Danas

"Blad“ i "Blud“ Bojana Dragojlovića

Modna alternativna scena Beograda

“Radim za sebe i volim da rizikujem. Nedostatak novca me ne opterećuje.

Povod za razgovor sa modnim dizajnerom Bojanom Dragojlovićem je njegova nova kolekcija zakazana za septembar ove godine. Ovom revijom će zaokružiti deset godina rada, pa da vidimo šta on iz današnje perspektive kaže o sebi i o svom bavljenju modom. Smatraju te alternativnim dizajnerom, da li je to tako? - Način prezentacije i sami modeli, koji su malo slobodniji, svrstavaju me u tu kategoriju. Modeli iz kolekcije „Muška emancipovanost" kupovale su samo žene. Ako već postoji svrstavanje u alternativno, onda jesam. Ja samo imam malo slobodnije poglede na odevanje. Ti si do sada radio samostalno. Koliko je to danas uopšte izvodivo? - Dok sam bio student, svoje skice sam prodavao italijanskoj ~Graciji“ za jednu kafu. Iza mene ne stoji ni jedna modna kuća. Radim za sebe i volim da rizikujem. Nedostatak novca me ne opterećuje. Ne želim uopšte da razmišljam na taj način iako je svima nama danas to osnovni problem. Tvoja poslednja kolekcija pod nazivom ~Blad“ bila je za žene i u tvojoj karijeri je napravila pomak. Kako je uopšte nastala? - Možda iz nekog mog unutrašnjeg stanja. Svaka moja kolekcija ima određeni naziv. Krv sa ovom kolekcijom nema direktne povezanosti. Sam naziv objašnjavam stilizacijom svog zaštitnog znaka. Ovom kolekcijom sam ženu hteo da vratim erotičnosti i senzualnosti što ona u svojoj biti i jeste. U pripremi je kolekcija za muškarce i zvaće se ~Blud“. Reci nam nešto o tome. - Kolekcija će biti pretežno od mrežastih materijala koji će biti oplemenjeni tako da dobijaju potpuno drugačiji pad. Biće 13 boja i to je kolekcija za leto. Uniseks moda mi je i dalje reper. Sami modeli su prozirni i daju osećaj slobode. Tu kolekciju radim za Ijude neformalnog izgleda koji vole da koketiraju odevnim predmetom. Jedna od specifičnosti ove kolekcije je u samoj izvedbi, jer modele neće nositi manekeni, već beogradski modni kreatori i novinari. Zna se da nisi sklon glamuru koji prati revije tvojih kolega poslednjih par godina. - Glamur uopšte ne postoji, a neki pokušaji su veoma loše upakovani. Ne želim da imenujem bilo koga.

Biografiia BojanDragojlovlcrođen je is!l2.l969.godine u Novoj Gradiški. Godine 1988. upisuje Fakultet za tehnologiju i dizajn u Zagrebu. Posle druge godine fakulteta, usled rata u Hrvatskoj, prelazi u Beograd i tu završava Višu tekstilnu školu na odseku za tekstilno odevanje. Diplomirao je sa temom „Tradicija Japana kao inspiracija modnih kreatora". Prvu kolekciju pod nazivom „Zbirna revija mladih modnih dizajnera" predstavio je 1991. godine u Zagrebu. Nakon toga su usledile kolekcije „Muška emancipovanost", Majdan 1992; „Buntovnici s razlogom", Novi Sad 1993; „Kravate kroz godišnja doba“, Beograd, Galerija „Most, 1994. godine; „Narandžasti crvi i drugi“, Beograd, BITEF 1995; ~YO“, 'Beograd, CZKD, 1996. i ~Blood“, Beograd, Klub „Plima, 1997. godine.

Ne želim uopšte đa razmišljam na taj naćin iako je svima nama danas to osnovni problem.”

Poznato je da odnosi između dizajnera nisu baš najbolji. Kakvo je tvoje mišljenje o kolegama i o pojmu sujete u ovom poslu? - Zavist i u svetu postoji, ali je ona više usmerena na dobijanje samih materijala za rad. Naši dizajneri bi trebalo više da se okrenu svome radu nego komentarisanju rada svojih kolega. Bez obzira da li mi se nešto sviđa, ja im odajem priznanje na uloženom trudu i energiji. Ti si urednik emisije koja se bavi modom na ART TV-u, a po vokaciji si modni dizajner. U čemu se više nalaziš? - Nisam modni novinar, prvenstveno se bavim edukacijom kroz modne revije koje ne mogu da se vide na drugim televizijama. Kada si iz Zagreba došao u Beograd kakva je bila modna scena? - Mogu samo da pričam o alternativnoj modnoj sceni koja je bila svedena na minimum. Tih godina je zaostajala za zagrebačkom, tada su se alternativom ovde bavila dva slikara i jedan dizajner - Dragana Ognjenović, Zoran Stanič i Mladen Tušup. Kako danas gledaš na modna dešavanja u Beogradu? - U poslednjih pet godina isplivalo je mnoštvo mladih i perspektivnih dizajnera tako da je beogradska modna scena mnogo dinamičnija. Recimo da poštujem Dejanu Vučićević i Aleksandra Protića. Kič, kao fenomen u poslednje vreme, ima svoje kupce, ali je to više stilizacija samog odevnog predmeta. Šta misliš o modnim dešavanjima u Beogradu i agencijama koje organizuju revije? - Pozitivno je da postoje takva dešavanja koja, u većini slučajeva, pokazuju gde se nalazi beogradska i jugoslovenska moda. Pravi odabir kvaliteta nisam video, što znači da sve manifestacije imaju svoje uspone i padove. Modne agencije unazad pet godina, uz pomoć sponzora, dizajnera i modnih kreatora osavremenili su prezentaciju tih manifestacija koje organizuju, njihov rad je profesionalan u okviru naše zemlje. Pošto živimo u sredini u kojoj je sve ispolitizovano, da li je to slučaj i sa modom? - U svakom slučaju, kako u vidu kako medijske, tako i materijalne podrške. Nemoguće je ne pripadati ili je veoma teško ne pripadati iednom ili drueom oolitičkom klanu.

I. Trifnnović

22/Danas

Subota - nedelja, 11 - 12. jul 1998