Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 432

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

пуно народних прича о овој, или оној цркви итд. Оволико буди узгред речено на „Опис Рацка". II. Прије 3. године нашао се овдје у Гацку код грађанина г. Адексе Кнежевића нечат (мухур) Саве Немањића. Исти ми причаше ово: „ Једне ноћи јави ми се у сну старац калуђер, који ми рече: „Пробуди се од сна и оно што имаш у сандуку, одма извади. па пошаљи у манастир Миљешево"! „Одмах устанем и отворим сандук, гдје ми је руб.ље било и у истину нафем на десно! страни сандука некакав мухур. Не знајући, што је ни како је, покажем га моме пријатељу Н1. К. који се у књигама дубоким разумијевао, који кад га видје, не могадијаше ништа прочитати, јер бијаше сав поцрнио. Одмах натопи црвеног воска на свој „часловац", па онда притисне тим мухуром, па ми рече, да је то мухур из мананастира Миљешева, па ме стане питати, како је до мене дошао, на које му одговорим: да ни сам не знам; шта више да нијесам знао да га с главе и имам". Поменути госп. Н1. К. одмах пошаље тај мухур у Миљешево, гдје послије

добије велику благодарност од калуђера тога манастира. Познавајући г. Н1. К. као мога доброга прпјатеља, одмах му одем и замолим га, да ми покаже тај отисак, који ми одмах жељу испуни и покаже; пошто видјех, ево ћу штованим читаоцима нашега „Иеточника" да приповиједим. Мухур је био округао, а велик је као турски талијер (24- гроша), и около пише : Огсраз ст.го слккн срвсклго патриархи л»оиастир /шшшЕке ј На средини налази се лик св. Саве, који држи књигу — Јевавфеље у десној руци, а са стране стоји ст. саа . . . И с једне и друге стране т. ј. лијеве и десне налази се по једна звијезда. Врло ме изненадило кад видјех, на отиску „патриар^и", иошто нам наша српска историја вели, да је Сава Немањић био „српски архијепископ" ; не би ли нам који од наших историчара то растумачио? За сада оволико, а идући пут јавићу сештов. читаоцима вриједног „Источника" са „народним здравицама", које сам преписао из једне старе црквене књиге, која се налази код честитог свештеника часног госп. .,'Хуке Зимоњића. До скора ви|>ења! Васо Ђуковић, учитељ.

Нексиико ријечи на чланак: „Зашто попина проповјед нема значајнога утиска на народ.'

У VII. и VIII. свески „Б. X. Источника" од ове године, штампан је чланак под горњим насловом, од некаква непозната херцеговца, за кога вели г. уредник у примједби да је поповски син, надодајући : „кога се тиче (да боме, оно што је речено у чланку) нека одговори и радо ћемо примити у лист". Истина је права; мене се (и ако сам свештеник) ни у колико не тиче ништа од онога

што ]е таЈ олазкени Јуноша изволио истрпати на свештенички сталеж, у поменутом чланку, а што сам узео перо у руку и оваЈ - одговор пишем, једино је ради тога, да одбијем неправедни напад на свештенство, које смо нападаје ето по чели счекивати и од својих рођени синова. Бадава је, за увијек ће остати истина оне: „пропаст твоја од тебе Израјиљу." Заиста, ако игдје ова реченица св. писма има мјесто то