Danas

Nadmetanje dokonih patriota

Konfuzija na srpskoj političkoj sceni oko kosovskog prohlema

Srpska politička pozornica liči na velikn čekaonica a kojoj dokone patriote naširoko raspredaja o tome šta če prcduzeti kad za to dođe vreme, apomo odbijajuči dapriznaja da je vreme najdeficitarnija ~roba“ a Srbiji

Kako je najavljeno prošle nedelje diplomate akreditovane u Beogradu, danas odlaze na Kosovo, gde će posmatrati i prikupljati činjenice o tamošnjim zbivanjima. Klaus Kinkel, nemački ministar spoljnih poslova najavio je plan Kontakt grupe u pet tačaka kao jednu od možda poslednjih mogućnosti političkog rešavanja problema. Prema tom planu, sankcije koje su do sada usvojile zapadne zemlje, kao i rezultate sastanaka u Londonu i Moskvi trebalo bi pretočiti u rezolucije Saveta bezbednosti i obezbediti veće prisustvo međunarodnih posmatrača na Kosovu. U međuvremenu Holbruk i Gelbard razgovarali su sa predstavnicima OVK i to obrazložili argumentom da će sa njima pregovarati i dalje ukoliko se ispostavi da kontrolišu situaciju na terenu. Na terenu pak traju neprestani sukobi.

Holbruk bliži odGonsalesa

Koliki procenat teritorije do sada kontroliše OVK ne može se sasvim pouzdano tvrditi. Prema albanskim, i izvorima zapadnih diplomata radi se o nekih 40 procenata teritorije, prema čud-

novato optimističkim procenatna potpredsednika srpskog parlamenta Vojislava Šešelja, OVK ne kontroliše ništa, nego su sve to samo zlonamerna izmišljanja izdajničkih medija. „Država kontroliše sve saobraćajnice, industrijske objekte, gradove, veća sela. Teroristi se nalaze samo po nekim zabitim selima do kojili se stiže

jedino uz pomoć konja", tvrdi Šešelj. Ričard Holbruk čija je poseta „gnezdu albanskih terorista“ izazvala zgražavanje ovdašnjih vlasli, državnih medija i poštene inteligencije, u petak je došao na novu rundu razgovora sa Miloševićem. Potpredsednik „čvrste i disciplinovane Vlade kakve od 1945 nije bilo“, (prema izjavi narečenog potpredsednika) u ulozi lidera SRS izneo je stav da se on lično posle Holbrukovog davanja legitimiteta OVK sa njim nikada ne bi susreo. Ne treba ići toliko daleko u pretpostavkama pa tvrditi poput Momčila Trajkovića da je Slobodan Milošević dogovorio Holbruk - Gelbardove susrete sa OVK. Dovoljno je zapitati se, zbilja, zašto je Miloševiću milije (ili lakše ili boIje) da razgovara sa Holbrukom i drugim američkim predstavnicima, ako su ovi očigledno, ako ni po čemu drugom, a ono bar prema tvrdnjama državnih medija i režimskih glasnogovornika nenaklonjeni srpskoj strani, ako je već odbio Gonsalesa i organizovao referendumsko ~ne“ stranom mešanju? To je samo jedno u nizu pitanja bez odgovora kada je reč o odnosu beogradskog režima

prema rešavanju kosovskih problema. Srpska radikalna stranka održava pres konferencije na kojima lider ove stranke besprekorno obavlja ulogu Miloševićevog portparola, ponavljajući iz nedelje u nedelju kako je „Kosovo srpsko i ostaće srpsko, kako će zatreba li radikali i njihovi sinovi prvi krenuti da ginu (mada su već dobrano okasnili) i

slično. Ne vredi opominjati da neće tek doći vreme da se gine, jer srpski narod čije ~sve rane bole“ radikale i ostale patriote već strada (koliko i albanski), i već su mnogi sinovi izgubili živote. Srpska politička pozornica liči na veliku čekaonicu u kojoj dokone patriote naširoko raspredaju o tome šta će preduzeti kad za to dođe vreme, uporno odbijajući da priznaju da je vreme najdeficitarnija ~roba“ u Srbiji. Srpski pokrel otpora sa Kosova, Momčilo Trajković i Vladika raško - prizrenski Artemije. uzalud pokušavaju da stupe u kontakt sa srpskim vlastima, sa predsednikom Srbije, a pre svih sa Slobodanom Miloševićem koji se. međutim oglušuje na sve njihove molbe, pozive, ultimatume. Logično je da su za sudbinu Kosova najviše zainteresovani Ijudi koji tamo žive, pa je utoliko prenebregavanje njihovog viđenja stanja na Kosovu, i apela za pomoć, potpuno neshvatljivo. Vladika raško - prizrenski Artemije izjavljuje; „Govorio sam ođavno, ono što i sad tvrditn, da su glavni krivci za stanje na Kosovu i Metohiji režim i Milošević, ali srpski narod me nije tada razumeo. Još pre sedam - osam godina govorio sam da će doći vreme da se srpska policija i vojska po-

vlače sa Kosova kao okupatori. Bojim se da nismo daleko od toga", ističe Vladika Artemije.

Svi hoće OVK

Jedan od nonsensa je i odnos republičke Vlade prema predstavnicima kosovskih Albanaca. Na pitanje novinara zašto Vlada Srbije razgovara sa predstavnicima DSK, ako oni stoje iza OVK, Tomislav Nikolić, potpredsednik Vlade izjavljuje pre dve nedelje da ~mi nemamo dokaza, iako slutimo da oni stoje iza terorističke organizacije koja sebe naziva OVK. Ako se potvrdi da DSK stoji iza terorista, mi sa njima nećemo više razgovarati". Fehmi Agani savetnik Ibrahima Rugove i jedan od članova pregovaračkog tima kosovskih Albanaca, tokom minule nedelje saopštava da ~ni jedno krilo OVK nije terorističko" te da na Kosovu nema terorističkih formacija već samo Ijudi koji se brane. Do nedavnog susreta Holbruka sa tzv. OVK Ibrahim Rugova je o ovoj organizaciji imao daleko suzdržaniji stav. Sada je, za kosovske Albance jedino pitanje, koje zaoštrava i odnose među albanskim političkim partijama na Kosovu, samo oko toga ko će staviti pod političku kontrolu OVK, Rugova ili političke partije bliske Demaćijevoj srtruji. Niko

se više ne ograđuje od tzv. OVK, ni albanski političari koji uredno pregovaraju sa gospodom iz SRS i ostalim članovima srpske Vlade. Politika Miloševićevog režima učinila je da se OVK za tako kratko vreme oslobodi epiteta „terorističke“ organizacije, koji je imaJa u svetu. Opozicione stranke, pogotovo Srpski pokret obnove, samo pojačavaju utisak opšte pometnje. Vuk Drašković, slavi Vidovdan u Beogradu i preti da će otići na Kosovo da pogine, čačanski okrug SPO (optužujući Velimira Ilića za politikantstvo) kaže da se Ilić protivi „pravednoj politici Slobodana Miloševića u rešavanju kosovske krize“, a Vuk Drašković neumomo telefonira. Sa Demaćijem, pa pre neki dan sa Redžeppm Cosjom za „Glas Amerike". Ćosja je Vuku poručio da će Kosovo rešiti NATO ili OVK, ali da će biti nezavisno, a Vuk se pozivao na režim u Beogradu koji treba (a i hoće) da pristane da Albancima da autonomiju, koju ovi odbijaju. Drašković je takođe ~te lefonirao" da su zahtevi Albanaca za nezavisnim Kosovom zasnovani na principu „krvi i tla“, i tako filozofskim debatama nikad kraja, jer je to u nedostatku političke moći i sposobnosti postala omiljena disciplina režimskih i ~nerežimskih“ patriota. Za to vreme generalni sekretar UN Kofi Anan preispituje Povelju UN i postavlja pitanje da li je ispravno to što ova Povelja podstiče svetsku zajednicu na nemešanje u unutrašnje stvari neke zemlje, ako se tamo konflikt uporno nastavlja, i poručuje da „nasilje na Kosovu nije unutrašnja.stvar". Pitanje je kome porućuje, jer ovde se niko od zvaničnika i ne ponaša kao da je Kosovo unutrašnja stvar Srbije i Jugoslavije, osim na rečima i praznim ~patriotskim“floskulama, koje će očigledno i ovoga puta preskupo koštati.

FOTO: EOJTERS

Nataša B. Odalović

Gestikulacija tokorn razgovora o Kosovu; Nikolaj Afanasijevski i Slobodan Miloševič

"Čuvajte slobodu dok je imate"

Majke vojnika na Kosovu o razgovorima sa sinovima

Beograd - Dragi moji, čuvajte slobodu i sve što imate, jer ne možete da shvatite šta imate dok se ne nađete na ovakvom mestu - citirala je sa suzama u očima, pred novinarima, majka vojnika pismo sina koji je ~na terenu" u blizini Đakovice. Majka ovog mladića došla je iz Sombora da bi učestvovala na prekjučerašnjem mirovnom skupu, koji je u organizaciji roditelja vojnika koji služe na Kosovu, Helsinškog odbora za Ijudska prava u Srbiji, Beogradskog kruga i Žena u crnom održan ispred jugoslovenskog parlamenta i na kome se okupilo čelrdesetak Ijudi. Roditelji su skupljali potpise za peticiju kojom traže povlačenje mlade vojske iz „zone dejstava" i mirno rešenje krize. Skup je trajao oko sat vremena, protekao je mirno, niko se nije obratio okupljenima, a policija je bila jedva primetna.

- Rekao mi je da mu je najlepše kada spava, iako se smrzava, jer jedino lada ni na šta ne misli. Uspela sam nekako da pronađem broj telefona ~u šurni" u kojoj se nalazi i da porazgovaram s njim. Naravno, rekao mi je da ne može nišla da mi priča preko te linije, rekao mi je da je dobro, ali ja ne verujem da je dobro - nastavila je gospođa iz Sombora, čiji je sin, iako pešadinac, posle ~blic-obuke“, poslao tobdžija. - Kada smo dobili pismo, prosto nismo mogli da poverujemo da je to on napisao. Moj sin da nam iz vojske poručuje da čuvamo slobodu! Tamo mora da je strašno kada on tako piše. Te reči su me u srce pogodile - rekla je majka. Druga majka, koja je insistirala na anonimnosti, tvrdi da joj je sin pisao

o upadima vojske u pusta sela, pljačkama lelevizora, video rikordera i sličnih „vrednosti". - Rekao je da kada miadi vojnici upadnu u selo, izgladneli i prljavi, obidu kuće i uzmu svu hranu koju nađu. Međutim, drugi za to vreme uzimaju stvari. Neću da mi sin bude tamo! Nije mu tamo mesto, on je dobar dečko, hoću ga nazad - rekla nam je, vidno uzbudena, ova žena. Prema njenoj tvrdnji, pismo, koje putuje „drugim putevima", košta oko 50 dinara, a pri tom je vojniku koji je ~na terenu" gotovo nemoguće poslati pismo, a kamoli novac. - Mom sinu je za koji dan rođendan. Odavno sam mu poslala paket.

ali ga još nije dobio. Čuli smo se skoro, ali rekao je da ne sme ništa da priča o onome o čemu bi želeo da govori. Čula sam da mu je teško, da nema ničega, ali da mu najviše nedostaju cigare - kaže majka vojnika koji služi kao graničar u blizini Prizrena. Njen sin, iako je septembarska klasa 1997, još nije dobio odsustvo, obećano za početak juna

V. Popović

4

Ponedeljak, 6. jul 1998.