Danas

BMV za direktora RTS Dragoljuba Milanovića

Odg'ovor Milisava Sekuliea Boiisavii Mikeliću (3)

Vaš ministar odbrane Rade Tanjiga bio je svedok šverca i kriminala koji se odvijao pod okriljem vas i vaše VLade. U kontaktu s pojedinim, oficirima iz SVK, vaš ministar odbrane će šverc pod okriljem vaše vlade braniti „višim interesima“. On je ćntao o nepravilnostima koje je ćinila Vlada i Ijndi oko vlade

Gospodine Mikeliću, o tome kako ste se odnosili prema SVK, švercu i kriminalu na prostorima RSK mnogo je rekao vaš ministar odbrane u „otvorenom pismu" koje vam je uputio u julu mesecu 1996. godine (godinu dana posle pada Krajine). Vaše poricanje da ste i vi i vaša vlada ~bez krivice" za pad Krajine i da nemate nikakve veze sa švercom u RSK, primorava me da javnosti saopštim važnije sadržaje „otvorenog pisma". To činim, pre svega, da čitaoci vide vašu ulogu ne samo u RSK, nego i ovde, u Srbiji, u odnosu na izbeglice iz RSK. Po izvršenom zadataku u RSK „nastanili" ste se u Beogradu, prestonici svih Srba u svetu. Počeli ste da birate tim sa kojim ćete nastaviti da „pomažete" srpskom narodu. Trebalo je oko sebe okupiti proverene kadrove na koje se možete osloniti. Neko vam je ~došapnuo“ da se oslobodite pukovnika Radeta Tanjge, ministra odbrane u vašoj vladi. Zaboravili ste sve što je ovaj čovek činio za vas. Odbacili ste ga na „svoj oproban način". A on, iako dosta kasno, shvatio je da je sredstvo u rukama političkog poltrona. Piše vam „otvoreno pismo“ na osam gusto kucanih stranica (na svakoj po 70 redova). Ovom prilikom navodim nekoliko najkarakterističnijih delova iz ovog pisma iz kojih se vidi kako se radilo u vaše vreme. - Sjećaš li se, pita vas vaš bivši saradnik Tanjga, kad si rekao da ćemo BMW, koji je kod mene, dati Milanoviću, dkektoru RTS jer nam mnogo pomaže. Bio sam preneražen i istovremeno poražen. Nije mi smetalo što ću ostati bez auta kao statusnog simbola, jer do toga ne držim previše, već mi je smetalo kako ti nije palo na pamet, da na primjer, dadeš BMW ili „mercedes 600“ koje ti voziš, jer ionako ne možeš biti u dva auta odjednom, ili kako ti nije palo

na pamet da dadeš jedno od auta kojima se služi Veselinović, čime bi istovremeno prekinuo njegova mešetarenja s autima - piše u Tanjginom pismu Mikeliću. U istom pismu Tanjga piše kako je Mikelić formirao, posle pada Krajine, Komitet koji je iz Beograda trebalo da brine o Kiajišnicima i kakvu je ulogu u tome imao „veliki krajinski bezbednjak - nivoa seoskog dostavljača" Aco Draća. - Osjetio sam po nekim gotovo neprimjetnim detaljima i usputnim aluzijama i prije nego si mi saopštio da je naš bezbednosni genije rekao da neće u Komitetu sjediti zajedno sa Tanjgom. Počela je njegova indoktrinacija i serviranje podataka o lopovima i kriminalcima ili pak, izdajnicima iz Krajine. Praktično. ista priča i iste metode koje su korištene za rušenje Krajine, jer je dobro poznato da su Krajinu srušili Srbi. Potvrdilo se ono što sam ti i ranije govorio da je slavni Aco poslan da sruši Komitet. Bio sam malo zbunjen kako je moguće da ti kao iskusan čovjek, koji veoma brzo prozre i daleko složenije stvari, nisi vidio kakvi su Acini ciljevi. Međutim, tek kasnije sam shvatio da si to od samog početka znao i Aco ti je bio potreban da se u tvojoj blizini kompromituju određeni Ijudi kako bi se ili eliminisali ili im se bar potkresala krila. Dakle, taj isti Aco koji me je sa svojom ekipom trebao uhapsiti na Rači (to sam izbjegao jer

sam tu noć išao Autoputem), koji mi je zajedno sa vojnom bezbjednosti opljačkao kuću u Oćestovu, te u Kninu privodio Ijude prisiljavajući ih da daju izjave da sam kriminalac, postao je ključni čovjek u Komitetu, piše bivši ministar odbrane Rade Tanja svom bivšem šefu premijeru Borisavu Mikeliću. Tanjga piše i o „velikoj patriotskoj aktivnosti" još jednog čoveka iz Mikelićeve blizine. Zaposlio si ga kod Ljube Šiptara sa 4.000 dinara mjesečno sa zanimljivim opisom radnog mjesta, da radi za Komitet, zaposlio se i u Borovu pa i tamo prima bar 2.000 dinara. „Sredio“ je automobile, koji su mu bili na raspolaganju tako da su neki već prevedeni na NS tablice, neki nose oznaku VU, a neki su ostali KNN, tipičan četnički koncept da sam svugdje prisutan da bi se bolje omastio i profitirao. Na raspolaganju mu je lični šofer Pršo i njegova Ijubavnica (sada daktilograf u Komitetu), oboje na platnom spisku Komiteta, i tako taj trio putuje na relaciji Novi Sad - Beograd. Naravno, za tako „veliku" aktivnost na raspolaganju su mu, što obilato i rasipnički koristi, i benzin i resursi Komiteta. Već je, tako zbrinut, krenuo u Novom Sadu formirati biznis ekipu (Petrović, Šijan, Budin, itd), koja će, po njegovim riječima, praviti velike poslove u ime Komiteta, a u korist nezbrinutog i napaćenog srpskog krajinskog korpusa (o tome da je on zainteresovan prije svega za svoj biznis i profit, a pod firmom Komiteta postoje i podaci i svjedoci) - piše Tanjga. Sulra: Razgovor sa akademikom Markovićem

FOTO: ROJTERS

Belfast, 10. jul: Posledice pobune protestanata-lojalista

VIC

Provalnikje upao u stan na devetnaestom sprata solitera. Začuvši neki šum, izvlači se kroz prozor, staje na sims, gubi ravnotežu, počinje da pada, pa više: „Uhvatimel Drž’te lopova!"

Vo je pečen

Beogmdski metala u akdji, nakon godina trpljenja opet se hune, tražeposao iplatel Režim se uznemirio, zaseda lobiposlodavaca u Privredoj komori, ministri traže izlaz. ZabomviU su na Kosovo koliko su se silno uplašili gneva koji bi se mogao valjad beogradskim ulicama... Informacija bi obradovala analitičare socijalne svakidašnjice da nema onog ali - organizalori su tzv. samostalni sindikalci Beograda, koji ne bez razloga slove za aporišnu tačku Leve koahcije. Oni su Ljudi zauzeti mnogim poslovima. Eto, koliko danas organizuju na Adi CiganUji opštenarodno veselje. Prikazaće stvaralaštuo Srba u dijapori, očekuje se pečeni vo, uz obavezne istočnjačke krike ijauke. Posetioci će biti isti oni (navodnil) štrajkači metalci, jer se pretpostavlja daćeim (uistinu navodni) poslodavci udeUtiplate. Pa, zašto da se Ijudiposle jedne uspešne akcije ne zaslade volujskim pečenjem? Nema spora da je zaposLenima u tzv. rakovičkom basenu i novobeogradskim gigantima davno istekao rok ne samo za strpljenje i razumevanje, več, po zakonima prirode, izasam život. Kao i njihovim „belim slonovima", koji su danas tek reliktjednepromašeneprivredne revoLucije, balast s kojim se sigumo ne mcže ni uprostu, a kamoU svetlu budučnost. Desetine hiljada radnika i njihovih porodica osuđene su na (ne)izvesnost gladi, bez obzira što će ih režim opet potkupiti jednokratno, po već viđenom sistema, topčiderskim vrečicama. Poslače ih potom natrag u auetinjske hale da, po VLadinim programima, simuliraju proizvodnju, presipaju iz šupLjeg uprazno i čekaju gazdu koji će kupiti - zidove, pošto nakon godina izolacije, morabtog rabačenja Ljudi i mašina, još samo poslovni prostor i lokacija nešto vrede. Tako su vešti poUtički anestetičari, uz asistenciju navodnih mdničkih Lidera, jednom uspeU da zavaraju svoje najvemije podanike. Na trenutakje pažnja skrajnuta s Kosova, sodjadizuju segubici, a zaposleni pretvaraju u saučesnike kradljivaca dmštvenog kapitala.

VETON SUROI Kalif umesto kalifa

- Poslednji događaji na Kosovu bitno su oslabili pozicije Ibrahima Rugove i izvesno je da će se svet brzo opredeliti za druge albanske poMčare. Stekao sam utisak da Veton Suroi ima šanse da doživi takvu promociju - izjavio je nedavno lider Socijaldemokratije Vuk Obradović. Da li će osnivač prištinskog dnevnika na albanskom jeziku Koha ditore i poznati intelektualac postati ~kalif umesto kalrfa" verovatno manje zavisi od njega a više od spoljmh faktora. Postao „novi Rugova“ ili ne, Suroi će sasvim sigurno bitno uticati na razvoj albanske političke scene, ako nikako drugačije, ono kao član albanskog pregovaračkog tima G 15. Kao sin diplomate Suroi je automatski stekao predispozidje za bavljenje politikom i dobro obrazovanje. Njegov otac Redžai poginuo je pod nerazjašnjenim okolnostima 1990. godine u saobraćajnoj nesreći u Spanrji gde je bio jugoslovenski ambasador. Pogibiji Redžaia Suroia prethodile su kritike i prozivke u režimskim medijma, što je u mnogim krugovima otvorilo razne spekulacije o (ne)prirodnom uzroku njegove smrti. Rođen 1961. godine u Prištini, Veton Suroi je sa 21 godinom diplomirao filozofiju i književnost na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, gde je njegov otac tada službovao. Krajem 89 i početkom 90. godine Veton Suroi predvodi Ujedinjenu jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), a zatim osniva Parla-_ mentarnu partiju. Kada je u ovoj

stranci preovladala radikalnija stmja Adema Demaćija, Suroi je napušta i okreće se stvaranju nevladinih organizadja i sindikata. Poznat je i kao inidjator medijski dobro organizovanih akdja sakupljanja potpisa za demokratizadju, paljenja sveća za übijene demonstrante, zveckanje kljućeva u znak protesta protiv državnog nasilja na Kosovu. Najpoznatija je ipak akcija nazvana sahrana nasiIja kada se na ulicama Prištine u pogrebnoj povorci koju je predvodio Veton Suroi, okupilo nekoliko desetina hiljada Albanaca. Od 1991. aktivnije se bavi novinarstvom, najpre kao glavni urednik nedeljnika Koha, a zatim dnevnika Koha ditore. Planira osnivanje TV stanice, a ukoliko postane glavni albanski pregovarač srpskoj strani sigurno neće biti lako. U njegovu sposobnosh ugled, odlučnost niko ne sumnja.

Safeta Biševac

FOTO: DANAS

Subota - nedeljak, 11 -12, jul 1998

Dana s/7