Danas

Traženje mostova za oba pravca

Dvanaesta Svetska konferencija o ejdsu u Ženevi o provalijama koje još dele bogate i siromašne, muškarce i žene, obolele i one koji ih leče, istraživače i praktičare primene

Specijalno zaJDanas London - U Ženevi je krajem juna i početkom jula odižana 12. Svetska konferencija o ejdsu Csidi) na kojoj su učestvovali brojni delegati iz celog sveta. Glavna poruka i moto Konferencije bili su: „Treba premostiti jaz! “ i to jaz koji postoji na nekoliko različitih nivoa. Naime, delegatima je poručivano da treba premostiti jaz između severa (razvijenog sveta) i juga (Trećag sveta); jaz između muškaraca i žena; jaz između onih koji su samo inficirani HIV virusom i onih koji su bboleli od ejdsa; jaz između bolesnika i onih koji o njima brinu; između homoseksualaca i onih koji sebi übrizgavaju droge; i konačno, jaz između onih koji stoje u prvim linijama istraživanja ejdsa i onih koji se svakodnevno suočavaju s izazovima praktične primene plodova nauke na svojim bolesnicima. Više govormka na Konferenciji isticalo je da ti mostovi, da bi bili efikasni, moraju da funkcionišu u oba pravca. Oeigledne nejednakosti Većina učesnika se slagala u tome da još nikad dosad u gotovo 20-godišnjoj istoriji ejdsa, kontrast - jaz - između neumoIjivog i nezadrživog širenja ove bolesti u zemljama Trećeg sveta, s jedne strane, i ogromnog i neospornog napretka molekularne virusologije, imunologije i antivurusne terapije, s dnrge, nije bio tako upečatljiv i dominantan. Takođe, nikad ranije nejednakost nije bila tako očigledna i velika između bolesnika u bogatim zapadnim zemljama kojima su dostupne nove mogućnosti dijagnostike i relativno spasonosnog lečenja i onih nesrećnika, pre svega u Africi i Aziji, ali takođe ponegde i u postkomunističkoj Istočnoj Evropi, koji najčesće umiru lišeni mogućnosti da se adekvatno ali skupo leče. Stoga je potpuno razumljivo što su mnogi iz zemalja Trećeg sveta iskazivali stanov ke da je borba profiv ejdsa u stvari borba za Ijudska prava, koja naravno uključuju i pravo na stu vodu i odgovarajuću ishra 'i. d 12. Konferencije o ejdsu u c ?ni bio je pod snažnim uticai n izveštaja UNAIDS Svetske dravstene organizacije objav nog neposredno uoči otvarai sastanka. U izveštaju su izne podaci dobijeni epidemiolos n nadzorom na svim kontii nma. U njemu se posebno n<_ sava da HIV virus koji izazi nlest ejds još nezadrživo o nove terene širom sveta, d. potmulo uvlači u Ijudske z. nice koje su dosad bile p> đene od infekcije i ~da u m ;ele steže regione u kojima je a bolest već postala glavni uz. k smrtnosti kod osoba starih od 15 do 49 godina". Shodno procenama stručnjaka UNAIDS, za nešto manje od 20 godina više od 40 miliona Ijudi inficiralo se HIV virusom, a

od ejdsa ih je umrlo gotovo 12 miliona. Vims se i dalje širi uzrokujući svakog dana približno 16.000 novih slučajeva infekcije, što je samo u 1997. proizvelo 5,8 miliona novih infekcija i 2,3 miliona mrtvih. Ejds je danas jedan od vodećih infektivnih uzroka smrti u svetu. Direktno ili indirektno on košta milijarde dolara koje plaćaju pojedinci, porodice, kompanije i

vlade i postao je velika prepreka socijalnom i ekonomskom razvoju, posebno u Africi. Više od dve trećine svih osoba u svetu koje su inficirane HIV virusom žive u podsaharskoj Africi; odnosno, tamo živi šest od 10 odraslih inficiranih muškaraca u svetu, osam od svakih 10 odraslih inficiranih žena i devetoro od 10 inficirane dece. Od 16.000 novih infekcija koje se događaju

svakog dana u svetu, 7.500 otpada na podsaharsku Afriku. Virus se tamo širio poglavito heteroseksualnim kontaktima i prenosom od majke na plod, što i objašnjava zašto su tamo deca i žene česće inficirani no u drugim regionima. U mnogim gradovima podsaharskih afričkih zemalja, više od četvrtine mladih i sredovečnih odraslih osoba inficirane su HIV virusom i njihov broj raste, a za razliku od većine razvijenih zemalja u kojima broj

obolelih od ejdsa poslednjih godina stalno opada. U Aziju i na Pacifik, gde živi više od 60 odsto stanovnišvta sveta, HIV virus je dospeo nešto kasnije i danas se definitvno nastanio i „stabilizovao". U zemljama ovog regiona ima gotovo 6,4 miliona osoba zaraženih HIV virusom, što čini nešto više od petine ukupnog broja infici, ranih na svetu. UNAIDS, među-

tim, očekuje da će do 2001. taj broj iznosti četvrtinu ukupnog broja zaraženih u svetu Sve zemlje Jugoistočne Azije - izuzev Indonezije, Laosa i Filipina zahvaćene su epidemijom na sličan način, a takođe i Indija. Međutim, distribucija HIV virusa i ejdsa u Indiji nije uniformna. Računa se da u Indiji na blizu milijardu stanovnika, ima između tri i pet miliona inficiranih osoba, odnosno, da-

leko više no u bilo kojoj drugoj posebnoj zemlji. U Australiji i na Novom Zelandu, gotovo sve infekcije HIV virusom posledica su homoseksualnog kontakta između muškaraca. Za razliku od toga, u nekoliko zemalja kao što su Tajland, Kambodža, delovi Mjanmara (Burna) i Indija, prenos infekcije heteroseksualnim putem bio je veoma čest i obiman, i u njemu je značajnu ulogu odigrao tzv. industrijski seks velikih razmera.

U Kini je raširenost infekcije još mala, ali i tamo se beleži porast broja obolelih, što je i zvanični Peking primoran da otvoreno prizna. lako je kineska vlada svojevremeno procenjivala da će do kraja 1996, broj inficiranih osoba dostići 200.000, danas, međutim, sve ukazuje na to da je već početkom 1998. ovaj broj udvostručen. U Istočnoj Evropi gde se ra-

čuna da ima blizu 190.000 inficiranih osoba, epidemija se pretežno širila korišćenjem droga koje se übrizgavaju i posredstvom prostitucije. Postoje znači koji upozoravaju na opasnost masovnijeg širenja HIV virusa seksualnim putem u više regiona Istočne Evrope u kojirna se virus nastanio. Što se tiče Zapadne Evrope i Seveme Amerike, mnoga skorašnja zapažanja potvrđuju da je došlo do smanjenja obima infekcije. U Evropi, nakon otkrivanja prvih slučajeva ejdsa u ranim osamdesetim godinama, učestalost oboljevanja je naglo rasla tokom jedne decenije, nastavila je da raste ali smanjenom brzinom tokom ranih devedesetihih godina, stabilizovala se 1994-1995, a zatim počela da opada. U Severnoj Amerid prošle godine zabeleženo je oko 44.000 novih slučajeva infekcije, od kojih gotovo polovina pripada narkomanima; jedna trećina su žene, a dve trećine etničke manjine. Raspoloživi podaci govore da je u SAD 1996. zapaženo smanjenje novih slučajeva bolesti od 6 odsto, a očekuje se da će smanjenje u 1997. biti još mnogo značajnije. Redukcija učestalosti oboljevanja i smrti od ejdsa u Zapadnoj Evropi i Sevemoj Americi se r.esumnjivo može pre svega pripisati clika snijem lečenju, ali je sasvim verovamo da su tome doprinele i mere za prevenciju bolesh, kao i prirodna evolucija same epidemije. Najvažniji lek u skoro uvede-

noj „visoko aktivnoj antiretrovirusnoj terapiji" zvanoj HAART jesu inhibitori enzima proteaze. Oni deluju tako što blokiraju dejstvo enzima koji je neophodan HIV virusu za razmnožavanje. S obzirom na to da se proteaza može naći samo u inficiranim ćelijama, i da se pretpostavlja da ne igra nikakvu ulogu u normalnim funkcijama Ijudskog organizma, inhibitori specificno deluju samo na nju i ne bi trebalo da remete rad normalnih ćelija - ili bar tako misle oni istraživači koji su preporučili da se ovo lečenje uvede. Vakcina i dalje najveći izazov Na Konferendji u Ženevi bilo je dosta reči o delotvomosti HAART terapije. U jednoj studiji iz Kalifomije, efekat HAART terapije ispitivan je na blizu 10.000 bolesnika. Nađeno je da je mesečna smrtnost računata na 100 bolesnik-godina, pala od 60 u 1994. na 10 u 1997. Sem toga, značajno je smanjeno trajanje hospitalizacije, smanjeni su ukupni troškovi sodjalnog osiguranja, ali su povećani troškovi za lekove. Posebno zanimljiva je studija ekipe Hoga. Njihova procena pokazuje da bi pri današnjim cenama, lečenje HAART terapijom nadmašivalo 20 do 60 puta budžet za zdravstvo u nekim afričkim zemljama, i da bi one za to trošile blizu osam odsto brato nacionalnog produkta. U najsiromašnijoj nadji s najvećom zastupljenošću HIV/aidsa, troškovi po glavi stanovnika bi premašivali 40 dolara za godinu, za razliku od Evrope gde ti troškovi iznose dva dolara godišnje. Njihovi zaključci .da bi zato drugi problemi zdravstva, kao što su čista pijaća voda ili tuberkuloza, trebalo da dobiju veći prioritet, naišli su na opšte razumevanje. Bilo je takođe izveštaja o novim generacijama inhibitora proteaza, kao i o mogućim komplikacijama do kojih može da dođe prilikom primene HAART lečenja i koje sve više zabrinjavaju kako bolesnike tako i lekare. Mnogi učesnici konferencije su isticali da je najveći izazov u istraživanjima HIV virusa i ejdsa pronalazak i razvoj delotvorne i lako dostupne vakcine. Naglašavali su da će bez vakdne HIV virus nastaviti da se nezadrživo širi i da stalno izaziva globalnu neravnotežu u odnosu na prevenciju i kontrolu ejdsa. Zbog toga su s posebnom pažnjom prihvaćeni radovi američkih istrazivača o trodimenzionalnoj strukturi virusnog proteina ~gpl2o“ koji igra ključnu ulogu pnlikom prodiranja HIV virusa u ćelije. Ocenjeno je da ova otkrića mogu objasniti zašto su dosadašn,, konscenja vakcina uglavnom bili neuspešni, i da predstavljaju prekretnicu koja će možda pomoći u razvoju novih i uspešnijih strategija u razvoju vakcina.

Samo za najbogatije Zahvaljujući napretku nauke koji je omogućio uvođenje novog effkasnijeg antiretrovirusnog lečenja, kvalitet života mnogih bolesnika sa HFV infekcijom se drastično poboljšao, a takođe je übedljivo smanjena i smrtnost ođ ejdsa. Novo lečenje je izpraznilo bolnička odeljenja za lečenje ejdsa, i omogućilo da se osobe inficirane virusom vrate na posao. Međutim, ovo skupo lečenje pristupačno je gotovo isključivo bolesnicima u zapadnim zemljama, i od njega malo koristi imaju milioni Ijudi, žena i dece u siromašnim zemljama koji zbog opšteg siromaštva nemaju pristupa aktivnoj kombinaciji nekoliko skupih lekova, i za koje posebni postupci koji se primenjuju za sprečavanje prenosa virusa od majke na plod ne predstavljaju realnu opciju.

Pivf dr

■Miroslav Simić

Najviše inficiranih: Dobrovoljni zdravstveni radnik objašnjava metode zaštite od ejdsa prostitutkama u Kalkuti

Ponedeljak, 13. jul 1998