Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 278

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

(Мат. 12, 39.) Тако у књизи дјела апостолеких читамо, да с.у ее по ваекресењу Исуса Хриета, врло многи и од самих јудејских свештеника, који су Му — као што се зна, — за живота непријатељовади, покорили вјери т. ј. примили Хришћанску релиђију. (Дјела апост. 6, 7.) Вазнесење Нсуса Христа. Са васкрееењем Исуса Христа тијесно је скопчано и Његово вазнесење на небо. То вазнесење Исуса Христа претсказао је Он у бесједи Његовој с Иикодимом: Нтсо не узиђе на небо, него само који је сишао с неба, Син човјечији, који је нп шбесима , а тако у другој прилиди кад ученици не разумјеше Његова учења о хљебу животном, који даје живот вјечни, рече Он : За*р вас то саблажњава ? . 1 што пете, кад угледате Сина човјечијега узлазећега тамо, гдје је био ирије? Вазнесење Исуе-Христово доказује, да је Он испунио вољу Оца својега, докончао велико дјело своје на земљи, и продужује га на небу, дакле евједочи о Еожанствености ЈБеговој и ЕБегове науке, а уједно нас побуђује на благочашће и надежду. * * * И тако релиђпја, коју је проповиједао Исус Христос, јесте ва истину Божанствена, јер има све биљеге правог Божанственог Откривења како унутрашње тако и спољашњег — такве биљеге, при којима вјерујући с пуним сазнањем (потпуно свјестан) и с убјеђењем може заједно с апостолом Павлом рећи : Ја знам, у кога вјерујем. (II. Тим. 1, 12.) Доказ Божанствеиости хришћанске редиђије из њезине историје. Божанствено дОстојанство хришћанске релиђије, јасно из самога њезинога садржаја, доказано чудесима, иророштвпма, васкресењем и вазнесењем Нсус Христовим, потврђује се оеим тога и цијелом историјом Хришћанства, која како у почетку тако и у раепространењу и продужењу претставља очевидне биљеге Божанственога садјејства. Овдје се може рећи — сагласно са Гамалилом, да се је Хришћанство, по обичном току догађаја, по смрти свога Основатеља, имало било или сасвим истријебити, или, ако се и продужи, то можда еамо у малом кругу ученика. Али као дјело Божије, које се тиче блага васци-

јелога човјечанства, морало се је оно распространити међу ттародима евију времена и свмју мјеста. Биљези садјејства Божијег јесу ови : 1) Хришћанска р<\диђија појавила се у такво вријеме , кад је услијед великога свеопштега разврата рода људскога нужна била особита (нарочита)-и свеопшта помоћ Божанствена, п кад је римска империја, поставши мало не евеопштом, згодно послужила распространењу праве релиђије међу свјема народима. 2) Она се појавила у таквом мјесту, из којега је истиннта релиђија и могла понићи, и по претсказању пророштава и морала понићи : Лз Снона изиЛиНе закон и ријеч Госмодња из Јерусалима, — и гдје није процвјетала мудрост људска, да би се кроз-а-то могла спознати премудрост Божија. 3) Проповиједана је и распрострањена кроз апостоле и њихове ученике, који нису имали никакове друге важности и силе, и који не употребљаваху никаквог другог оруђа, сем силе истине и дијела, која су јасно свједочила о Божанетвеном садјејству. И како се брзо распрострла она ? Још за живота апостола она се већ распространила по толиким многим мјестима, да апостол Петар прву своју посланицу пише браћи у Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији. Апостол Павле у посланици Колошанима говори, да је Еванђеље донијело тхлода тго цијелом свијету, а у посланици Римљанима: По свој земљи изиђе њихово казивање, и на крајеве васионе њихове ријечи (10, 18.) и шаље посланпце многијем црквама. 0 Јоану причају, да је он основао цркве по цијелој Азији, и да је управљао њима, А то је јасно и из ријечи Тацита, 1 ) сувременика Апостола и Плинија млађега 2 ). Из ових евједочанства види се : 1) да је ХришЛанска релгфија Ј1роиовиједана била св јсма народима, а не у иојединим којекаквим и незнатним мјестима. У Риму и Атини, иријестолницама тадање ФилозоФије и политике, у Коринту, Ефесу и Колосима постојале су већ знамените Хришћанске цркве. Ј ) Тацит пише : бирегзМпопет ехШа1ет, тако он назива Хришћанство, поп то<1о рег Ји(1аеат, зе<1 е11ат рег игћет егир188е, и! Еотае п^епз зН ти ]111и <1о. Аипа1. XV. 8 ) Шиније у пиему Трајану: МиШ отп18 ае{а1.18, опш18 сопДМотб е! и1пиб^ие вехи8 уосап1иг т рег1си1ит: пе^ие егпт стШез 1ап1ит, 8е<1 ујсоз е11ат аЦие а^гоз зирег.би001ца 18Глиа соп1а^по регуа§а1а ез(. Ер. 97. Е. X.