Dabro-bosanski Istočnik
V
Св. 6
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 231
дати. За поетшчгуће ових дарова мора човек учиннти се достојннм, треба да умирн своје страстн н да се достојно сиреми н приуготовн. Поглед иа свештеников жнвот просто је са практи.чке сгране. то ја обраћам пажњу на оно, што свештеника може снаћн у животу. Мис.лпм дасу титвоји наставннци довољно дади иојма о духовној страни свештеника на основу Божијег закона н догмата наше религије. Завршујем ово иисмо са овим савјетом : примјени све наведене случајеве живбта на с-ебе; престави да су те опколиле све ове околности, које тн наведох н расуди, можеш ли издржатн ту борбу. Чстврто НИСМО. У прошлнм писмима говорио сам ти, сине, оне случаје у животу, гдје се можеш еусрес-ти са самим собом нлн са својим страстима. Ипак у шима нису потиуно наведене и онпсане све околностн, које изазивају свештеника на борбу са самим собом, Нисам се ни старао да то опишем иотпуно; то ћу ти говорити онда, кад већ будеш свештеник, и када будеш свагда изложен тим околностима. Моја је намјера да ти дам кратак иреглед оног живота, који ћеш да примиш, али да предходно размислиш, да ли си способан примити то звање. И у ОВОМ иисму II у ИДућвМ иоказаћу ти, шта треба да ради свештеник, кад дође у додир са заблудама и нороцима своје иастве, и са непријател>има наше вјере и цркве. II овн ће прегледи бптп кратки, салш да би се могао л'познатп са оним, што ће тн у животу излазити на сусрет. Ступајућн у службу свештеничку, ти ступаш тим уједно и у непосредни додир са свјетом. Гн знаш какав је свнјет данас, да је људство као какво велико
море, које је пуно зла п сдабостп. Алп ко је био иа мору прп мнрном шеговом стању, тај нигда неће знатн силу његову н вапај онијех јадника, с' којпма се немилосно титрају огромни морски валовп. Ко хоће да очигледно внди, да сам искуси ужас шихов, мора и ићи тамо, гђе ће се н ерести с њима, но не дао Бог, да псииташ све то у животу, да се сударе с тобом свјетски таласи, јер бн тп лако могло шкодити. Ти ступаш у иарохију, у средину л>уди, теби неиознатнх. Ти мораш најприје сву пажњу поклонити томе, како ћеш праведну оцјену дати о својој парохији, т. ј. мораш раздпјелпти своје парохнјане на неколико дјелова, степена, према њиховом моралном стању. То тп је потребно за то, да би знао, коме припада Каква поука н како ћеш се коме обходитн. Међу својим парохијанима имаћеш .1»уди добродјетељних, који ее држе иравила хришћанског живота, и слабих који по некад забораве на та правила, а не риједко излазеће предате и окорели грешнпцн, који се противе учењу хрпшћанског благочестија и начелнма Хрпстова морала, и који се старају, да за собом иовуку н ону своју браћу, којп нису сталнп у владању. Добро бп бнло, кад бп сви .л.удп открпли нред тобом душу тако, како би је могао размотрити као какву књпгу; алн тога никад не бива. 1 1овјек нпје отворен и искрен пред лпцем, које је ново н неиознато. — Тебе ће у почетку сусретати са неповјерењем, ти не нспитуј стање парохијана каквпм среетвима неумјесипм п сувпше брзпм, неруководн се у томе по правплима језуитизма. Јер ако тп парохпјанн на првом кораку увиде же.ву, да што прнје дознаш њихово владање, погинуће опште повјерење и љубав међу тобом н њима. Ал шта ће ти језунтпзам ?