Danas

Buba u ustima

Jedna češka izborna opkiada iti taj ludi stari svet

Specijalno za Danas Prag - Teško da je u poslednje vreme ijedna informacija o Češkoj, osim možda o operacijama i bolestima predsednika Vaclava Havela, u svetu imala takav publicitet kao epizoda s gutanjem buba-švabe posle jedne izgubljene opklade na izborima. Sve svetske televizije više puta su ponovile storiju sa slikom kako Eduard Kremlička - lider stranke „Penzioneri za životnu sigurnost", seda starina [7O i kusur godina] - krcka i guta živog insekta i zaliva ga biljnim Tikerom (~da lakše prođe i radi dezinfekcije"). On je time ispunio obećanje dato pre izbora da će, u slučaju da njegova stranka ne uđe u parlament, progutati - bubu. Opkladio se s ovdašnjom najgledanijom privatnom televizijom ~Nova" pa je, naravno, morao pred kamerama da ispuni ono što je obećao. (Bilo je zaista prvoklasno iznenađenje to što penzionerska stranka, koja je jedno vreme imala čak 12-13 odsto glasova i bila treća stranka po snazi, nije ušla u parlament - dobili su samo 3,2 odsto glasova, odnosno ispod cenzusa od pet odsto koji donosi poslaničke mandate.) Ko zna za Klausa i Zemana Ali, ne samo televizije i bulevarski listovi, već i ozbiljni mediji nisu propustili da se našale i zabave čitaoce ovom bizarnošću. Ugledni londonski „Fajnešnel tajms", na primer, napisao je da je dosta čeških političara posle izbora moralo da proguta „gorke pilule“, ali je Kremlička progutao ~najgorču". Rojters je primetio da je obično izbornim pobednicima najteže da održe predizborna obećanja, ali se u ovom slučaju pokazalo da je to još teže - izbornim gubitnicima! Ugledni češki dnevnik ~Lidove novini" („list za intelektualce") Ijutito ali duhovito reaguje na ovaj svetski „buba-šou češke politike". „Kako će, na primer, gledalac iz Oregona videti Cešku posle emisija CNN? Verovatno, najpre, kao egzotičnu zemlju u kojoj su bube važan deo jelovnika istaknutih političara... Mnogi strani novinari übili su se objašnjavajući svojoj publici razlike između Zemana i Klausa (lideri najvećih čeških stranaka - prim. dop.) Ali, ako se

narednih dana susretnete slučajno s tim Oregonjaninim, na primer kao turistom u Pragu, budite sigurni da on neće znati za imena ove dvojice panova, ali će ime Kremlička znati neizostavno." Kremlička i „stari gnevni Ijudi" - kako su zvali stranačke aktiviste penzionera - bili su, inače, pre izbora predmet mnogih šala. Počev od samog imena lidera, koje asocira ma kremiranje, varirane su mnoge teme u vicevima s njima. Neko je čak izmislio njihovu internet stranicu na kojoj se propagira „izborni tramvaj Kremaček „ (aluzija na izborni voz ~Zemak“, nazvan po lideru socijaldemokrata) i okačio je u mreži. A taj „tramvaj" ima sledeće stanice Krematorijum Strašnice, Invalidovna, Mezi hrbitovi (Među grobljima), U križu... Političar koji drži obećanja Priča s „bubom u ustima" tu se ne završava. Udruženje „Zaštitnika prirode" iz mesta Valaški Meziržiči najavilo je krivičnu prijavu protiv Kremličke, tvrdeći da je zakonom zabranjeno bez razloga übijati bilo kakvog živog stvora. Pravnici, ipak, smatraju da ekološki entuzijasti nisu u pravu i tumače da se zakon odnosi samo na kičmenjake. Jer, beskičmenjaci imaju malo nervnih završetaka tako da su veoma slabo osetljivi i zato se ne može govoriti o tome da ih neko ~muči“. Pored toga, ovakvim širokim tumačenjem „inkriminisalo" bi se, na primer, stavljanje živih mamaca na udicu ili još gore übijanje komaraca. Tim povodom reagovala je i češka filijala „Grinpisa" koja je saopštila da „Zaštitnici prirode" preteruju i da se zbog ovakvih i sličnih preterivanja i sve češće smatra da su ekolozi i njima slični zanesenjaci i još gore - smetenjaci. Kremlička je u međuvremenu uspeo da se održi na položaju šefa stranke, uzdrmanom zbog izbornog debakla. Praška organizacija stranke zatražila je zbog neuspeha na izborima njegovo smenjivanje od centralne uprave, ali je on na glasanju dobio poverenje, kako se komentariše, pre svega zato zato što je pokazao da je jedan od retkih političara koji se drže predizbornih obećanja!

Milan Lazarević

Citat

„Ovo ]e Kongres koji podbacuje... kadu se radi o zapos'ienim porodicama i deci ove zemlje. Oni podržavaju samo ono što odgovam specijalnim interesima i najbogatijima od bogatih. “ RIČARD GEPHART. demokrata iz Misurija, lider manjine u Pređstavničkom domu SAD

Pitaće se Senat (SAD)

Bugarska priprema vojsku za ulazak u NATO

Sofija - Prvi put za poslednjih 16 godina, bugarska vojska održala je vojne vežbe. Na poligonu kraj crnomorskog gradića Šabla na severoistoku oko 3.500 vojnika i oficira uvežbavalo je pomorski desant u kome su učestvovale trupe tri roda Bugarske armije - kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage. Četiri milijarde leva iz državnog budžeta - što iznosi oko četiri miliona nemačkih maraka - bila je cena koju su poreski obveznici platili za te vežbe. Balkaiiski štab u Plovdivu? Realna cena vežbi iznosi svega 1,9 milijardi leva, naveo je načelnik Generalštaba Bugarske vojske, jedan od najiskusnijih letačkih asova general-pukovnik Miho Mihov. Ostatak je izračunat prema tržišnoj ceni ispaljenih raketa „zemljazernlja" i „zemlja-vazduh", čiji je rok trajanja istekao tako da su praktično jeftinije, tvrdi on Predsednik države Petar Stojanov, koji je u svojstvu vrhovnog komandanta Bugarske armije prisustvovao poslednjoj fazi manevara, naglasio je: „Ako se do kraja veka moramo pripremiti za ulazak u NATO, onda to znači puno novca, puno vežbi, puno letova avijacije." Predsednik je rekao da ovakve pa i veće vežbe treba stalno organizovati, ali nije naveo na koji bi se način one mogle finansirati. Bez obzira na to, vežbe „Jun 98“ imaju veliki psihološki značaj pošto su povećale samopouzdanje bugarskih oficira i vojnika. „Prvi put od 1982, oni su pokazali da mogu da se bore ne samo na mapama u štabovima nego i na ratnom polju“, zaključio je Stojanov. Bugarski predsednik stigao je na vežbe direktno s Jalte gde je održan samit zemaIja Crnomorske ekonomske saradnje. Pred višom vojnom komandom vežbi on je izjavio da je Grčka zvanično podržala predlog Bugarske da štab multinacionalnih mirovnih snaga na Balkanu bude razmešten u Plovdivu. Međutim, ova principijelno važna izjava ostavila je bledi utisak na visoke oficire u okruženju predsednika. Za njih je stvaranje balkanskih „plavih šlemova" deo aktivnosti bugarske vlade na pristupanju NATO

koje se inače karakteristišu brojnim propustima i žurbom. Tipičan primer toga je sudbina ideje o stvaranju profesionalne bugarske armije, što je obavezan zahtev NATO prema svakoj državi koja bi želela da pristupi paktu. Nezavisni stručnjaci navode niz ozbiljnih grešaka načinjenih prilikom regrutovanja najamnih vojnika. Ponovo se regrutuju samo Ijudi koji su već odšlužili obavezni vojni rok, tako da se iz različitih razloga teško vraćaju u kasarne, makar i sa platom. Pred potencijalnim najamnicima i ovog puta stoji visoka obrazovna barijera - obavezna su srednja stručna sprema ili čak viši stepen stručnosti. Zaboravlja se da bi mladići s ovakvim stepenom obrazovanja uhljeblje mogli da potraže i nađu i negde drugo. Staromodna kampanja I ove godine reklamna kampanja u masmedijima bila je prilično staromodna i obećavala najamnicima da će dobiti neke povlašćene funkcije u armiji, a ne da će postati deo elitne bugarske vojske. To je dovelo do trostruko manjeg odziva od predviđenog u ovoj godini. Jedan od najpoznatijih bugarskih intelektualaca, Vladislav Todorov, koji predaje na Pensilvanija univerzitetu u SAD, čak dopušta mogućnost da ukoliko i dođe do „drugog talasa“, onda bi on bio prema sasvim drugačijim pravilima. ~Od sada pa nadalje, važno je u kom će se pravcu razvijati pakt kao sistem bezbednosti - vojnom ili policijskom. Od toga će zavisiti i šanse Bugarske da li će pristupiti NATO ili će sarađivati s paktom“, navodi Todorov. Šanse Bugarske da dobije na težini u regionu najverovatnije će zavisiti od toga kakva će joj se uloga dodeliti upravo u toj šemi. Za bugarsko-američkog intelektualca realnija varijanta za Sofiju je veća uloga u sklopu „Partnerstva za mir“ nego ulazak u pakt. Vladislav Todorov upozorava bugarske vlasti i na činjenicu da se kandiduje pred jednom institucijom, NATO, aii se ulazi kroz drugu - američki Senat. Georgi Filipov (AIM)

Puno novca i puno vežbe: Predsednik Petar Stojanov

Ćetvrtak, 2. jul 1998.

11

w U izdanju „Dan Grafa“ izlazi memoarska knjiga PUT U DEJTON Ričarda Holbruka glavnog američkog posrednika u pregovorima o Bosni. Knjiga ima oko 400 stranica. Manji deo knjige objavljen je kao feljton u dnevniku „Danas". Ovo izdanje možete kupiti direktno od izdavača po povlašćenoj ceni od 180 dinara. PORUDŽBENICA » i I Ovim neopozivo naručujem primeraka knjige Ričarda Holbruka .Put u Dejton" po povlaščenoj ceni od 180,00 din (ime i prezime) (telefon) (adresa) Uplatu izvršiti na ž.r. 40816-SO3-5-3045538. Narudžbenicu i dokaz o uplati pošaljite na adresu; Dan Graf d.0.0. Vatroslava Jagiča 3,11000 Beograd Dopunske informacije možete dobiti na telefon 011/452-153 ili tel/fax 011/438-991.