Danas

Najava sankcija utiče na broj putnika JAT

Beograd - Jugoslovenski aerotransport prevezao je prošlog meseca 105.653 putnrka, što je za 12,6 odsto više nego u isto vreme prošle godme. To znači da se u avionima JAT svakog dana nađe više od tri hiljade Ijudi, pođaci su Službe poslovnih informaciia o prevozu. Možda ovr csfre na prvi pogled deluja impresivno, ah najveći udeo, 37 odsto, u pomenutom rastu ima prevoz u domaćem saobraćaju. lako je i on profitabilan, ne može se očekivati bogato leto. Broj putnika na inostranim letovima povećan je u ukupnom broju za samo đva odsto. Ako se tome doda 1 čarter, u kojem je u junu prevezeno manje od 8,5 hiljada putnika, što je samo 76 odsto prošlogodišnjeg rezultata, za raeđunarodni putnički saobraćaj se ne može reći da će napuniti kasu JAT. Kada je reč o ovoj vrsti saobraćaja, utešno je da jeprošlog meseca prevezeno više robe i pošte za 14, odnosno 46 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Takođe ove godine je zabeležen pad punjenja kabine. Sa 56.3 odsto u junu prošle, iskorišćenost kabine pala je u junu ove godine na samo 47,7 odsto. Na međunarodnim ietovima smanjen je broj poslovnih putnika u odnosu na prošlu godinu. U domaćem saobraćaju njihov broj je povećan za 35 cdsto. U JAT drastično smanjenje broja putnika opravdavaju prilikama u okruženju, koje nameću sve lošije uslove poslovanja, najavom sankcija SRJ, odnosno zabrane ietenja naših avio prevoznika. U JAT su uvereni da do najavljene zabrane letenja naših avioprevoznika neće ■ doći do kraja ove sezone, i obećavaju da će svaki putnik, koji kupi kartu JAT biti bezbedno prevezen do odredišta. Lj. Đ.

Caria na južno voće 41 odsto

Beograd - Od 1. jula do 30. novembra jugoslovenski uvoznici će pored postojeće carine od 21 odsto plaćati i sezonsku carinu od 20 odsto na uvoz banana i pomorandži, a od 1. juna do 30. novembra na uvoz urmi, smokvi, ananasa, avokada, manga, mandarina, grejpfruta. Nova carinska obaveza propisana je Odlukom o sezonskim carinama na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda koju je u petak usvojila Savezna vlada. Odluka, objavljena u „Službenom listu SRJ“ koji nosi datum 10. jul 1998. godine, a izašao je jutros, primenjuje se od subote. (Beta)

Pukotine u kabinetu nacionalnog jedinstva

Da li je u Srbiji na pomolu kriza vlade?

Socijalisti, julovci i radikali su sve nezadovoljniji međusobnom saradnjom. lako je Kosovo bilo do sada najjača spona ove koalicije, ima naznaka da bi i po tom pitanju moglo da dođe do razmimoilaženja

Beograd - Faza jake i složne srpske vlade narodnog jedinstva je, po mnogim pokazateljima, završena, a monolitna zajednica socijalista, radikala i julovaca ima sve dublje pukotine. Ljudi bliski strankama koje čine Vladu tvrde da trenutnim stanjem nije zadovoljna nijedna od tri strane, da većina najavljenih zakona čeka usaglašavanje i da je trenutno jedina spona - kosovski problem. Jedini značajniji akt koji je tročlana koalicija kreirala i usvojila u Skupštini je Zakon o univerzitetu, a i on je stvorio dosta nevolja. Kompromisi na koje su i levica i desnica bile primorane sad dolaze do izražaja, pa se dešava da se novi dekani već „otržu kontroli" u deljenju nove pravde po fakultetima. U socijalističkoj partiji Srbije i Jugoslovenskoj levici ima sve više članova koji šu nezadovoljni saradnjom sa radikalima. Prvi takvi glasovi čuli su se baš pri usvajanju Zakona o univerzitetu. Ministar prosvete Jovo Todorović se lično pravdao novinarima kako su pojedine odredbe izuzetno oštre zahvaljujući radikalima. Tek kad su počeli studentski i profesorski protesti, uvaženi su „üblažavajući" amandmani socijalista. Zakon o informisanju, čije je kreiranje započela još bivša ministarka Radmila Milentijević, a za koji je sada zadužen Aleksandar Vučić, iz vlade je najavljivan već nekoliko puta, ali se, po svoj prilici, oko njega još lome koplja. Slično je i sa ostalim projektima koji tek treba da ugledaju svetlost dana, a u javnost su već dospele i nesuglasice o zakonima koje je prethodni kabinet usvojio, a koje tri stranke treba da sprovedu. Takav je na primer i sistemski zakon o svojinskoj transformaciji. Jedan od do sada najjačih nagoveštaja da bi i po pitanju Kosova uskoro moglo doći do razmimoilaže je i izjava potpredsednika Vlade Vojislava Šešelja na konferenciji za štampu u Prištini: - Moram vam iskreno priznati, među nama koji sada učestvujemo u Vladi Srbije postoji izvesne razlike po pitanju Ričarda Holbruka. Naši koalicioni partneri smatraju da sa Holbrukom i dalje treba razgovarati, a ja se lično nikad ne bi sa njim sastao,-

nakon što se na teritoriji naše zemlje susreo sa albanskim teroristima. 0 tome da srpska vlada polako ulazi u period krize, jasno govori i ponašanje opozicije. Pregrupisavanje na toj sceni i formiranje novih gaveza, grupa i koalicija toliko je intenzivno kao da su izbori već zakazani. Tome doprinose i pregovori o formiranju nove savezne vlade. Slobodan Milošević je o tom pitanju već razgovarao sa vlastima iz Crne Gore i pojedinim opozicionarima iz Srbije, U zavisnosti od toga kako pregovori budu tekli i kako se bude razvijala saradnja u srpskoj vladi, moguće je da deo trgovine budu i resori u Marjanovićevom kabinetu. Dok se na političkoj sceni zakuvavaju novi sukobi i u naznakama pojavljuju novi savezi, vladu dodatno Ijulja-

ju i penzioneri, prosvetari, metalci i svi oni koji je svakodnevno prozivaju za neispunjena izborna obećanja. Iz cele igre izaći će kao pobednik stranka koja ne izgubi ugled među biračima, a to je, za prvih sto dana teško išlo i radikalima i levici.

Socijalistički birači su gnevni zbog radikalskog pečata na delanju Vlade, a radikali i dalje drže u šaci vruć krompir neispunjenih predizbornih obećanja o rešenjima za najugroženije kategorije građana.

N. Kovačević

Povratak na prinudni otkup

Srbija će biti gladna! Mada većina ovdašnjeg stanovništva tako nešto smatra nemogućim, vlada Mirka MarjanOvića je na najboljem putu da nam dokaže kako je i nemoguće zapravo moguče. I još će nas übeđivati kako je sve to zarad našeg dobra. E, sada je, valjda, već reč o takvoj količini arogantnog bezobraziuka koji je prevršio svaku meru. Kako će to Marjanović, iz sve snage poduprt Vojislavom Šešeljem, jednu poIjoprivrednu zemlju dovesti do gladi? Pa, rešili su da nam ponovo uvedu instituciju prinudnog otkupa, koja, sama po sebi, seIjaka stirauliše da proizvodi hrane samo koliko mu je porodično potrebno. Naravno, Vlada Srbije će, po već ustaljenom maniru, celu tu priču, da se Vlasi ne dosete, uviti u celofan nazvan „uredba" i, umesto Ijudi u kožnim mantiiima i vojničkim čizmama, slaće nam takozvane inspektore za ovo i ono. Jer prinudni otkup je jedini pravi naziv za situaciju u kojoj vlada, prvo, propiše visinu zaštitne cene pšenice, pa vam, onda, ~uredbom“ propiše kome po toj ceni možete a kome ne možete prodavati pšenicu i, na kraju, vam razreže kazne koje slede ako ne budete delali kako vlada kaže. Seljaka ona, kao, štiti od situacije u kojoj bi mu, ne daj Bože, neko ponudio veću cenu od one koju nudi vlada; ili, pak, od onih koji robu plaćaju odmah. Građanina, kao, štiti od većih cena hleba, makar i po cenu da ga nema. Usta su joj, pritom, puna priče o tržišnoj privredi i, kako se njihove „uredbe" mogu dovesti u vezu sa svim i svačim sem sa tržištem, potpuno je nejasno kako se onoj malobrojnoj grupi ekonomista koji još sarađujo sa srpskom vladom sve to već nije smučilo do povraćanja? Cela priča je pretrpana sličnom gomi-

lom glupavih hipokrizija, koje nam, uzgred, pokazuju šta vlada misli o inteligenciji svog stanovništva. U pozadini je, naravno, stvar jeđnostavna i prosta i svođi se na to da razni Marjanovići, Tomići i ŠešeIji (koji su im se, u međuvremenu pridružili) neće iz ruku da ispuste zlatnu koku izvoz pšenice, zasnovan na komplikovanom modelu „kupi jeftino, prodaj skupo“. Priče koje se ovih meseci pletu oko otkupa malina pokazuju, naime, da je taj model postao ugrožen: one kažu da su se po Srbiji razmileli neki Slovenci koji nude veću otkupnu cenu maline nego što su ovdašnji premijeri-ministri-koordinatori-direktori spremni da plate. Ako je sve to tačno, pre će biti da nije reČ o Slovencima već naprosto o Ijuđima koji, za raziiku od srpske premijersko-ministarske-direktorske kamarile, imaju para, a Slovenci su upleteni samo da bi narod lakše progutao propise kojim odabrana elita monopoliše tržište malina (u međuvreraenu nam ta ista elita, naravno, sa „malih TV ekrana“ svakodnevno servira razne bedaste propise kojima nas, navodno, štiti od monopola). Zamislite sad da se neko pojavi i seljaku ponudi veću cenu (ili sve što kupi pla-' ća odmah) za pšenicu od one koju je vlada propisala, jer zna (ili očekuje) da će njenim izvozom, ako sačeka trenutak kad joj cena na berzama skoči, moći da napravi lep profit. Bila bi to prava katastrofa za državno-druŠtvene-privatne posiove direktora-premijera-miništara-koordinato- ra-vlasnika privatnih firmi i njihove profite. Zato oni to ne mogu da dozvole: ili će oni imati ekskluzivno pravo da prave pare na pšenici (malinama, mesu...), ili niko na tome neće napraviti profit, pa raakar cela Srbija pocrkala od gladi.

Vesna Kostić

1998.i-o

9