Dan, 09. 02. 1936., S. 3

Министар г. Драгиша Цветковић долази у Суботицу

Оуботица, 8 фебруара. — У полптичким круговима се очекује у току идуће недеље долазак Министра социјалне политике г. Драгише Цветковића. Организовање Јрз у Дарђанском срезу

Дарда, 7 фебруара. — Оргапизапију Ј. Р. 3. у Срезу дарђапском извршио је пародпи посланик г. Јован Кашанип, адвокат из Дарде. Међутим у томе је постигао веома слаб успех, иошто је у ЈРЗ. приступио у последњем часу, када је. већ дотле г. Радослав Апдрпћ, женддрмерискп потпуковиик у пепзији ■ и син дугогодпшњег радикалног радикалног посланика г. др. Андрића, већ био извршио успешну организацију скоро у свима ■ местима Дарђанског среза. Тако ■ данас у самој Дарди постоје дво фракције ЈРЗ. Међутим, већину присталцца има г. Андрић. Ни у осталим местима г. Кашанин, изгледа, нема већину. Нарочито у Белом Ма. настиру тде је организацију спровео г. Милутин Петровић, прота у заједници са г. Андрићем. (Дан)

Министар социјалне политике г. Драгиша Цветковић и претседник Народне скупштине г. Стеван Ћирић у Новом Саду

Јуче после подне допутовали су у Нови Сад Министар социјалне политике и народног здравља и заступ ник Министра за физичко васпитање народа г. Драгиша Цветковић и претседник Народне скупштине г. Стеван Ћирић. Са станице Министар г. Цветковић, у пратњи свога шефа кабинета г. Латаса, одвезао се у стан Бана г. Светислава Пауновића, док је г. Ћирић отишао у епископски двор код свога брата, епископа г. др. Иринеја. Са Баном г. Пауновићем Министар г. Цветковић задржао се у дужем разговору после чега је око 4 часа отишао у Државну болницу, где је извршио инспекцију. У болници г. Министра је дочекао управник г. др. Шајин Милетић са шефовима свих одељења и осталим лекарима. У пратњи г. др. Милетића Министар г. Цветковић обишао је сва одељења, задржавши се при том у разговору са лекарима, Том приликом г. Министру су изнете све тешкоће са којима се бори новосадска болница, те му је изието п болно стање лекара-волонтера. Ми нистар г. Цветковић обећао је да ће са своје стране учинити све да

Конферисања у кабинету Бана г. Пауновића

се ово питање као и остала која интересују новосадску болницу што скорије и повољније реше. После инспекције у државној болници Министар г. Цветковић извршио је преглед Хигијенског заво да где га је са лекарима и особљем дочекао шеф Хигијенског завода г. др. Миливој Ранковић. После завршене инспекције у Државном хигијенском заводу Министар г. Цветковић одвезао се у епископски двор, где је учинио посету епископу г. др. Иринеју код кога се у том тренутку налазио и његов брат прет. седник Скупштине г. Стеван Ћирић. После краћег задржавања у епископ ском двору Министар г. Цветковић и претседник Скупштине г. Ћирић одвезли су се у Банску управу где их је у своме кабинету очекивао Бан г. Пауновић. Ту. су са Баном г. Пауновићем одржали једну дужу конференцију после које је Бан г. Пауновић примио претставнике организације Јрз г. др. Бранка Илића и г. др. Мићу Иванчевића. Исто тако Бан г. Пауновић примио је и народног посланика г. др. Милана Секулића, са којим се такође задржао дуже времена- у разговору.

Све ове конференције у кабинету Бана г. Пауновића имале су за циљ • да се претресу политички односи појединих група у вези са променама у новосадској општини коЈе тражи Месна организација Јрз. Министар г. Цветковић и претседпик Народне скупштине г. Ћирић вратили су се у Београд синоћним брзим возом у 8 часова.

Делегација грађана под водством сенатора г.Даке Поповића, посетиће сутра Бана Светислава Пауновића

Бан г. Светислав Пауновић прпмиће сутра у 11 и по часова једну делегацију новосадског грађанства под воћством сенатора инж. г. Даке Поповића. Делегација ће изложити Бану г. Св. Пауновићу своје гледиште у вези са намером да се у Новом Саду промени садашња оп штинска управа на челу са претседником г. др. Браниславом Боротом.

Стање јавних радова

Да ^и се могло изво^ељу /овиих падока у ве&елг стдлу било би потребно да се оснуЈе фонд за путеке и заклЕ»учи један неЋИ инкеа ициони зајат*

Београд, 8 фебруара. — По Уредби о финансирању великих јавних радова предузоте су мере у Мипистарству грађевина, које у циљу оживљавања народне привреде и сузбијања незапослепости постизавају пун ефекат, о којима је прекјуче у Фипапсиском одбору Народне скупштине говорио министар финансија г. Д. ■Летица. Сусретљивошћу министра грађевина г. др. Марка Кржула, прет ставпик агенције „АВАЛА“ имао је прилике да се упозна са садашњим стањем великих јавних радова у нашој земљи. Преглед одобрених елабората, од 1 (фебруара ове године, показује предрачунску суму за путеве у износу од 297,944.646.72 динара, а излипитирану ,суму, то јест, радове који су у току у износу од динара 169,960.947.35. 'Предрачунска сума за мостове и друге објекте износи 24,971.664.56 динара, а излицитирана 6,061.525.21 динар. Предрачунска сума за прпмороко-туристичке путеве дин. 30,000.000, а излицитирана 25,805.505.09 динара. ■ У свему износи предрачунска сума 352,916.311.28 динара, а излицитирана динара 201,827.977.65. Радови се врше на деоницама ових путева: Београд —Суботица, Београд —Крагујевац, Београд —Паичево, Загреб—Сомбор, Првени Крст—Нишка

Бања, Нишка Бања—Пирот, Скопље —Велос и Љубљана —Делпице. Мостови и други објекти градо со па деоницама путева: Београд —СуботИца, Београд —Панчево, Ниш—Пирот, Љубљана —Марибор —Шт. Иљ, , Београд —Загреб и мост преко Та' миша. ; На приморско-туристичком путу у | Савској бановини у току су радови ; на деоници Карлобаг —Трибањ, а у Шрпморској бановини Трибањ—Трстеиице, Сукошан —Шибеник, Рогозница —Сегет, Тучепи —Норипска Кула, а ових дапа расписана је и лицита!ција за изградњу савременог колово; за на путу Сплит—Солин—Трогир. Наредних месеци одржаће се и лијЦитације, које су прошле годипе или ; одложене или неодржане због недојвољних услова понуђача, а односе се на изградњу путева: Загреб—Дуго Село, Љубљана —Крањ, први део пу; та Нишка Бања—Пирот, Београд ј аеродром Земун, Бања Лука—Бое. : Градишка, Солпн—Трогир, који па| пред поменусмо, три доонице на пу. ту Окопље—Велес, Сарајево —Илиџа, Цетињс—околипа, Бијело ПољеПријепоље, Цриквеница—Нови, околина Дубровпика, Метковић —Баргранипа. Одржаће со и лицитације ' које се одпосо па мостове и друге

објекте: на путу Београд —Суботица, мост преко капала Вел. Бегеја, мостови код Липовпа и Стражплова, надвожњаци, а на путу Београд —Загреб: мост преко Саве и мост код Вугровца, на путу Љубљана —Марибор —Шт. Иљ мостови код Ложпице и Песнице, мост па путу Трибањ Стари Град. Коначно има се одржати и лицитација за изградњу једне деонице пута Карлобаг —Трибањ на приморско-туристичком путу. Овај замашан рад Мипистарства грађевина врши се према поменутој Уредби и фипаисиским могућностима које стоје Мипистарству на расположењу. Програм рада обухвата израду досад још неизграђених или непролазних делова државних путева у дужини од 350 километара (укупна дужина државних путева 9.843 км.), надаље израду савременог коловоза од асфалта, цемента или камених копки на путевима туристичког или иптернационалног значаја, а у близини већих вароши, например: СплитТрогир, Сарајево —Илпџа и др. Израда савременог коловоза је па први поглод скупа, али у ствари много јефтинија, јер су трошкови доцнијег одр жавања путева незнатни. Програм ко ночно садржи и израду великих мостова преко пловних река.

Да би се могло приступити радовима.већег стила, по мишљењу струч њака, потребно' је да се оснује „Фопд за путеве", какви већ постоје у Чехословачкој, Пољској, Аустрији, Мађарској и Бугарској. У виду оснивања таквог фонда, осигурали би се законским путем стални приходи за изградњу путева и мостова. То су огромне инвестиције које се изводе и у корист будућих гоперација, па је право да данашња гонерација не сноси све трошкове. Инвостициони зајам у циљу изградње савремених коловоза и великих мостова могао би се закључити на подлози прихода од јодпог дела цариие, трошарине и так. са на бензип, гуме итд., и то па припцппу да за ту изградњу има да доприноси највишо онај који ће имати од ње пајвише користи. Како сазпајемо, министарство грађевина пзрадило је већ рапије нацрт закона о „Фонду за путеве", а када будо закопски осигурани перманентпи приходи, који ће омогућити склапање инвестииионог зајма, онда ће се моћи утврдитп сталан и велики програм радова за дуги низ година.

Караџић: Српски ријечник 150'Масарик: Светскареволу цијађБО киа »а сто»ад«шу №вжава ДаавМја", НОВИ Се«

| Лашник।| млечна чоколада иајбоља

9^l-36

3