Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 300

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Крсно име Крсно име обиљежје је Србиново. Ђе дођеш у растурено Српство које раздјељују многи прелази и ћуприје, распитај најприје о Крсном имену им — како га служе и светкују па ћеш одма знати ђе си се нашао. Знај добро док год Србии пали воштаницу свјећу, ломи крсни љебац у кући својој, да ће и остати Србином па ма какове силе радиле да га друкчије крсте и да му други правац даду .... Стога ја мислим, прави учитељи народа свога, па био тај ко му драго, дужан је овај особени обичај нашега народа што живље подржавати, унапређавати и неговати, а нипошто га шта више угашавати. А богме их има и таковијех, који незнам са кога гледишта узимајући, одвраћаху народ од те особене му славе, па у неколико и успјеше у поносној Босни. Кад сам први пут прије 8 год дошао у Тузду затекао сам тај наш Српски обнчај — баш тако рекућ —- на концу пропасти. Истина Бог, свјећа се је палила и кољиве за покојнике било је, ал крсни љебац (летурђија тако га неђе зову) није си могао виђетп но у једној јединој кући у овој вароши. Питао сам зашто је то — а они му казаше : Ћ Да их владике од шога одвратшие." ? Нетреба питати зашто? Ал данас хвала Богу опет се поврати оно старо и опет би : христос посре^ук нас, опет се овђе у нас у већине Срба ломи о крсном имену летурђија. Далеко сам отишао. Мени је главно да изнесем: овђе у овом цјењеном листу неколико ријечи простога нашега сељака, које он — тако звани долибаша —• о крсном имену нзговара; а то је тако звана .,/>» слава. и Овијех ва слава има разнијех по различним предјелима Српства ; ено ћемо их читати у бесједама проте Беговића и у његовим „обичајима Срба Граничара" а тако исто у многијем другијем књигама, гдје се је год дотакао теме о „обичајима о крсном имену." Во мислим неће згорега бити ако и ову изнесемо на јавност, да их боље све сравнити можемоПрепасао сам је у селу Драгуњи (Гласничанн) код Доње Тузле од Стојана Којића. Ево је: Ва елаву иже ва (троиц-к) тројицје славимо васкрсево, иже ва Господу се Богу молимо спасу нагаему Исусу Хри-

. — С«Л.ВјВЗЈ. сту. Иже премногије молба и моленија часније светије и нресвјетије, славније небесније силније брезплотније сила чес-. тнаго животворјагааго крста. Ва славу и част! Три божија светитеља Василија великога, светога Глигорија, Златоуста Јована, преподобног Јована Крститеља, Јована нагаег оца милостивог. Ва славу и част! Четири велика Божија евангелиста Марка и Матија, Луке и Јована, који држе небо и земл>у на пријестолу Божијем. Ва славу и част! Првог мученика архиђакона СтеФана, Ђорђа, Димитрија и Прокопија, Нестора п Вилвитора (ово незнам јели добро) ригаћански мученика. Ва славу и част! Светог славног свехвалног апостола Петра и Павла, св. Климентије по порегатога (вал.да непо- ' рочнога) и чудотворца Николаја. Ва славу и част! Четрдесет право славније божије учитеља, који кроз огањ и воду ирођоше и од Бога вјенац иримигае. Ва славу и част ! Трпста и осамнајест богоносније отаца, 16 пророка и 12 апостола божпје, иже преписагае на сабору освјештагае, безбожног Арпја проклеше, сабор отворише, нами закон оставише, ми гријешни Христијани вјеровасмо. Ва славу и част! За светог краља Дечанског, иже ва Ђур^еви (ваљда стубови.) Вастолопије? во Раванипи под крили Фрушку гору Христа ради Аријара, (вал>да Архијереја) Максима владике, цара Дазара, цара Снмеуна, Теодора Тештилата? Стевана Штиљановића, госпође Анђелије. Ве славу и част ! Ва с-в. цара Константина и Јелене (Љиљане овако он вели), у ерпској земљи учитеља Саве св. Симеуна и св. Кирила патријара.