Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 418

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Нек мине тешко доба, нек мину данци ноћни, Та ми смо јоште снажни, та ми смо јоште моћни . . . Мишца нек слама трње, а нада свијетли путе, Нек бјега црни мрак! . . . Нек нас не страши тама, ни силне буре круте Ој тамо, гдје може само да доспје сложна снага, Тамо нас чека слава, чека нас прошлост драга, Чека нас среће зрак. Јов. А. Дучић.

Свештеници и учитељи као наставници пољопривреде. Г1ише В. ®».

С овијем смо у кратко разјаснили потребу и важност пољопривредне наставе у основнијем шко.лама но ирсфимо сада на сав рад, којим ћемо жељену цијељ постићи. Више пута. смо до сад спомињали школски врт а то с тога што је школски врт као земљиште, на којем је могуће успјешно учити дјецу пољопривредним рмдовима Само живом ријечи и радом у гаколском врту, д ;1кле очигледном наставом схватиће дјеца наше поуке и дубоко их усадити у своју душу. Учење пољоиривреде у школској соби нема код мале дјеце баш никакве вриједности и жали Боже оно вријсме, које се на то употријеби. Ушљед тога треба да нам је прва брига да уз школе подижемо и школске вртове. Земљиште за школски врт, тамо гдје га нема, треба општина да даде и без сумње нс-ма ни једне општине, која не би имала комадић аемљишта било уз саму школу или у њеној близини, која не би могла уступити на општу корисну цијељ. Познато нам је да и многе наше црквено школске општине имају у сред села или варошице земљишта, која би се могла врло згодно употријебпти за школски врт, дочим суда леже пуста и окоровљена. Колико има цркава, око којих се налази лијеп комадић земље за сад обрастао коровом, а могао би се врло згодно употријебити у ту цијељ. Па узмимо случај да свега тога нема ипаЕг држимо да нема ни једне наше општине, која не би била у стању да било купњом или под закуп на вишс година прибави школи комадић земљишта, на којем би школска младеж црпила корисне поуке. Настојмо дакле којим било начином да проширимо нашу школу помоћу школског врта.

Најбоље је ако се школски врт налази уз саму школу, но ако то није могуће тада је боље ишта него ништа, задовољимо се и са земљиштем, које није одвећ далеко од школе. Земљиште за школски врт не треба да је заклоњено, већ да га бар неколико сати дневно грије сунце, а то је по нашијем селима, гдје нема великијех зграда, врло лахко наћи. Од врло велике ]е важности у школском врту вода, с тога треба да је има била бунарска или текућа, јер се без ње не може ни замислити школски врт. П1то се тиче каквоће развитка, наравно да је плодна црница најбоља, но ако такову немамо не треба од своје племените намјере да одустанемо, јер комадић земљишта за школскн врт, све да је врло лоше, даде поправити се ваљаним обрађивањем и гнојењем, па ће и тај рад пружити лијепе поуке дјеци и њиховим родитељима. При уређењу школског врта имаће учитељ одмах у ирв .м почетку неких новчаних издатака. Новац за подмирење истијех треба општина да да, и што је општина у том погледу дарежљивија, тијем ће се прије моћи претворити земљиште у школски врт. Набава алата ће нам бити прва брига, јер без алата нема заната. па ако баш нијесмо у стању да га набавимо одмах, наћи ће се зар у селу добрпх људи, који ће у првом почетку позајмити учитељу најнужнији алат за кратко вријеме. Осврнемо ли се по нашем селу видићемо, да су поједина земљишта без икакове ограде или већином слабо ограђена. Таково земљиште добиће по свој прилици и наш учитељ за школски врт. Наравно да га ваља одмах боље оградити,