Danas

Šešelj ne žuri da ukloni MIloševića

Izveštaj Američkog instituta za mir o budućnosti Srbije (2)

U Institutu za mir Sjedinjemh Američkih Država krajem aprila ove gođine odrzan je sastanak Rađne grupe >,Bosna“, na kome fe raspravlfano o budućnosti Srbife tMUoševićevog režima. Radna grupa se sastojala od predstavnika vladinih agencifa i nevladinih orgariizacija stručnih za pitanfa Balkana. Pod predseđavanjem biušeg ambasadora SAD u Bosni i Hercegovini Džona Menzisa, vođenaje diskusif a o balkanskom prostoru i izgledima za nfegov politički i ekonomski razvof. Cilj raspraue nije hilo postizanje konsenzusa anutar grupe, nego istraživanje problema i opcija za njihovo rešavanje. Danas objavljuje u celini ovu analizu

Bmksmmi se meže pekremifi ofwareHje 'crnogersk@g đmMwm fis© hiipi« st«i@¥iiikaj d@k n Sffcip fli y s miiiatio simmmmlkm} wiaia swtekr«tip

Šešeijew ulozak u wioiw f p@f¥Fipje ms irea© ntliijenje iu je m n«ji riwoi m njegev soveiitik

Milošević, koji je došao na vlast kasnih osamdesetih, zavisi od sposobnosti manipul.acije srpskim nacionalistima zabrinutim za formalno autonomnu provinciju Kosovo, pa je to pitanje osnovno uporište njegove vlasti. On takođe sarađuje sa ultranacionalističkom Srpskom radikalnom strankom u vladi i delom oslabljene opozicije, koja nije u stanju da formuliše alternativno rešenje za pitanje Koso Va. Milošević je takođe bio u mogućnosti da devalvira dinar, što je bio rizičan potez za njegovu popularnost u zemlji, ali koji je uspeo zato što su sve oči uprte na Kosovo. On u sadašnjosti može računati na široku podršku u pogledu zadržavanja Kosova u Srbiji, ugušivanju oružane pobune Albanaca i u suprostavljanju stranoj intervenciji. Milošević ne može, ipak, računati da će nacionalistička karta okupiti srpsku javnost za rat na Kosovu. Većina Srba je politički apatična i većinom zaokupljena naporima da poboljša svoj život. Pored toga, mnogi misle da je Milošević izdao svoje obećanje o velikoj Srbiji, time što je napustio Srbe u Bosni i Hrvatskoj.-U martu 1998. USIA je našla veliku opoziciju među Srbima za rat na Kosovu, sa 45 procenata onih koji se protive da oni ili članovi njihove porodice učestvuju u borbi za ostanak Kosova u Srbiji, naspram 37 procenata koji bi se za to borili. Većina veruje da rat na Kosovu ne bi bio dobar za Srbiju, već bi održao Miloševića na vlasti. Sešelj sledeći? Vojislav Šešelj, koji se istakao tokom rata u Hrvatskoj i Bosni kao lider paravojnih snaga koje su vršile etničko čišćenje, pojavljuje se kao mogući naslednik posle Miloševićevog pada. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je Sešelj pobedio u

drugom krugu izbora za predsednika Srbije prošle godine, što je režim negirao tvrdnjom da je na njih iza|lo manje od 50 procenata birača. Šešeljevo prihvatanje ove odluke i njegov ulazak u koalicionu vladu, potvrđuje rašireno mišljenje da je on manji rival Miloševiću, a više njegov saveznik. Sa Šešeljem u bli-

zini, Milošević predstavlja sebe kao prihvatljivijeg međunarodnoj zajednici. On se prikazuje kao brana pred ultranacionalizmom. Inteligentan, kompetentan i strpljiv strateg, Šešelj ne žuri da ukloni Miloševića, čija politika i podrška su pomogli radikalima na njihovom početku, a i sada im je korisna. Šešelj vidi sebe kao čoveka budućnosti u SRJ. Kao zamenik predsednika vlade, on dobija poziciju popular-

nog nacionaliste vis-a-vis Kosova i stiče dragpceno iskustvo u vladanju. Ako Sešelj dođe na vlast, biće ga lakše privoleti savezničkoj politici od Miloševića. Delovi otpora Dok Miloševićeva vlast slabi, demokratska opozicija čak slabi još više. Njena iznenađujuća moć je bila pokazana tokom protesta 19961997. zbog manipulacija izbornim pravilima. Deo opozicije sa Vukom Draškovićem iz Srpskog pokreta ob-

nove često podržava režim, uprkos Draškovićevom neuspehu da uđe u koalicionu vladu u Srbiji. Ostale demokratske opozicione partije (Građanski savez Srbije, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije) su bojkotovale poslednje izbore, ali su doživele ozbiljnu demoralizaciju zbog priznanja njihovih rezul-

tata od strane međunarodne zajednice, ali i rezultatima koje je postigao bojkot. Apatija i osećaj žrtvovanosti demokratskih partija nastalo je kada su njeni članovi prepoznali da Zapad podržava Miloševića. Nekoliko znakova nade U kranjoj nuždi, crnogorsko političko rukovdstvo je shvatilo uz multietničku podršku, đa je zalaganje za demokratiju i otvorenu ekonomi-

FOTO: FONET/AP |

ju jedan od prvih znakova nade na mračnoj političkoj slici zemlje, Mada je njegova prošlost još otvoreno pitanje, Milo Đukanović, izabrani predsednik Crne Gore na poslednjim izborima, a inaugurisan u januaru, svojim suprostavljanjem Miloševiću i njegovim pomagačima predstavlja znak nade. 31. maja 1998. će biti održani (analiza je rađena pre izbora u Crnoj Gori prim.ur) parlamentarni izbori, što će biti kritičan trenutak, koliko za Crnu Goru, toliko i za Srbiju. Đuka-

nović, međutim, ne može pokrenuti otvaranje crnogorskog društva (650 hiljada stanovnika] dok u Srbiji (10,5 miliona stanovnika) vlada zatvorena autokratija. Većina njegovih ciljeva, posebno u ekonomiji zahteva saradnju sa Beogradom. Zbog nesrazmerne veličine republika, Đukanović nije jednak rival sa Milo-

ševićem i Šešeljem. Dok ne formira jugoslovenski domokratski pokret sa onim što je ostalo od demokratske opozicije u Srbiji, Đukanović neće imati mnogo uticaja u njoj. Ovo stvara neprilike: ako Beograd nastavi da blokira reforme, pritisak crnogorskih secesionista na Miia Đukanovića će porasti, što bi srušilo njegove nade da će reforme i u Srbiji doneti progres za Jugoslaviju. I dok su političke partije koje su vodile proteste 1996-97. oslabljene i iscepkane, paralelni studentski pokret i nezavisni mediji koji su pokrivali demonstracije su preživeli, Studenti trenutno sprovode Antiratnu kampanju i imaju čak podršku među albanskim studentima u Pnštini. Srpski mediji, uključujući Radio B-92 i njegovu novu televizijsku mrežu, kao i Našu Borbu, Vreme i.druge medije, su izdržali uprkos ometanju od strane Miloševića. Ozbiljnija pretnja postoji za elektronske medije, naročito posle skorašnjeg predloga zakona za dodelu radio i televizijskih frekvencija, kojim se stanicama nameću neumerene i zelenaške nadoknade sa namerom da ih uguše. Na lokalnom nivou u Srbiji, postoje znakovi da politička alternativa opstaie. Opozicione figure koje su pobedile na lokalnom nivou, posle demonstracija, snalaze se bolje van Beograda, prikupljajući iskustvo i gradeći direktne odnose sa svojim biračima. Sutra: Da li je Milošević neophodan

fMk Mtllmemimm wi«stssabi, đ®makmfska @p®zisip si«bi još više* Njenci mm je iiia p#tex«na tokom pr®f©stn 1996-1997. *bog monipulocijo izboi'oim pfmlllmm

. r ~ ' ■ ' ■ -■- - - . Ne žuri da ykloni Miloševića: Dr Vojislav Šešelj

Četvrtak, 16. jul 1998,

9