Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 426

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

пита ће тко зашто то ? Пак да смо одма на чисто, и да се .љага ономе доброме и племенитоме нпроду српсгеоме, оној доброј браћи тежацима До брл.инске парохије приписала не би, — зато еам пишући овз редове присиљен био грјешника овдје на јавност изнијети. У почетку договора добри.инске парохије о подигнућу упитне цркве и Добрлину, био ј« свештеник исте парохије неки С . . . Н . . . ., који није био рад да се црква прави на томе старом мјесту, ђе су сви парохијани вољни били, него на неком другом мјеету новом, (ваљда за своје добре интересе, нека га Бог пита!) ђе народ, особито праваци и имућнији нијесу никако ради били, него на старом црквишту. — Свештеник кад му план непође за руком, а он онда створи партају међу народом, својим нарохијанима, и доведе их у велику неслогу, па и нспријатељство! .ћуди геоји су били за старо мјесто, одиаже се и са својом счранком подигну цркву на старом мјесту и покриЈу ; али довршити нијесу могли, и тако црква им остане нед>.вршеном до ове године! Парох исти на оптужбу парохијана Добрљинске парохије, не ради цркве, него ради своји нечовјечни и брезобразни дјела (која овдје од срамоте износити као Србин, против својему свештенику немогу!) код високопречасне срп. прав. АЕМ. Конзиеторије, буде зван на одговор у Сарајево, а затим, и истим узроком са исте парохије на парохију другу премјештен, а парох Димитрије Дукић на пнрохију Добрљинску ; то је све било прије једну годину дана! Чим је свештеник Д. Дукпћ дошао за свештеника у Добрљин народ се је сав обрадовао, да су ее једном злогласног и деморализираног С , онростили; заФаљујући високопречасној Конзисторији на том премјештају! Одма су партаје престале у народу, еви се парохијани измире, и почну се око новог свог свештеиика Д. Дукића купити, и с њим договарати — да своје свето дјело започето, а недовршено — доврше, те заузимањем свештеника, и народном добром вољом, ето ове године доврши ее црква У Добрљтшу! Општина Добрл.инска ступи у договор са пре-1 протом Јованом Зечевићем бос. Костајничкнм — да би били ради да се на Миол. дан 29. септембра о. г., као што и позиви гласе, од Његова Високопреосвештенства Господина Ми-

трополита црква освешта; те у име општине прото Јован Зечевић замоли Впсокопреосвештеног Господина Митрополита, да дођс и у Добрљину цркву освешта; на позив тај Господин Митрополит радо се одазвао, и на тако дал.еки пут у онако доста великој старости својој одважио, — да учини народу своме Српскоме, дјеци својој драгој по вољи, а и своју св. архијерејску дужност испуни ! Дана 28. септембра у петак допутовало је Његово Високопреосвештенство Господин Митронолит са својим протођаконом Бошковићем, жељезницом у Хрватску Костајницу, ђе је на станици жељезничке пруге био дочекан од преч. г. проте Јована Зечевића са свештенством и грађанством бос. Костајничким, гг. чиновништвом Хотечеком судбеним тајником, г. приставом котарским Всчерином, градоначелником Сулејманом Сумановићем, шеријатским судцем Ефенди кадијом; преч. господ. парохом Стеваном Матијевићем и пресједником срп. прав. цркв. школ. општине ТриФићем из Хрватске Костајнице, и још многим народом! Нзегово Високопреосвештенетво, по поздраву и представци дотичних, сјело је у своје већ ту за њега припремљене каруце, те се упутио са својом пратњом крез Хрватеку Костајницу, одмах су сва звона огласила да Његово Високопреосвештенствс Господин Митрополит туда проћи има. Народ је врвио на све стране, да нашег сиједог старину Архипастира види, и поздрави, и тако праћен, дођемо на граннцу босанску, у тај мах на нашој страни почну топови пуцатн и звона звонити, ђе је врло лијепи славолук у почаст Његовом Високопреосвештенству подигнут био, са натписом у три српске б"Јр, са ерпским словима: „Добро нам' дошао". Славолук је поред осталог зеленим лнгаћем накита, био окићен српеким тробојкама; ту је Високопреосвештеног Господина прото Јован Зечевић (који Ј - е ради тога одмах са станице жељезничке пруге, чим је цјеливао св. десницу Господина Митрополита, напрво у колима одлетио) обучен у епитрахиљ и Фелон, са свештенством. гаколск<>м дјецом, чиновнпштвом, црквеном општином и многим народом дочекао, држећи св. Јеванђеље у руци. Кад је Внсокопреосвештени Господин цјеливао св. Јеванђеље, онда га је нрото Зечевић са кратком али правом српском бесједом у име