Dabro-bosanski Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 243

дишта жели ова духовна власт ИЈхусшЈЖЈство (преуређење) тамошњег богословског завода, ; (#ији уснјеАи наиредак њојзи на срцу лежи, -»длучила, да упути пречасном ректорату и цјелокугАом наставничком особљу овај допис, коЈега изволите у сједници наставничког особл>а свестрано проучити, претрести, и своје назоре о истакнутом предмету у записник ставити. Предмет Је, пак, у овоме : У штатуту тога завода, у §§ 5. и 6. пише : „Завод ће се састојати од 8 разреда, или годишта, у којима ће се учити богословне науке, и приједмети из науковне основе гимназијске, а д< к се неустроје горња четири разреда, отварају се за сада само нижа четири (разреда) годишта, са науковнимприЈ'едметима што слиједе итд. Почем је вријеме већ, да се према постојећим приликама, ма и приближно у живот приведе одредба тога штатута у § 5., ова духовна власт мисли, да би највише одговарало цијели богословског завода, да сви младићи, који би се у будуће имали примати за заводне питомце предходно сврше четири разреда гимназгуе, (или три разреда препарандије,) на државни трошак овијех земаља, као стппендисте владине, под именом: „Кандидати за српско-православни завод на Рељеву" ; што значи да би их предходно предлагала Конзисторија Високој Зем. Влади за такове. Ако би се то на надлежном мјесту одобрило — а на томе ће ова духовна власт својски порадити, и заузети се за њ' — како мисли збор наставнички у погледу саме измјене првобитног уређења богословског завода'? Како мисли о измјеии наставног плана и наставних предмета, броЈ'а часова и т. д. ? Које бп предмете ваљало сасвијем напустити? Можда Физику, зоологију, ботанику, минералогију, хемију и т. д. Које пак увести ? Можда: риторику, хигијену, повјест, васпитања и т. д. ? Ово је истина површно речено, но збор наставнички схватиће шта се овијем смЈ'ера, па нека да своје мнење, засебно сваки у записнику, или ако се у назорима сложе, нека се стави

опште мњење, кога потребује ова духовна власт за времена, како би јој у истакнутој ствари могло послужити за подлогу при предлагању. Речени записник нека изволи пречасни ректорат спровести и у спроводном својем допису нагласити и своје назоре."

Како се у нас довлен још не нађе нико, да јавно и коју опширнију рече о уређењу богословског сјеменишта на Рељеву, па да га стручно испита и оцј'ени, како са гледишта онште педагошке теорије, тако и на основу искуства, веома је похвално и на своме мЈ - есту, што се пречасна Конзисторија упитала и у наставничко особље за мишљење и суд, да ли ]"е потребе, и ако је такове, како би се имало измјенити садање уређење једине српско-православне богословије у Босни и Херцеговини. ТиЈ'ем је признала наставницима, да има вј'ере у њима, да ће добар савјет дати, и да не мисли одлучивати о настави и образовању богословаца, без утицаја њиховиј Ч х учитеља. Наставничко се особље вољно одазвало хваљеном допису, и рекло је своју споразумну бесједу, да је потреба, пријека потреба, да се поради на болл1тку цјелокупне наставе, на преуређењу богословског сјеменишта. Споразумно је изрекао 7 готребу лреуређења, али у начину , како да се изведе преуређење, није се могло никако до сноразума доћи. Сви имају једнаку циЈ - ел на уму, али друга и друга средства. У таковој прилици као да ће најбоље бити, да речемо коју јавно, и опширнију, у ствари намишл.еног преуређења богословије. Шат се измјеном мисли у јавности, дође до најбоље основе, по којој би се преуређење подесно извести могло. Ми ћемо у овоме чланку изнијети само своје скромно мишљење о истакнутом питању, као незнатан приложак ријешењу његовом, надајући се, да ће и позватији, а поеебице, да ће и други свештеницп рећп своју.

(Наставиће се.)