Dabro-bosanski Istočnik

■2*

Св. 7 п 8

В .-Х. источник

Стр. 283

в. з. влада за Босну и Херцеговину ишла на то, да установи завод, који ће имати двојаку цијел. Прва би и глакна била, да добије „ стручни завод за богословску сирему свештеничких кандидата;" а друга би била 7 оишша мрипрсма за стручну наставу. Такова, општа припрема, стиче се обично по гимназијама, посебице још, по „доњим" гимназијама, и служи као „предшкола" за стручно, Факултетско образовање. У гимназији се ученик учи свијем гранама наука, да стече „основе" општој образованости, пнтелигенцији својо]. Доцније тек, спрема се ученик на учитељској школи за нар. учитеља, на техници за мјерника, на универзитету за љекара, за наставника Филологије, за одвјетника, и т. д. стиче стручну спрему за звој позив у јавном животу, у друштву људском. Према томе је и сјемениште имало у својијем „ нишим разредима " да спрема питомце свијем свјетовнијем предметима, којима ће развити ум, дух. и срце у питомаца, а у вигиим разредима прешло би се на стручно образовање, у смислу њемачке ријечи РасћбШсНит, ВегиШнНип^. Једино тијем, или сличнпм мислима руковођена, ставила је в. з. влада у штатут §. 5: „Сјемениште, са 8. разреда." Она га је ставила у штатут, (нацрт) али га није у живот привела. Ннје га извела, имајући, зацијело, у виду просвјетне прилике у земљи. Зна се, наиме, да је у нас српско-православно свештенство из ранијих година, бар већим дијелом, у погледу опште, научне, па и стручне спреме сасма лоше сжајало. Томе су разлози превећ добро, и опште познати, а да би нузвно било овдје и набрајати их. Замјенити их од једном сувремено — образованим свештеницима нити је било савјетно, нити у опште могуће. Но, зна се, на даље, да је и такових, већим дјелом, да речемо, за „невољу" свештеника у земљи мало било. Потреба је дакле, акутна била, да се одговарајући број новије свештеника на брзу руку спреми. Али, да се у самоме почетку завело „осмогодишње школовање" богословаца, ми би смо од год. 1882 амо, имали тек прво коло ново-спремљених свештеника, и не би успјели обудовљене нурије никако попунити. Па и ти би свештеници незадовољни били у служби својој, тешко би се и примали ње, јер осмогодишња спрема њихова не би стајала у сразмјери са ма-

теријалном наградом, одштетом, што би је нашли у служби својој. Довол^но је позната ствар, да је свештеничка служба у овијем, по превасходству, планинскијем земљама много теретна, а народ сиромашан, да бн их могао по заслузи наплатити. Парохије неуређене, обавезе најразноврсније, домови, насеља и села раштркана на дан, два хода, све тешкоће, на које се морало добро пазити, кад је дошла ора, да се и у живот приведе нацрт за школовање православног свештенства у овијем земљама. Ну, данагањнм даном прилике су се у земљи у многоме измјениле. Прво, подмирена је најжешћа потреба у новијем свештеницима. Довлен је изишао лијеп број, да речемо, изашла су ч етири кола, 1 ) (око 40,) ново —спремљенпх свештеничких кандидата, што ће у ови мах зар доста бити на православно, српско становништво у Босни и Херцеговини. Друго, престале су првашње злоупотребе при постављању духовника по појединим општинама, (између многијех, сјетимо се ма и саме симоннј е за прошло доба;) те се данас тражи једино опште-научна и стручна спрема у свештеничких кандидата. Треће, углед свештеника порастао је знатно у народу, од како је, с друге стране, пала у народу мисао, да је за попа довољно само служити у калуђера, или у епископа, колико да промље часловац и псалтир, па да нурију стече. И четврто, поговара се, да се на надлежном мјесту, у з. влади, озбиљно повела ријеч о преуређењу нурија и свештениких прихода. Све те околности дају сигурна изгледа, да идемо у сусрет љепшем добу по живот и пословање православних свештеника. Но, сад нам је других недостатака. Пошто је в. з. влада првијех година напустила да оснује бсморазредно сјемениште, напустила је у исто доба и да тражи од питомаца за богословско сјемениште са „само нижа четири (разреда,) годишта" такову претходну спрему, која ће бити залога његовој доцнијој интелигенцији, оиштој начној овразованосши, иредуслов за ') Крајем ш. 1885—86 г. од свршав. 9 . 6 св. канд. „ 1886-87 „ „ „ 16 . 11 „ „ „ 1887-88 „ „ „ 10 . 10 „ „ 1888—89 „ „ 9 . 9 „ ук. 44 . 36 „ Види: Извјештај заводни, год. I. стр. 74—75, и год. II., стр. 63.