Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 444

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

којп недоетатак у свештенодјејству ком, то исправљати и одређивати, да се сви држе једнообразија ; 2) Поучавати се међусобно и читати бар по један користан чланак или одсјек каноничких правила; 3) Одређивати. шта који има радити у оном, што му као пастиру у дужност спада. Овамо иде и прегледање парохијалних матрикула и циркулара ; 4) Опомињати а по потреби и укорити оне, који свој посао занемаре или у овом или оном погријеше; 5) Купљење претплате на листове, које свештенство држи, а тако и на друге потребе, ради којих би духовна власт извољела одредити у току између једне до друге сједнице ; и 6) Међусобно поучавање и подстрекавање на рад, II. Црква и школа су нам главна брига, те ће се одређивати: 1) Ред којим свештенство треба да служи, и то, ако нема своје цркве, то у сусједној парохији, гдје му долазе парохијани, да тамо са домаћим свештеником уредно служи; 2) Настојавати, да се у црквама, особито већим зборовима, народ поучава и поучне бесједе говоре ; 3) Да се у црквама чистоћа набл-удава и сваки неред отклања; 4) Настојавати, да се црквени иметак унапређује; 5) Чувати и бранити цркву, ако јој, ма од кога било, каква штета, саблазан или омаловажење пријетило буде; и 6) Настојати са црквеним општинама, да су нам наше српске школе у реду, да не падају, но да се по могућности подижу ондје, гдје су веће парохије и бољег стања, у којима искључиво православни елеменат живи и то поред парохијалне цркве. III. Народ нам је најглавнија брига, за то се треба бринути : 1) Да је сваки парохијанин доброг моралног и религиозног владања ; 2) Да се из парохијана тријебе разни пороци, мане, и зли обичаји; 3) Да се завађени брачници мире и на брачну слогу и супрушку љубав и вијерност упућују ; а тако свађе и остале распре и зађевице у народу и општинама умањују и искоријењују;

4) Да се ријечју и дјелом учи свијет, да буде вал.ан и радин, и да погптује законе и одредбе црквене и грађанске власти. За то се има на свакој сједници узети бар по једна тачка из народа, те му или неку ману предочити или га на нешто корисно упутити; и 5) Да се препоручује, да парохијани буду вијерни својој народности, те да своје чува, а туђе не дира. Тако истакнутога програма имало би се свештенство при својим сједницама држати, па па би нам се тако углед и наш и цркве наше могао одржати на оној висини, на којој је стајао онда, кад но су наши стари предци и морално и материјално бол>е стајали и побожни, постојани и поштени били. При држању сваке поједине сједнице, имао би дотични прото или надзиратељ на то све обзира узети, те тако за дневни рад истицати члановима сједнице еад ово, сад оно, — у чему се и зашто кад већа потреба појави. Лијеп је, користан и поучан чланак „Подигнимо удружење", кога је неки у Христу брат наш „поп Јован" у IX. и X. свесци Источника од о. г. страна 330 написао, те би му се и ми сви требали придружити. — По примјеру свештенства у Краљевини Србији и ми би сви требали састајати се годишње у главни скуп, и то, да богме, требало би у престолници босанској Сарајеву одредити и тамо главни одбор засновати; но ја би бар с моје стране рекао, да још није вријеме о том, пошто ни половина свештенства не би тамо могла отићи, једно због даљине, а још више за то, што се нема трошка и што се парохије не могу оставити. У мЈеето тога, могли би се, бар за сад, главни годишњи скупови одредити у окружном мјесту код протопрезвитерата. Она у Христу браћа —■ окружни протојереји или надзиратељи, који су тамо, требали би, што прије, да то свесрдно прихвате; а Влада са нашом Конзисторијом, по свој прилици, такве би састанке и одобрила; а послије би дошли и на оно, што врли у Христу брат „поп Јован" препоручује и жели. О свему томе, могу и остале проте и надзиратељи у јавности коју рећи, — ако оће ? па сад да чујемо и њих ! Босанска Крајина 1890, Један прото С.