Danas

TRAGOM IZJAVE NIKOLAJA AFANASIJEVSKOG

Kosovo poput Južnog Tirola

Ko u Beogmdu priprema „projekat velike autonomije“

Platformu prihvata svet, a odbijaju Albanci i radikali

Beograd - Ratko Marković, potpredsednik u Vladi Srbije napravio je još pre dva meseca model autonomije Kosova i Metohije, koji su kosovski Albanci odbili, a radikali mu se i dalje suprotstavljaju insistirajući da autonomija može biti samo kulturna. Na kreiranju tog predloga sarađivali su i stručnjad iz nekih opozicionih stranaka, a prema izuzetno pouzdanim izvorima „Danasa" prihvatila ga je i međunarodna zajednica. Za teorijsku osnovu je korišćen model autonomije Južnog Tirola, za koji se zalagao Predrag Simić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, a kao uporišna tačka su uzete odredbe Ustava u kojima se Kosovo i Vojvodina definišu kao autonomne pokrajine, bez detaIjisanja šta to znači. Predviđeno je da se obnove pokrajinski organi vlasti - skupštine i vlade, da Kosovo ima status autonomne pokrajine

sa elementima „prema federaciji" i dodatnoj manjinskoj zaštiti, ali bez elemenata paradržavnosti. U Markovićevom projektu su prihvaćene i pojedine rešenja koja je još pre nekoliko godina predlagala Nova demokratija. Stručnjaci ovaj projekat ocenjuju kao vrlo dobar, ali ističu da je problem u vremenu i da bi predlog imao šanse da bude prihvaćen da je srpska vlada sa njim ~izašla“ pre godinu dana. - Marković je izuzetno korektno odradio posao koji mu je zadao državni vrh. On nije kriv za političko kašnjenje od šest meseci. Albanci su sada u naletu, posle Drenice osećaju da smo slabi i smatraju da mogu dobiti i više - kaže za ~Danas“ jedan od saradnika na projektu. On ističe da program autonomije Kosova koče i radikali, jer oni i dalje insistiraju na tome da južna srpska pokrajina može dobiti samo kulturnu autonomiju. N. Kovačević

Šta je „tirolski naein“ - Južni Tirol ima široku autonomiju na lokalnom nivou, koja podrazumeva odlučivanje o svim pitanjima Južnog Tirola, ali uz nadležnost italijanskog Ustavnog suda da proceni da li su te odluke u suprotnosti sa Ustavom Italije. Ovaj model predviđa i da devedeset odsto poreza ostaje lokalnoj administraciji, dok centralna vlast izdvaja 3.000 dolara godišnje iz svog budžeta za svakog stanovnika Južnog Tirola - objasnio je za Danas Predrag Simić. On ističe da i tirolska istorija obiluje nepoverenjem i sukobimat - Italija je posle Prvog svetskog rata dobila Južni Tirol, kao nagradu za vojevanje na strani saveznika, Zbog brojnosti austrijskog stanovništva, tamo je decenijama postojala zategnutost, a šezdesetih su separatisti podmetali bombe i izvodiii druge terorističke akcije. Pre nekoliko godina, kada je Austriji trebao i italijanski glas za ulazak u Evropsku uniju, dve zemlje su stupile u ozbiljne pregovore. G. Br.

Kinkel i Primakov u subotu razgovaraju o Kosovu Moskva - Nemački ministar inostranih poslova Klaus Kinkel posetiće u subotu Moskvu, gde će sa svojim ruskim kolegom Jevgenijem Primakovim razgovarati o kosovskom problemu, potvrdio je juče agenciji Beta portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Valerij Nesteruškin. Po rečima Nesteruškina, Kinkel i Primakov će razmotriti pitanja rusko-nemačkih odnosa i najvažnija međunarodna pitanja, među kojima i krizu na Kosovu. (Beta)

Brodovi Nato uplovili u Drač KLARK: Znak odlučnosti i moći

Tirana - Komandant snaga Nato za Evropu Vesli Klark rekao je juče da je dolazak brodova zapadne vojne alijanse u Albaniju znak zabrinutosti saveznika situacijom na Kosovu i odlučnosti da se ona reši mirnim putem. U albansku luku Drač juče su uplovila četiri broda iz sastava Mediteranskih pomorskih snaga Natoa. „Nato želi da učini ono što može da übedi strane u sukobu da taj sukob moraju rešiti miroljubivim sredstvima", rekao je Klark na italijanskom rat-

nom brodu „Espero", jednom od četiri koja su danas uplovila u Drač. Kkark je upozorio sve aktere kosovskog konflikta da „imaju na umu sposobnosti alijanse“ i pozvao ih na „konstruktivni dijalog“. On je naglasio da obe strane na Kosovu moraju obustaviti nasilje i kroz dijalog pronaći rešenje. „Ovo pokazuje silu kojom Nato raspolaže za reagovanje", rekao je Klark i dodao da se „proučavaju opcije za diretknu primenu tih sposobnosti". (Beta)

FOTO: ROJTERS

Demonstracija sile: General Vesli Klark u razgovoru sa italijanskim mornarima

Savet Nato analizirao političku i vojnu situaciju na Kosovu U izgledu "novi Dejton"

Brlsel - Savet Natoa zaključio je da svoje vojne pripreme treba da usredsredi na mogućnost podrške sporazumu o Kosovu poput Dejtona, a da se neposredna vojna intervencija pomera u drugi plan. Stalni predstavnici zemaIja članica u Savetu Nato juče su ovakav svoj zaključak i zvanično preneli vojnim komandama i planerima. Analiza političke i vojne situacije na terenu govori.-rekli su diplomatski izvori Nato, da se „stanje na oba plana brzo menja". Smatra se da je sada sve veći problem ko i na koji način može zastupati kosovske Albance koji uopšte ne-

maju zajedničku platformu o rešenju za Kosovo. Za predsednika SRJ Slobodana Miloševića naglašava se da je ~u velikoj meri“ ispunio dogovor postignut s ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom. To pokazuje ne samo činjenica da međunarodni posmatrači patroliraju Kosovom već i da su u akcijama razbijanja blokade Oslobodilačke vojske Kosova oko Belaćevca i Kijeva srpske snage koristile „samo najnužniju silu i strogo pazile da ne ugroze civile". Tvrdi se i da je Milošević spreman da prihvati neku vrstu autonomije za Kosovo. Još uvek nema jasne odluke međuna-

rodne zajednice o torae šta je politički cilj na Kosovu i, s tim u skladu, prirodi akcije koju treba da izvrši Nato, zaključak je Saveta Atlantskog saveza. Takođe je ocenjeno da se. istovremeno, težište planiranja pomera od vojne intervencije ka zamišljenom sporazumu dve strane o Kosovu, koji bi izdejstvovala međunarodna zajednica, a Nato bio pozvan da ga „obezbedi“. U pitanju bi, dakle, morao biti međunarodni sporazum sličan Dejtonskom sporazumu o Bosni, o čemu u Bonu svakako raspravljaju i članice Kontakt grupe, tvrde izvori u sedištu Nato. (Beta)

Danas, dnevnik, Izdaje preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost, DAN GRAF d.0.0, Redakcija; Vatroslava Jagića 3, Beograd, e-mail; danas@eunet.yu, fax. 451-442, glavni urednik 452-176, dnevna redakcija i prelom 456-895, unutrašnja * 452-162 i 437-019, spoljna 344-1999, kultura 344-2177, foto 344-1459, Beograd i sport 344-1591, direkcija 452-153, marketing 438-991. Predsednik Upravnog odbora: Radomir Ličina. V. d. direktora DAN GRAFA: Dušan Mitrović. Direktor lista; Dušan Simić. Glavni i odgovorni urednik: Grujica Spasović, Redakcijski kolegijum: Božidar Andrejić (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Nikola Burzan, Petar Cvijić (Beograd, sport), Ludwik Wincenty Gadomski (ilustracije), Zdravko Huber (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Milovan Jauković (desk), Jelka Jovanović, Radomir Ličina (svet), Gordana Logar, Zagorka Milošević, Aleksandar Nikašinović, Vesna Ninković-Džafo, Rade Radovanović (kullura), Imre Sabo (foto), Dušan Simić, Prodaja: Slavenka Đurović, Milorad Đurović, tel. 452-163, Žiro-računi 40816-603-5-3045538 i 40816-603-8-4045538, Štampa DP štamparija “Borba”, ISSN 1450-538X

2/Danas

Četvrtak, 9. jul 1998