Danas

učiniti. Mala vrata koja su otvorena u Moskvi, nisu ni zatvorena niti su potpuno otvorena. Ono što su Milošević i Jeljcin dogovorili o međunarodnim posmatračima nije operacionalizovano bilo zbog tromosti evropskih organizacija ifi zbog Miloševićeve neiskrenosti. Mislim da je u interesu naše zemlje da dođe što veći broj međunarodnih posmatrača jer smo u ovoj fazi mi žrtva. Ugrožen je teritorijalni integritet zemlje. Trenutno je glavna tema činjenica da jedna zemlja ne kontroliše svoju teritoriju, ck postoje oružane formadje koje su ugrozile monopol na silu koji imaju dižavni organi u svakoj zemlji i da u jednoj dižavi vlada anarhija. Prvi mandat međunarodnih organizacija je zaštita dižavnog suvereniteta. Unutar toga je pitanje šta treba promeniti da bi se zaštitila i neka prava koja su povređena ili za koja neko misli da su povređena. Trenutno je jedino u interesu Srbije i Jugoslavije da pozove međunarodne oiganizacije. U interesu Albanaca je da se haos nastavi do nekog radikalnog rešenja. Da li ste s albanskim sagovornicima razgovarali o odgovomosti vlasti za trenutnu situadju? Svpjevremeno su Milana Panića optuživali da pokušava da kontaktira s Albandma ne bi li ih „nagovorio" da izađu na izbore i da tako neka dmga vlast pokuša da rešava problem. Da li je bilo i takvih razgovora? - Ne. Oni su jasno rekli da je ono što je bilo pre pet ili deset godina prevaziđeno i da je razvoj događaja doveo do toga da mogu da razgovaraju samo o modalitetima koegzistendje, a nikako o životu u Srbiji. Vrio jasno su rekli da među albanskim strankama i važnim ličnostima ne postoji ni jedan koji bi budućnost Kosova video u okvim Srbije uz administraciju Srbije, pod bilo kojim nadležnostima Srbije. Njihova politička pozidja se kroz političke razgovore ne može promeniti. Mogla bi se promeniti samo kroz aktivnost države koja bi u dnevnom životu demonstrirala mogućnost zajedničkog života. U samom životu su razoreni elementi bilo kakvog poverenja i ne mogu se spojiti kroz teoriju i političke projekte. Mora se u životu stvoriti mreža koja funkdoniše da bi se na njoj uspostavio novi politički projekat. Ne znam kako bi on trebalo da izgleda, ali ako u životu ne dođe do pomirenja, sigurno ga u politici neće biti. Treba biti realidičan - politička elita jedne etničke zajednice nema razloga da daje prednost životu u nekoj zajedničkoj državi gde bi bili lokalna snaga u odnosu na samostalnu državu gde bi bili vladajuća struktura. Ako pedeset Iju-

di već vide sebe kao ministre, ambasadore... oni imaju za šta da se bore. Druga opcija im je da budu lokalni funkcioneri u mnogo široj zajednici. Taj specijalni interes političke elite nije dovoljno vrednovan u našim razmatranjima. Postoji klasni interes - oni sada već vide sebe kao vlast u jednoj državi sa svim privilegijama i statusom koji iz toga sledi. S njima kao pregovaračima teško može da se uspostavi neki kompromis. Suština je u tome da se u samom životu naprave kopče. Najavljeno je konstituisanje paralelne skupštine (razgovorje vođen pre neuspešnog pokušaja opu.). Da li bi ona nešto mogla promeniti? - To će biti isti ti Ijudi jer su oni sada elita i radi se samo o novoj formi i novom mandatu koji bi tre-

balo da im da određenu legitimnost u odnosu na inostranstvo. Kompromis je moguće naći samo na nivou biznisa, Ijudi koji nemaju ništa od toga što će njihovi sunarodnici da budu ministri, ali možda imaju nešto od toga što će kriza biti okonćana. Koliko Srbija čini da bi do toga došlo? - Ne čini ništa. Naprotiv, vlast u Srbiji tu blokadu uspostavlja svuda gde ima bilo kakve prohodnosti - na relaciji sa Cmom Gorom, u samoj Srbiji... Politika vlasti u Srbiji je politika totalne blokade društva. To je otežavajući faktor. Problem je što bi lek bilo nešto čega ni u Beogradu nema. Koliko ste tokom ove kratke posete imali vremena da se upoznate sa stanjem i donosite zaključke? Da li je slika koju ste dobiii realna? - To je samo jedan kamenčić u mozaiku. Mi imamo mnoge dmge kamenčiće, na žalost preko zapadnih medija i dmgih organizacija. Sigumo da kao političari i kao

stranka imamo svoje načine za prikupljanje informadja. I ima mnogo lanaca koji se bave poslom, koji imaju interes da se normalizuje stanje, jer oni neke svoje lične projekte ne mogu da ostvare pošto je Kosovo u poslednje vreme teritorija u Evropi koja je najviše kontrolisana. Meni je bilo važno da osetim atmosferu u razgovom s političkim predstavincima. Naš plan je da u narednih dvadesetak dana obavimo sledeću posetu na terenu, da probamo da posetimo i srpska i albanska sela, da razgovaramo s Ijudima koji su neposredni učesnici i žrtve i da vidimo njihovo raspoloženje i eventualno ideje za budućnost tog regiona. To ćemo i uraditi bez obzira na želju režima da nas u tome spreči. Utvrdili ste, barem delimično, stanje na Kosovu. Šta možete da učinite za bilo kakav napredak? - Mislim da bi sada trebalo da krenemo kroz Srbiju i građanima objašnjavamo da je prioritet i jedina šansa da se iz ovoga izvučemo bez velikih gubitaka da vlast počne bolje da funkcioniše i da je Kosovo probni kamen kvaliteta vlasti u celini. Znači da bi trebalo da Ijude navedemo na to da - ako su zainteresovani za to da Kosovu bude u Srbiji i da

opstane mir - to ne mogu da postignu bez velikog pritiska na vlast da promeni svoj način ponašanja. A ako se vidi da ne može, da vrše pritisak da se ta vlast skloni. Mislite li da bi neka druga vlast mogla đa reši problem u ovoj fazi?

- Da. Sigurno. Svaka druga vlast bi mogla da rešava taj problem. Da rešava ili da reši? - Da rešava. Da reši ne bi mogao niko. Ne postoji lek koji bi mogao da izleči Kosovo u nekom doglednom vremenu od godinu ili dve dana, ali postoji terapija koja bi spustila temperaturu, omogućila život pacijentu i postoji ova nadrilekarska terapija koja uništava pacijenta. Šta znači „svaka druga vlasf'?

- Znači svaka druga vlast koja bi imala minimum kraliteta organizovane državne vlasti. Ne mislim ideološki, već na menadžment, na funkcionisanje svakodnevnog života. Mislim na takvu vlast koja bi garantovala minimalni standard bezbednosti, a potom bi, u skladu sa svojim ideološkim ili nekim

drugim stavovima, pristupaia rešavanju kompleksnih pitanja kakva su autonomija i kolektivna prava. Ova vlast je specijalizovana da štiti samo samu sebe. Paradoks je da je jedini njen kvalitet - kvantitet, količina sile, a pala je na ispitu upravo tamo gde je treoalo da demonstrira efikasnost te sile. Od nje se ne očekuje da napravi dobar univerzitet, da podstiče kulturu, kreativnost i nauku... U njoj svi vide samo mišiće bez mozga. Ali tu gde treba da pokaže misiće ona

pokazuje paperje. Mozak nema, sada vidimo da nema ni mišiće, znači - ona je smetnja. To treba Ijudi u Srbiji da vide. Prva stvar nije šta će biti s Kosovom, da li će biti republika, pokrajina, već da li je moguće uspostavili minimum života, a ako je moguće videćemo šta dalje. Mi smo kao stranka planirali da napravimo jednu nedelju pod sloganom ,Mir za Kosovo“ gde bismo u gradovima Srbije delili materijal u kome bismo Ijudima objašnjavali situaciju. Prvi problem je u Beogradu. Ukoliko se problem u Beogradu ne reši, na Kosovu rešenja nema. Plan vašeg boravka u Prištini je promenjen zbog najave da nekoliko destina Ijutu za koje tvrdite da su policajd u civihi, čeka ispred Hotela Grand kako bi isprovodrali inddenL Da li je presudio strah ili nešto drugo? - Incident je dokaz da ova vlast nema pameti. To je ponovljeni referendum: „Samo Milošević ima pravo da nam uništava život, nikakve međunarodne posmatrače ni domaće izdajnike niti bilo koga ne

želimo; on je gospodar našeg života i to treba svaki dan da bude jasno“. On ne kaže kako će da reši problem. On samo traži da mu se da apsolutni mandat da rešava problem i svako ko se pojavi s nekim minimum želje da i on nešto kaže treba da bude uklonjen. To je kao iz romana Taras Buijba, kada na kraju on kaže o svom sinu :“Ja sam ga rodio, ja ću i da ga übijem". Znaći, pošto ste vi moji, dajte mi mandat da samo ja imam pravo da vas übijem".

BORIS SUBAŠIC

Pellfička eiita jedne efnlčke iniedßice neitiii r«i§f n ds dnfe prednest iivafp u nek©| za|ednicko| gde bi bili iekeinn snng® n odneso na samostaliqi irin¥» gde bi blll »Isdniećs sfrukfura. Ako pedestf i|ndi ¥tć wiie sebe kee niinlsfre, ombasiidore... oni imaju za šfa da m bere

Prvffl sfvar nije šta će bifi m Kosovem, d« II će blfi repnbilta# pokrdjin«, weć dn 11 je »dgeće ®speifwifi mini»i»in livetn, a nlc© je inegiiće ¥idećen® šfa dni|e

Natašaßogović

Loše izrežiran incident

Šta bi incidentom koji je spreman moglo biti postignuto? Da li je to dokaz da u svakom momentu može da bude kontrolisana opozicija, odnosno njen deo? - On bi nas đržao pod kontrolom da smo ušli u njegovu ~šemu“. Mi smo pokazali da čak ni to više ne može. On više ne može s tih par desetina hiljada policajaca čak nijedan incident propisno da režira, već su oni loliko pričaii, toliko je bilo učesnika u svemu tome i toliko su se hvalili dan ranije đa su svižnali šta se spreraa. To je neprofesionalno urađeno kao i sve drugo. Tako da ie to još jedan njegov poraz. Milošević bi trebalo da'se zamish nad timšvojim specijalcima koji ni jedan običan incident nisu u stanju da režiraju nego to cela Priština sazna. Kako ste vi to doživeli? - S velikim utiskom gorčine i beznadežnosti koja proističe iz toga što vidim da je suđbina de-

set miliona Ijudi stavljena u ruke nekome kome ne bih ni dve koze poverio na čuvanje. Kada praktično to vidite, svaki put se pitale da li je moguće da se to dešava u ovoj zemlji. Da li je moguće da baš mi imamo najgoru vlast na svetu? Zašto Šiptari to nemaju? Zašto se njima to ne đesi? Oni uspevaju da održe neku pristojnost prema spolja, iako ko zna kakve sukobe i koncepcije imaju. Mi treba celom svetu da pokažemo da smo divljaci. Milošević hoće da nas pređ celim svetom stavi: na stub srama i đa sutra na televiziji, na CNN-u bude emilovano kako su Srbi jeđni druge gađali paradajzom na Kosovu. Albanci pucaju na njih, a oni pucaju jedni na druge. 1 na čijoj strani svet treba da bude? Milošević je jedna štetočina neviđena i taj uti-i sak me isunjava određenom vrstom gorčine. Šta god da smo Bogu skrivili, nismo tohko zgrešili da smo zaslužili da imamo takvog predsednika.

Subota - nedelja, 18 - 19. jul 1998