Dabro-bosanski Istočnik
Стр. 474
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 12
14. Боља је кашика дјела, нег' сепет ријечи. 15. Боље једно „овако", нег' десет „може бити." 16. Кад поданици залармају, ваља господари добро уши да подигну. 17. Кад село гори и попина се кућа пушк. 18. Нека је Јуда три пута крштен, опет ће Христа продати. 19. Чим луду похвалиш, одмах за педал, нарасте. 20. Шест дана лези, а седми дан пред црквом сједи (веле просјаци). 21. Тврдица код пуних сандука гладује, јер }улно кључеве носи. 22. Старост је болест, од које свак умријети мора. 23. Свакоме се свој начин допада, зато и јест пун свијет луда. 24. Он чује и кад буве кашљу. 25. Нове чизме и нова господа највећма тнште. 26. Мирашчија ако и плаче, потајно се смије. 27. Мале лопове стријељамо, а великима С6 Кс19јВЕ)&М0 # 28. Ко ннје кадар три жене рашгги и одијевати, нек се не жени. 29. И зуби језик уједу, па опет добре комшије остају. 30. Зло на коњу долази, а на пужу одлази. 31. Данас мора човјек и одоетраг очи имати. 32. Боља је шака силе, нег' товар правице. 33. Тврдици не треба другог зла желити, нег' дуг вијек. 34. Старо се непријатељство часом понови. 35. Од осмјешљиве жене и ћутљива кале највећма се чувај.
36. На педаљ одличија, аршин лудости на дорасте. 37. Мале је људе Бог створио, а клипани у бари расту. 38. Карта је ђаволски требник. 39. Изгубљен ко чивутска душа. 40. Жене и вино цио свијет залуде. 41. Гдје се о пакости ради, ту једна жена више ваља, нег' десет људи. 42. Бог даје здравље, а доктор прима плату. 43. Боље је дати и механџији, нег' апотекару. 44. Са великом господом ваља свилене ријечи говорити. 45. Да је вода добра, све би жабе хатови били. 46. Зна он и шта гавран грахће и што лисица штекће. 47. Није срећа пуна врећа. (Овако је рекла једна цура, коју су наговарали, да пође за поостарела момка, који је био доста имућан). 48. Ћосава човјека и бркате жене увијек се клони. 49. Пропао ко Суљага на „Вису." (У вријеме окупације скупи неки Суљага Ширбеговић из Маглаја, чету незадовољника и оде на брдо „Вис," које се находи недалеко од Маглаја, више села Ракотића, да тамо дочека Швабе. Како су сел.ани из околних села морали ову чету хранити, то им се брзо досади, па једне ноћи договоре се њих неколико сел,ака, те са четири стране опале из пушака по неколико пута, а Суљага и његова чета држећи, да су Швабе удариле, нагну куд који без обзира. 50. Изио ватру ко Анто у чизмама. (Кад су оно царевић РудолФ (сада покојни) и царевићка СтеФанија, долазили у Босну, ишло је пуно депутација, да их дочекају и поздраве у Сијековцу, међу којима била је и депутација из Маглаја, у којој је био један римокатолик Анто, који хотећи се мало модерирати, не хтједне ићи у опанцима,