Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 304

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Шематизам Српско-православне митроподије и архидијецезе херцеговачко-захумске, за год. 1890. Уредио Патрикије Ј. Поповић, мнтропол. ђакоп п капцелиста, У Сарајеву штампарија Спиидлера и Лешпера 1890.* >: ")

Недавно је у штампарији Сииндлера и Лешнера у Сарајеву из штампе изашла књига под горњим насловом, коју је уредио г. П. Ј. Поновић, митропол. ђакои и канцелиста у Мостару. Као Србин а на по се као свештеник пун љубопитства за црквене ствари Херцеговачке Митрополије, за које сам унаприједа већ увјерен био, да ће ми та књига објелоданнти, похитао сам, те сам ју чим је из штампе »зишла добротом и посредством једног доброг мог прнјашка набавио. Примнвши ју и проучивши ју не тенани, угасио сам пријашње велнко моје л.убопитство, које ме је дотле морило. Но није стијем доста! Пошто у ријечи стојећа књига, као прво дјело своје врсте, које управо из јуначкога нам и Србпњскога гнијезда — Мостара — угледа свијета, не би ваљала да бар са стране нас свештеника неопажена остане, ријешио сам се, да о њој коју више прозборим и у неколико читаоце овог вал,аног листа, у колико је она некима непозната с њом поблизке упознам. Понајприје што се њене сиољашње стране тиче, могу рећи, да је на лнјепом и јаком папиру штампана лијепим и читким словима. Штампаје свуда чиста и сваке иохвале достојна. Онсег књиге изнаша нуних 11 табака или 176 страна обичне осмине. Што се њене друге — главне стране т. ј. садржаја тиче, писац ју је подијелио на 7 одјела. У I. одјелу у кратко нам приповиједа писац о иостанку данашње митрополије херцеговачко-захумске, која је првобитно од времена св. Саве до цара Душана само као епиекопија суштаствовала, а од времена цара Душана подигнута је она на степен мнтрополије, као што као такова и данас — хвала нек је милом Богу — постоји. Надаље по ријечима самога г. писца, „ради веће тачности" подијелио је он вријеме трајања хумске епархије у 4 периода, те је у

сваком поједином периоду, у колико му је засад познато било, и ако не баш свуда - поузданим хронолошким (I. и II. период) а оно ипак неким извјесним редом навео и имена епископа односно мнтрополита. Да би имена и број епископа за I. период (1221. —1324. год.) бар приближно одредио, послужио се писац у том случају помеником из Тројичанскога манастира код Плевал.а, те их по истом поменику а под насловом „ Хумски еаискти и седморицу набраја. У II. периоду, који опсиже доба од 1324. —-1776. год. и који је од свих најдуљи, набраја г. писац иод насловом „ Херцеговачки епископи и митроттлити и 35 епископа односно митрополита. Сваком том поједином епис.копу — митропилиту није наведена година ступња на пријесто и смртн му — јамачно стога, што госп. ппсац ннје при руци имао довоЛ ј Но историјских података, из којих би потребне знаменитоети поцрннти могао Тек са еписконом Саватијем, који је по реду 35. од свију епископа, почиње нешто извјеено. Почамши од њега амо тачно је убиљежена код имена сваког слиједећег епиекопа година ступања на пријесто и смртн. Према ријечима г. писца, којима за еиископа — митрополита Стевана Милутиновића (Мркоњића) вели : Т он је пош.љедњи влад ика од сршке народностпи " може се с поуздањем претпоставити, да еу сва та 42 јерарха (т. ј. I. и II. иериода) била чнсте српске крви и кол,ена. У Ш. периоду (од 1776. —1888.) набројана су имена десеторице митрополита (управо деветорице, јер је један био двапут митропблитом херцеговачким) грчке народности, те се према томе тај период право грчким назвати може. Године ступања на пријесто и одступања односно смрти сваког нојединог тог Грка — митрополита тачно су забиљежене. Животописи су им само у неколико ријечи оцртани.

'*) Упућујемо поштоване читаоце нашег листа нека изволе прочитати приказ овог шематизма у листу „Глас Истине" од 15. јуна о. г. број 11 стр. 171 написан од проФесора задарске православне богословије г. Јована Вучковића. Поред тога и критику од архимандрита г. Н. Дучаћа, штампану у листу „Весвику српске цркве а за мјесец јуни, св. VI. стр. 653 на чланак „Хумска (Херцеговачка) српско-православна епископија," који је чланак у иочетку шематизма штампан, а написан је од архим. /Д,учића. Такође упућујемо читаоце нека прочитају број 13 и 14 „Босанске Виле" од о. г. ; те ће без сумње имати опширан нојам о овом шематизму и њзговом уреднику. Уред.