Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 276

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8.

саглаеношћу њиховом с науком и ције.!.у Његовом. С тога ми с правом са сувременицима Исуса Христа, Никодимом, Јаиром и другима, признајемо под чудесима ЈБегову Божанствену силу. Говорећи о чудесима Псуса Христа, Хуго примјећава: „Није ли био сам Нсус Христос чудом ? Бадава се обраћамо мн Његовом народу околностима Његова рођења и васпитања, које су у тридесетој години живота произвели таквога Сократа, који несравњено превасходи Атинскога у животу и смрти, узвпшеношћу појмова и чистоћом науке, и ири том тамо, гдје би под господовањем предрасуда, сујевјерства и при пропалој народностп, сами одлични дарови и способности могли бити сасвим подављени! Па колко се Он времена трудио над промјеном свијета ? врло мало времена! Он је засјао као муња, која се у једном тренутку ока појави са нстока и блијесне до запада." Чудеса, која учини Исус Христос, нијесу само свједочила о Његовој љубави према роду човјечијем, и тим потакнула и приуготовила срца к слушању и примању Његове науке, него су и доказивала (и доказују) Његово Божанствено иосланство а уједно и Божанствено начело Његове науке. То је јасно из 1) својстава чудеса, јер она нијесл' могла друкчиије постати, него од Божанствене силе. коју Бог може приопштити само проповједнику праве (истините) релиђије. 2. Из јасних рпјечи о том самога Исуса Христа,"које рече: а) народу : Дјела, која Мидаде Отац да их свршим, та сама дјела, која Ја чиним, свједоче за Менс, да Ме је Отац иослао, (Јоан. 5. 36.) Ако Ја не творим дјела Оца Мојега, не вјеру/ете Ми, ако ли творим, то ако Мени и не вјеру)вте, дјелима Мојима вјерујте да иознате и вјерујте, да јс Отац у Мени и Ја у Њему. (Јоан. 10, 37. 38.) б) ученицима Јоановима : Кажите Јоану што чујеше и виднте, слијепи г.гедају, и хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви усшају, сиромашми проповиједају Еванђеље. (Мат. 11,4. 5.) и в) Апостолима: Ријечи, које вам Ја говорим, не говорим од Ссбе, него Отац којијеу Мени, Он творп дјсла ; вјерујте Менн да сал1 Ја у Оцу н Отац у Менн. а ако није тако, то .вјерујте Ми по тчјем дјелима. (Јоан. 14, 10. 11.) Дп нијесам био дјсла творио међу њима. којијсх нико други није творио, не би гријеха имали: а сад и ви-

дјеше и омрзнуше на Мене и на Оца Мојсга (Јоан. 15. 24.) 3) Из самога дјејства чудеса : јер Еванђелистн, приповједајућп о чудесима. наводе, да су многп усљед истих (т. ј. чудеса) повјеровали у Исуса Христа. Тако Ннкодим говори : Учитељу ! Ми знамо, да си Тн учитељ, који си дошао од Ђога; јер такових чудеса, каква Тн творти, нико не може творити, ако не бн био Ђог с њим. Сами нрвосвештенпци и Фарисеји говорили су у савјсту: ЛТто да чинимо! Човјек овау чини многа чудеса, ако Та оставимо тако, сви %е новјеровати у Ћзега. (Јоан. 11, 47. 48.) Иророштва Исуса Христа. Осим чудеса Исус Хрнстос потврдио је истину својега свједочанства о Себи н својој науци пророштвима. Премда је Исус Христос у току своје велигее службе много пута доказивао знање како непознатога тако и будућега, то је ипак овдје особито нужно споменути о двама Његовим нророштвима: а) о Његовој властитој судбини и б) о судбини града, храма и народа Јудејскога. Како је јасно и опредјељено претсказао Он своју судбину, кад је говорио, да ће Га један од Његових ученика предати архијерејима и књижевницима, који ће Га осудити на смрт, предати Га незнабошцима, да Му се наругају. опљују Га, бију и распну, и да ће Он трећи дан васкрснути, да ће Га сви ученици оставити, и да ће Га се Петар — док пијетао не закукуријече — трипут одрећи, — последње тим више је важно, што је претсказано у оно вријеме, кад је Петар, без сумњања, искрено засвједочио, да он неће никако оставити свога учитеља, макар Га и сви оставили, а претсказано је врло опредјељено ! Јасно је Он такођер претсказао и судбину града, храма и народа Јудејскога, Тако Он говораше ученицима својима : ДоЛиЛе дани, у које Ие, све што видите, бити порушено тако, да неЛе осшати камен на камену. И иашЖе од оштрица мача, и одвешИе се у роиетво ио свијем народима и Јсрусалим 'Ке газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца. (.Лука, 21, 6. 24.) А кад Га ученици запиташе : Учитељу! а кад Кс 1 то битн ? одговори им : овај нараштај неће троЛи, док се ово све нс збуде. (.Лука, 21, 7. 32.) Па тај исти одговор садржи се и у ријечима, које Он | рече женама, које за њим плакаху: КИери Је-