Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 166

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 ii 5

троЈаку службу Исуса Христа т. ј. пророчку, првосвештеничку и царску. 12. Пасхално јагње. Преставл.а Исуса Христа. — Као што је пасхално јагње поједено, а п једна му кошчида није сломијена или повређена, тако исто и Исусу Христу који је разапет био на крсту, није новређена ни једна кошчица (ребро му је копијем прободено, ну није сломљено), нити су му пребијени голени^ као оној двојици — разбојницима, мсђу којима је Хрпстос био разапет.

13. Крв на вратима од пасхалног јагњета. Иреставља крв и страдање Христово на крсту. 14. Мојсеј. Као Ходатај старог завјета н чинећи чудеса пред Фараоном, преставља Ходатаја ноеог завјета Исуса Христа, који је такође чинио велнка чудеса. 1 ) 15. СгКАТМА скл г П1 \" г к. Преставл.а Христово Васкрсење на небу. Милош С. Анђелковић, свршени богословац.

*) Одломак из лекција- проФесора београдске семинарије Г. Лрхимандрита Фирмилијана.

Орпски Ка' што сунце по оред неба, Поноепто земљу гледа, С' пламом врућим земљу грпје, Зраке своје земљп шиље; А у вече зраке диже, Вјечном Творцу Богу стпже, Па му вруће захваљује, Што је могло пас да грије; А Вшпњи му наређује : Да нас опет зраком сије. .V. Ка' што пастир, сред свог стада, Поносито стадом влада, Да се стадо не растури, Па се мучи, зноји, мори, Пази, гледа своје стадо, А у вече, како радо! Пјева пјесме — Творцу хвалу, — Вјечитоме Богу славу; А иа радост вељу своју, ПГто је стадо сво па броју ! л;. -л* Ка' што јунак поносити, Сред љутога боја летп, Аманет га гонп светп, Па не жали умријети; Мач србинскп, кад му с'јева Фоча 1890.

теиик. И кад за род крвцу л.еиа, Да род милп ос-лободи, Да се роду сунце родп; Јер оп зпаде, тој' за хвалу II његову вјечну славу. ■» -XТако ттсто срб-свештеник Сред иарода свог поборипк, Оп се стара п иастојп, Па се зпм И ј љети зноји, Да свој народ просвијетлп, И мили род да окр'јепи, Са науком Бога-Спаса, џ Ј " Бог је Вишњи, вјера наша; 1Бегова смо мпла чеда Српско-православног реда. * ■» I Светптенике српске штујмо, И рад њихов цијенимо, Јер су онн свјештеннцн Праве цркве поборнттци; Тада ћемо сннцн бнти Српско име узносити. А сад здраво н живјело, Сво евештепство омпљено! Слава роду у коме су, Слава земљп \ - којој су! . . . М. О. Поиовић, учитељ.