, које треба да га сад красе у много већој мјери, него прије рукоположења; за тијем : на његов спол>ашњи изглед и ношњу, по којој се познаје, да је свештенпк. Према овоме треба : а) Да је спреман и вриједан да учи и васпита свој народ ; °) да је бистар, паметан, поштен кротак, миран, гостољубив и милостив; 7 ) да се не предаје игри, пијанству и свађи; 8 ) да не

примити од другога (ан. ир. 12.) —■ 2) Грамата прагматическаја, (види халк. саб. нр. 12.) — 3) Грамата царскаја (халк. саб. нр. 12.) — 4) Грамата мирнаја, без које се не дчоже примити никакав странац (ант саб. пр. 7.) — 5) Грамата правилнаја, коју издаје епискон свештенику, кад нолази на нут, иоклоњене у св. мјеста (лаод. саб. нр. 41.) — 6- Грамата ставленаја, коју добијају рукоположени од онијех, који их руконолажу (карт. саб. пр. 89.) — 7) Грамата отнустителнаја, коју издаје првостолни еиископ енископу, који се креће на нут на дуже врјемена (карт. саб. пр. 23.), или енископ свештенику, кад полази цару; митрополит еиископу и т. д. (ант. саб. пр. 11; карт. саб. ир. 106.) — 8) Г р а м а т а увољните л> н а ј а, која се даје, кад ирелази свештеник из једне епархије у другу (трул. саб. тгр. 17.) — 9) Грамата соборнаја (в. пр. 85. карт. сабора). Ј) Аи. ир. 1; I- вас. саб. ир. 4; VII. вас. 3; ант. саб. пр. 19. 23; лаод. пр. 12; карт. ир. 49; тум. Валс. на аи. ир. 1.

2 ) Ђакон може бити рукоположен и на литурђији иређе освећенијех дарова (Сим. Сол. одг. 56. ср. Новаја Скрижаљ д. 2. гл. 10. §. 14.)

3 ) Нов. скр. д. 3. гл. 6. §. 6.

4 ) Ап. ир. 68.

5 ) Сард. саб. пр. 10; прводр. саб. пр. 17.

е ) 1. Тим. 3: 2; VII. вас. ир. 2.

7 ) 1. Тим. 3: 2- 3.

8 ) 1. Тим. 3: 3; аи. 27. 42. 65.