Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 158

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

нпје јело и ппће, него правда и мир, п радост у духу светом". Добар примјер иека ове ријечи ирестапи V јасној слици, па ће бити плода; ако се не ће да иам се рече: „теихко вама Фарисеји. што тражпте зачеља по зборппцалха, и да вам се клања по улицама!" Као што ме оиомиње и наслов овога чланка, хајде да се заиитамо: због кога оиада „побожност" V Је ли због раденика у друштву нашем, или је то пекако V времену дошло V — Вјешт посматрач жпвота нашег могао бп барем и прпближно доћ до одговора. А ко то не може јасно уви^ет својим оком, а оно нек поставп цитање V том погледу једном сел.аку, добиће одговор : „не бпје гром „ „чаршилију"" што прпје отворп дућаи п механу, но што се иоп у цркви и прекрстио". То је јасан доказ да „с главе риба смрди". Е угледајућп се једио на друге у томе, моглн бп се једно на друго лгледати и у нротивном случајг. — Ја, пстпна, ннјесам баш дубоко завирпо V живот нн саме своје »ко.пше, а камо лн једног краја; алп на првн поглед, што сс тпче „побожности" не може се доиастн. Ако се унутиш случајно, или по некој дужностп, у народ п завпрнш V његов укпвот и држање; оиазпћеш да је почело неко мудровање, опазићеш, да је п стара бака што је већ ноге v луг запрећала, иочела збпјати „како ратују ио небу прплпке". Покрај тога увидићеш, „да јаја какоћу, а кокошп шуте". Снн сјетује стара оца, а шћер учн матер како ће се у друштву нонашат. Овијем не ћ\да рекнем и то да је вазда „најстарнје п — најиаметније", но бп рад бпо да остане оно старо иоштовање, она стара смпреност, као плодовн „побожности". Како, иобожност опада, тако исто пада н међу-

собно поштовање; те није ннкво чудо, ако чујеш, да снн оца, илп шћер мајку, а камо ли снаха своју свекрву заиитати не ће: куд ће и шта ће, те и иде све ио новој елободи и ћеифу. Данас нпје нпкакво чудо, ако кл ћнп старјешина не зна куд млађи шврл>ају; ето, тако се дође до онога врелнна, кад ће се свпјет престатп „ Пога бојатп — а л>уди спфетн", а то све нзвире из безбожностп п из непоштовања старијега. Послштрн паше свечане „и иазарне дане" — ту ћеш ппђет ону сујшшну слободу, коју је донијело ово ново врпјеме. Тога дана виђећеш мпогог, а понајвише л1ногу са неколх снтницол! у рукама; а зашто се дошло?; вјерујте само зато, да се ппје код куће. Ако што која п ирода, оно цркавнце оде за „шик" за „мрнђелице", за „дуван" нлп за много раеирострањену „каву" — е, шта ћеш?, она ти је нравп разгоиор у 1хући, и то покрај оне голотрбе Српчади, која би била задовољна н са .,ск])обом" кад бн га бпло. Механпце, дућанчићп п бурдељчпћп кнпте п лхладил! невама, лкфу којнма се раскошарила која ..Л1удра бака", често са цпгарпцол! у зубпма пли чашпцол1 Л1ученпце на носу; ту ћеш најјаснпје вмђет ону сувишну слободу, које се ја заиста планнш, које се лшра плашити свакп прпјател> српског ноноса. Почела је због тога п због нретварања села варош претваратп се и она „црвен" на образу у „бледило" иза чега впрн ненослушност „ иепобожност ". До^еш ли у кућу. ето ти одмах „каФепог такулга" на носао; аако се узпротивпш, одмах ти је готов одговор: „Та да ово ј о ш не тропшмо не бп нал1 у кућу сврнуо нн кнез. Погледаш лп по кућп, запие ти око за велнку нечпстоћу, н то баш л г кући оне лшаде што но јуче накићена покрај