Danas
Sarajevo, 3. jul:
Kupanje na jedinom otvorenom bazenu na femperaturi od 35 sfepeni
FOTO: EOJTERS
Izbegnut loš kompromis
Kako braniti branioce IjudsMh prava (2)
Bogdan Ivanišević
Odsustvo napretka u izradi teksta Deklaracije dovelo je sredinom ove decenije do bojazni među nevladinim organizacijama da će vlade naklonjene radu aktivista za Ijudska prava odustati od daljnjeg rada na Deklaraciji, ili da će se zadovoljiti lošim kompromisom, kako bi se rad na donošenju Deklaradje napokon priveo kraju. Na sastanku Radne grupe 1996. godine učesnici su se složili da bi zbog blokade u radu trebalo ovlastiti predsedavajućeg-izvestioca, Jan Helgesena iz Norveške, da izradi potpuno nov, konsolidovani tekst. U Helgesenovom tekstu-nacrtu Deklaracije, koji se našao pred učesnicima ovogodišnjeg sastanka Radne grupe u Zenevi, ostala su neusaglašena još četiri pitanja: pravo na primanje sredstava za delovanje u oblasti Ijudskih prava, uloga nacionalnih zakonodavstava u regulisanju položaja branilaca Ijudskih prava, pravo na nadgledanje suđenja i dužnosti branilaca Ijudskih prava. Naročito je osetljivo pitanje finansiranja nevladinih organizacija i ostalih branilaca Ijudskih prava. Zbog neprofitnog karaktera svoje
delatnosti, oni zavise od donacije koje dobijaju od pojedinaca, firmi, fondacija i vlada. Na sastanku Radne grupe 1992. godine Kuba je predložila da se dobijanje finansijske pomoći ograniči samo na domaće izvore. Stav Kube utoliko manje iznenađuje ukoliko se ima u vidu da kubanske disidentske organizacije primaju značajna finansijska sredstva iz SAD. Kuba i Kina su 1994. godine predložile eliminisanje odredbe kojom bi se omogućilo dobijanje iz inostranstva sredstava namenjenih promovisanju i zaštiti prava i sloboda, tvrdeći da takva odredba protivreči načelima državne suverenosti i nemešanja u unutrašnje poslove druge države. Sledeće godine Kuba je pokušala da osnaži svoj argument dodajući da bi priznanje ovakvog prava proti-
vrečilo svrsi i principima Povelje Ujedinjenih nacija. Među suprotnog stava bila je Južnoafrička Republika, čiji predstavnik je na sastancima radne grupe isticao značaj finansijskih priloga iz inostranstva za jačanje nevladinih organizacija u ovoj državi u doba aparthejda, što se pokazalo od suštinskog značaja za jačanje tih grupa i pad rasističkog sistema. Predsedavajući-izvestilac Helgesen je kao kompromis ponudio odredbu po kojoj branioci Ijudskih prava mogu da traže, primaju i koriste sredstva finansijske i druge priloge, bez ograničenja koje bi se odnosilo na zemlju odakle prilozi dolaze, ali uz uslov da se radi o „legitimnom izvoru“ i da je finansiranje ~otvoreno“. Na kraju je Komisija za Ijudska prava usvojila odredbu iz koje su uklonjeni zahtevi legitimnosti i otvorenosti. Kuba, Kina, Iran i Sirija zalagale su se za unošenje odredbe kojom bi domaći propisi bili određeni kao osnovni pravni okvir u kojem branioci Ijudskih prava obavljaju svoju delatnost. Ovim bi liberalne međunarodnopravne norme o Ijudskim pravima - pre svega norme koje se odnose na slobodu govora i udruživanja - bile stavljene u drugi plan, a nacionalne vlasti imale bi u Deklaraciji svojevrsno pokriće za represivnu praksu. Nastavlja se
Kuba, Kina, Iran i Sirija zalagale sn se za nnošenje odredbe kojom bi domaći propisi bili određeni kao osnovni pravni okvir n kojem branioci Ijndskih prava obavljajn svojn delatnost. Ovim bi liberalne mednnarodnopravne norme o Ijudskim pravima bile stavljene u drugi plan, a nacionalne vlasti imale bi n Deklaraciji svojevrsno pokriće za represivnn praksu
Vic
Za svečanom večerom u čast visokog gosta iz inostranstua, jedna damasedi pored političara kojije napravio karijemzahvaljujuči ponajviše svome čutanju. Tako i u ovoj prilici neiskusni profesionalac ne progovara ni reč. - Znam da ne volite da pričate - kaže mu susetka za stolom dok su ih služili desertom - ali opkladila sam se sa jednom prijateljicom da čete mi u toku ove večeri reči barem tri reči! Političar najzad otvara usta da joj kaže: - Izgubili ste!
Krivac je nađen
Na Kosovu bukti rat izatosu krivi, uglavnom, mediji, jerpišu i govore da tamo bukti rat. Vrednost marke na cmom tržištu raste iza to su krivi mediji, naročito oni koji objavljuiu da je marka skočila na 6,5 dinara, adasu cene u prodavnicama i napijacama kao daje marka, u najmanju mku, 15 dinara. Uprodavnicama vlada nestašica ulja i pmška, aline zato što ih nema dovoljno, već što su mediji objavLjivali da ih nema, pa je narod pohrlio da obezbedi zalihe. Ovako se mogu sažeti ovonedeljne izjave predstavnika stranaka koje čine vladu. Socijalisti, radikali i julovci su se prosto utrkivali ko će više„lepih" reči upulitiposlenicima sedme sile. Jedini apsurdje što su sve te napade objavljivali upravo mediji. I to svi. Čak i oni koji su direktno napadani da su „nezavisni samo od istine", samo zato što su objavljivali da su neki nezavisni od pameti i logike. Teza da su novinari krivi za sve nijeposebna novost, ali ipak ima inovacija u načinu na koji se to saopštava. Sada ih ne kritikuju samo partijski i dtžavni mkovodioci, već napadi dolaze i direktno iz baze. Organizuju se udmženja građana, majki, pmoboraca, pa čak i novinara, koji se žale na to kako se piše i izveštava. 0 svemu, a naročito o njima „Mediji lažu da kod nas na Kosovu bukti rat. Ovde je mimo, cveće cveta, žanjemo pšenicu, razvijamo manastirski turizam, uživamo u ovogodišnjemjulu...", karikiranaje, ali ne mnogo, izjava koja se ovih dana u bezbroj varijanti mogla čuti i pročitati. To što je slična sa rečenicama iz jednog poznatog dnevnika nije slučajnost, jerje baš to štivo, po svemu sudeći, i u ovom naletu inspiracija za napad na medije. Kad pma dama objavi ko su ružni, prljavi i zli, to se nikad ne prihvata samo kao njeno mišljenje. To je zadatak, ili po terminologiji koja više pristaje uz kcžne kapute - direktiva. Zbog svega navedenog, pojedini mediji neće dobiti frekvencije, papir, ometaće se njihova distribucija i štoje najvažnije, oni koji ih optužuju neće im davati izjave i onemogućavaće im, koliko god mogu, pristup zvaničnim informacijama. Bez obzira na obilje podobnih i nepodobnih medija, građani Srbije ni ove nedelje nisu dobili potpunu informaciju šta se naKosovuzaista dešava. Celaprethodno opisana halabuka služi samo da prikrije tu činjenicu.
DUŠAN ĐORĐEVIĆ Profesionalni patriota
Dušan Đorđević, najnoviji direktor Tanjuga i dosadašnji glodur Prvog programa Radio Beograda, jedan je od najistaknutijih predstavnika „patriotskog trenda srpskog novinarstva". Kao takav je i stekao poverenje i status čoveka za zadatke u specijalnim, teškim prilikama za srpski narod. A sve do tih prilika, u, za njega, teškim vremenima kada su profesionalni kriteriji vladali programima Radio Beograda, patriota Đorđević je mučio i sebe i urednike, godinama prateći, tiho i nezapaženo, Soc.savez. Neko ne zna kako, tek, pred kraj osamedesetih, zahvaljujući Soc. savezu, postaje direktor i glodur Privrednog pregleda. Tu rasprodaje sve što može dovodeći istovremeno zaposlene u Privrednom pregledu do propasti i - besa. Revoltirani što mesecima ne primaju plate - zaposleni osnivaju Nezavisni sindikat, čije se gnevne članice dočepavaju direktora Đorđevića, koga iznose na ulicu i smeštaju pravo u kontejner. Đorđević se potom obreo na mestu pomoćnika sekretara za informacije u Saveznoj vladi. Pod dirigentskom palicom Dragutina Brčina, ističe se permanentnom borbom protiv „domaćih izdajnika" u medijima, a posebno pravljenjem spiskova i oduzimanjem akreditacija stranim dopisnicima. Od 93. je ponovo u Radio Beogradu na
FOTO: FONET/AP
mestu glodura Prvog programa. Po naređenju i u saradnji sa „drugom po patriotskom oružju“ Miloradom Vučelićem, izbacuje iz Radio Beograda sve nacionalno, politički i sindikalno nepodobne za pretvaranje Radija u „bastion srpskog patriotizma i odbranu interesa nebeskog naroda“. Za „patriotske zasluge" Đorđević je dobio niz priznanja od kojih je posebno zanimljivo ono iz rodnog mu Pirota. Tamošnji predsednik opštine Tomislav Panajotović i odbornici koalicije „Zajedno", zbog svega što je učinio na patriotskom planu, proglasili su Dušana Đorđevića PERSONOM NON GRATA u gradu.
Rade Radovanović
Oanas Jedne dobre novine su sasvim dovoljne
Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998,
7