Danas

KELJMENDI: Oficiri VJ prodaju oružje OVK

Demokratskog udruženja Albanaca u Netimčkoj

Portparol nemačkog MIP izja\io da se od 400.000 Albanaca koji žive u Nemačkoj novčani prilozi prikupljaju i na prinudan način

Bon - Predsednik Demokratskog udruženja Albanaca u Nemačkoj (DVAD) Ibrahim Keljmendi izjavio je da oficiri Vojske Jugoslavije prodaju oružje Oslobodilačkoj vojsd Kosova, javila je juče nemačka agencija DPA. Keljmendi je za televizijski magazin Fakt preksinoć na prvom programu nemačke televizije ARD izjavio da srpski ofieiri imaju “niske plate i da su spremni da zloupotrebe svoju moć i prodaju oružje OVK”. Keljmendi je dodao da se novac iz dobrovoljnih priloga skupljenih u Nemačkoj, koristi za kupovinu oružja koje koristi OVK, a prema navodima DPA, Keljmendi je organizator te akcije u Nemačkoj. Predsednik DVAD-a je pre samo nedelju dana u intervjuu za minhenski list Zidojče cajtung opovrgavao da se iz tih fondova, odnosno od novca kosovsKih Albanaca koji žive u Nemačkoj, kupuje oružje za OVK. Prema pisanju nemačkog lista Berliner cajtung u izdanju od četvrtka, nemačka savezna vlada je već naložila da se preispitaju kretanja novca na bankovnim računima albanskih udruženja u Nemačkoj. List objašnjava da nemačke vlasti polaze od pretpostavke

da OVK svoju borbu najvećim delom finansira iz priloga izbeglica i emigranata sa Kosova koji žive u zapadnoj Evropi. Portparol nemačkog Ministarstva inostranih po slova Martin Erdman rekao je za Berliner cajtung da to ministarstvo zna da se od 400.000 Albanaca koji žive u Nemačkoj, novčani prilozi prikupljaju i na prinudan način. Nemački mediji su od početka sukoba na Kosovu više puta izveštavali da Bujar Bukoši koji kao lekar i predsednik “kosovske vlade” u egzilu živi u Nemačkoj, važi za jednog od glavnih sakupljača novca na Zapadu. “Ako možemo da dokažemo da udruženja kosovskih Albanaca novcem iz priloga kupuju oružje, onda bi moralo da se posegne za zabranom na osnovu nemačkog zakona o udruživanju u udruženja”, rekao je Erdman Beriiner cajtungu. Erdman je još rekao i da je izuzetno teško da se dokažu takve aktivnosti albanskih udruženja u Nemačkoj i dodao da će nemačka dižava sa svoje strane učiniti sve da se kosovski sukob ne podgreva od strane Albanaca koji žive u Nemačkoj. (Beta)

FOTO: EOJTERS

Albanci i Srbi treba da prihvate i druge

Helsinški odbor za Ijudska prnva a Srhiji o polažaju nacionalmh manjina na Kosovu

Asimilacija i iseljavanje karakterišu položaj manjina na Kosovu, naročito bošnjačko-muslimanske i hrvatske, a nešto je bolji tretman „lojalnih” Roma i dela Turaka

Srpskoalbanski i dijalog predstavnika zvaničnog Beograda i kosovskih Albanaca o statusu Kosova jedina je mogućnost izlaska iz krize. To, ipak, ne znači da treba zaboraviti nacionalne manjine na Kosovu, podseća Helsinški odbor za Ijudska prava u Srbiji u Izveštaju o položaju nacionalnih manjina na Kosovu. U njemu Odbor ističe da “politički položaj nacionalnih manjina na Kosovu karakteriše njihova prećutna podela na prosrpske i proalbanske. Dok se Romi svrstavaju u prvu, a Bošnjaci-Muslimani u drugu,Turci su negde između. Podela na “naše” i “njihove” manjine uslovljava i nešto bolji tretman “lojalnih” Roma i dela Turaka”. Asimilacija i iseljavanje karakterišu položaj manjina na Kosovu, naročito bošnjačko- muslimanske i hrvatske. Hrvata na Kosovu više skoro i da nema. Do izbijanja aktuelne jugoslovenske krize, kosovski Bošnjaci-Muslimani iseljavali su se uglavnom u Tursku. Od početka ove decenije zapadnoevropske zemlje postaju glavni pravci njihove emigracije. Prema procenama bošnjačko-muslimanskih stranaka sa Kosova se tokom rata u BiH iselilo više od 15 hiljada njihovih sunarodnika. Najnovije zaoštravanje stanja na Kosovu izazvalo je novi talas iseljavanja. Do sada je oko pet hiljada kosovskih Bošnjaka-Muslimana napustilo svoje domove iselilo se uglavnom u Crnu Goru, navodi Helsinški odbor. Parlijsko organizovanje kosovskih Bošnjaka-Muslimana počelo je uvodenjem višestranačkog sistema, a interese ove nacionalnosti trenutno zaslupaju dve partije, Stranka demokratske akcije i Reformsko demokrat-

ska stranka Muslimana, koja ima pre svega regionalni karakter. Država stiniuliše Rome SDA Kosova ne učestvuje na zvaničnim, već na “paralelnim”izborima “Republike Kosovo”. Njen prvi predsednik Numan Balić je 1990, optužen za raspirivanje verske i nacionalne mižnje, a tri godine kasnije napustio je zemlju. Tokom 1992 i 1993. zabeleženo je nekoliko slučajeva hapšenja aktivista SDA, zbog navodnog nelegalnog naoružavanja. Helsinški odbor primećuje da su, za razliku od ostalih delova zemlje, državne vlasti problemima kosovskih Roma poklanjale značajnu pažnju, što je dovelo do nešto boljeg obrazovno-statusnog položaja pripadnika ove manjine na Kosovu. Prve romske škole.novine, radio i televizijske emisije osnovane su u ovoj pokrajni, državnim sredstvima, što je dovelo do toga da, u poređenju s drugim delovima Srbije, Romi u ovoj pokrajni daleko ređe kriju svoj etnički identitet. Dragoljub Acković, predsednik Kongresne partije Roma, ovu poja-

vu tumači željom države da Rome distancira od večinskog, albanskog naroda. - Država je činila sve da se što veči broj Roma na Kosovu oseća bolje, da zadovoIje svoje osnovne nacionalno-kulturne potrebe. U vreme komunističkog režima mnogi Romi su bili članovi pokrajinskih organa i društveno-politički radnici, To u Vojvodini i Srbiji nije bio slučaj. Država je želela da distancira Rome od Albanaca, ali ih je istovremeno distancirali i od Srba. Kosovski Romi su stoga stekli izraženiju nacionalnu svest -ocenio je Acković u razgovoru sa aktivistima Helsinškog odbora. Po podacima romskih partija i organizacija za Ijudska prava na Kosovu, sem “uobičajenih” oblika šikaniranja, nisu zabeleženi drastični oblici kršenja Ijudskih prava Roma.” Kršenja Ijudskih prava Roma na Kosovu nesumnjivo ima, ali ih romski aktivisti prikrivaju”, smatra Dragoljub Acković. Miroslav Jovanović,predsednik Demokratske političke partije Roma Srbije i Jugoslavije tvrdi da “sami Romi ne žele da govore o napadima u strahu da ne izgube i ono malo prava Sto su na Kosovu dobili”.

Mada spadaju u malobrojnije, Turci se mogu übrojati u najstarije manjine na Kosovu, koje su počelr da naseljavaju po uspostavljaju otomanske vlasti. Maiobrojnost pripadnika turske manjine onemogućila je stvaranje politički značajnijih stranaka kosovskrh Turaka. Turei - negde izmedu Njihovo političko angažovanje obeleženo je podelama na prosrpske i proalbanske i željom režima da, pomaganjem prorežimskih partija, pokaže svoju “brigu” za pripadnike manjina na Kosovu. Na Kosovu formalno postoje tri turske partije; Demokratski savez Turaka, Turska demokratska zajednica i Turska narodna stranka. Dok prve dve navodno karakteriše prosrpskr, za treču se tvrdi da zastupa proalbanski stav. Mreža, uglavnom osnovnih škola na turskom jeziku prilično je razvijena, ali pripadnici ove manjine nezadovoljni su kvalitetom nastave, programima i manjkom udžbenika. Stoga. nije redak slučaj da turska deca idu u albanske škole. Helsinški odbor na kraju Izveštaja preporučuje da, mada nacionalne manjine čine desetak procenata stanovništva, njilrove političke predstavnike treba uključiti u eventualne pregovore o Kosovu. - Uključivanje podrazumeva prekidanje s dosadašnjom praksom manipulacije i zloupotrebe manjina u ciiju eliminisanja albanskog separatizma. Albanske političke stranke, s druge strane, moraju da prihvate postojanje drugih nacija na Kosovu i to konkretizuju predstavljanjem svog stava o položaju i pravima nealbanskog stanovništva Kosova -zaključuje HO u ovom Izveštaju. S. B.

Igra brojkama Prema podacima popisa iz 1981. godine, Kosovo je tada imalo 1.584.440 stanovnika, ocl ćega 77,4 procenata Albanaca, 13,2 procenata Srba, dok su manjine činile nepunih 10 procenata. Posle Albanaca i Srba, treći po brojnosti su Bošnjaci-Muslimani, kojih je bilo 58,562, a sledi 34.126 Roma, 27.028 Crnogoraca, 12.513 Turaka i 8.718 Hrvata. Ove zvanične podatke politički predstavnici ovih naroda uglavnom nisu prihvatali ni u vreme popisa, tvrdeći da je broj pripadnika tih nacionalnosti daleko veći. Muslimanske stranke tvrde da je pre rata u Bosni na Kosovu živelo 120 hiljada pripadnika ove nacionalnosti. Sličnim cifrarna, ali o broju Roma, kalkulišu i romski predstavnici. Zanimljivo je da i predstavnici vlasti, ako zatreba, prihvataju ove veće brojke.

4/Danas

Utorak, 14. jul 1998,