Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и б

те ће остало вријеме провести у цркви незнајући и неразумјевајући оно, гато се око њега ради. Па и ако по некад, гато врло рнјетко бива -— тегс неколико пута преко године —• у већем броју походи дрквена богоелужења, то бива из сасвим другнх узрока. Приликом великих зборова црквених народ се стиче цркви, не еа једином искључивом намјером да се Богу помоли, него у претежнијој мјери, да се на том збору да впднти, илн да види свијета, да се са својом родбнном, кумовпма и пријатељима састане и поразговорп, да се виде момци на женидбу, или дјевојке на удају; а то све чнни се под изговором, да се иде цркви Богу молити, па се том приликом како младом тако и старом најмање мисли баве црквом и богослужењем. Да се ово не би зло разумјело наводимо то, да би се о истинитоети овога сваки сам освједочити могао, који је ма кад прилпком збора у сеоској цркви код богослужења присутан био, јер би тада увјерио се, да је п за вријеме богослужења такав жагор и ромор, да се не чује на излазним вратнма, кад свегатеник што чита, аједва оно игго се за пијевницама пјева. Дакле народ тај гато се у цркви налази, није иокретала само та жеља, да се у цркви Богу помоли, него да се и са сво јим пријателзима и рођацима саетане, те за разговор употребљавају и оно вријеме, које је служби божијој посвећено. Да би дакле народ уредније у цркву пгаао, неопходно је потребно, да би се једноликост црквеног богослужења уклонила, а то ће се моћн учинити тиме, кад се свештеници приме и друге половнне своје дужностп, те буду сваке недјеље и сваког празника проповједалн — поучавали народ. Таким ће се начином оживити служба божија, која иначе према простом народу нигата друго није, него мртво слово, иогато ју народ прости никако не појима нити разумије, пак ће онда боље и посјећаватн црквена богослужења. Да је ово заиста овако, довољно ће се доказати сљедећим примјером. Опгате је познато, да су католичке цркве куд и камо боље посјећеније од наших. Народ католичке вјероисповјести из приличне даљине скоро сваке педјеље у приличном броју грне у цркву. А одкуд то долазп? У католичким црквама, службени је језик латински, ког народ још мање разумије него нага народ црквени језик у ншпим црквама;

Стр. 153

црквено богослужење још је у католпчкој црквп једноличније и једноетавније, него у нас; па и пјевање у католичким црквама ни мало није складније него у нагаим; па ипак народ католичке вјероисповјести бол.е црквене службе похађа ; а то је отуд, што се католички свештеннк, ако и не свакад а оно врло често на проповједаонпцн указује, те је то јасан доказ, каквог уплива има проповјед на народ. Хоћеш ли га поучавати, он драговољно и објеручке прима поуке, не ћега лн га поучавати, онда п њему будне досадно 2—3 сата стајатн у црквн не разумјевајући ништа гата се око њега ради те или не ће ни доћи у цркву, или ће ее за вријеме богослужења забављати са својим комшијом, еамо да му вријеме брже прође. Свештеник дакле треба сваке недјеље н празника без обзира на бројну количину слушалаца сходну проповјед да говори, јер ће само таковим поступањем свој узвишени задатак вршити, јер ће тек онда бити ирави пастир стада Христовог. Да се не би овоме начину спремања за проповједање приговарало, као да се наше сеоско свештенство по евом изображењу, ие би могло овим упуствима користити, примјетити нам је на то, да нам је познато изображење нашег сеоског свештенства, као и то, да их доста има, који нијесу у стању потпуно иревести на српскн језик ни оно што у славенском језику прочитају, — ппак ће се моћи помоћи овим упуствима, јер им ннје нужде а ни потребе да велеучено говоре, него онако, како могу, па ће их њихова околина разумјети, а то ће лако моћи, јер ће своје мисли псказивати ; а друго, што се тиче тога, да потпуно не разумију црквенога језика, томе ће се лако доскочити; јер и Апостоли а и Јеванђеља, налазе се у српеком преводу, те их сваки свешгеник лако може набавити и тиме се поелужити, да на основу тога, гато потпуно разумије, мисли развије, те проповјед удеси. Од свегатеника се дакле ништа друго не тражи, него добра воља и мало труда, на је успјех ту. А да се свештеник што вишо у томе изобрази, потребно му је да чита св. писмо, па онда да прати разне поучне говоре и бееједе црквене, које се било у засебним књигама или по листовима узора ради јавности предају, алн увијек еамо у тој намјери. да их проучава, да мотри на ток мисли, цјелисходност, начин, којим се

Б.-Х. ИСТОЧНИК