Danas
četvrtak, 1. jun 2000.
Policija je bila korektna i 140 Juče privederuh lica ruje tukla, ruti na bilo koji drugi način zlostavljala. Privederu su uredno otpušteru bez vidljivih rana i obrazloženja zašto su zadržani dva, tri, osam ili 24 sata, il: više dana .. Nekima su uljudni policajci doneli okasneli ručak, a bogarmu, kupljeTu su i higijenski ulošci.
Prethodne rečeruce nisu novinarska patka - umesto broja potrebno Je upc sati ime ili imena i konkretizovati vreTne. Ostalo je nepromenjio. Srpska policija već nedeljama privodi koga hoće, gde zatekne ( ili s namerorn uhvati), malo ih ispituje, a onda uglavnom pusti.
Isvi odahna - nije bilo nasilja. Ili, kako bi rekli lepo vaspitaru, „policija Je bila korekina“.
Nasuprot njima pravruci taksativrio TLIOgU nabrojati sve članove ustava (saveznog 1 srpskog), krivičnog zakona, kao i propisa o radu tzv. službe inutrašnjih dela, koji se pri ovim injormatvTurm privođenjima krše. U suakom iole uređenom društvu svaki privederu bi presavio tabak i dobio odštetu za nanete patnje raznog tipa, narušeru ugled, ograničavanje slobode kretarja...
1, napokon, za kidnapovarje.
Srpska policija danima otima ljude bez razloga i obrazloženja. Jedino „opravdanje“ jeste sumnja prezeniirana puter državnih ı paradržavnih glasila da su svi privedeni članovi „terorističke orgaruzacije“ Otpor ili kakuve opozicione stanke ili, pak, novinar nezavisnih listova, te da kao takui dokazaru izdajnici mogu ili imaju veze sa nedavrum ateruatorm na SPS-funkcionera Boška Peroševića.
Pre javnog ubistva Peroševića privođenja zlagana.
su bila „manje ubedljivo“ obm-
Baš me razgalila vest (iz MOoskve} da je Milutin Stojković [u Beogradu) optužio šela ruske diplomatije Ivanova za „ulizivanje” Amepma! Tipičan razgnevijepi Srbih, razočaran u blžnjega svoga! A moskovski Komersant to odmah strogo OCPnjuje kao „Bapad Beograda na Moskvu bez presedana“, jer se „te reći teško mogu smatrali njepovim (Stojkovićevim) ličnim mišljenjem“! Po meni, pak, Stojković je pogrešio samo utoliko šio je potegao nešto grublju reć, umesto da bude fin } dipiomatski „primeti“ da ;e odnos g. Ivanova prema Amerikancima „SUviše kooperalivan“! A ŠIO Se inkrimipisane reči liče: sigurno nije Stojnovićeva, jer )e Opštepo-
se, dok govori o „ulizi-
Znato KO 56, vanju“, oblizuje (od slasti!},
Sem le nedipiomatlske reči, Stojković nije rekao nišla novo šio pre pjega nisu kazali mnogi pametni Srbi. Ali ih niko nie slušao! Sad slušaju KO
Komersant: „Beograd stalno :gura' Rusiju u konirontaciju sa Zapadom“, ali „Milošević je u najdubljoj zabludi ako smaira da ćemo štiti njegove, a ne ruske jhterese“! Jasno?” Kakve su bede od polilike
am je DI
DANASU
e
i diplomatije koje tek sada shvalaju da se od Rusije ne može [i ne sme) očekivati išta više od verbalne podrške (pa ni to ne uvek)?!
A Šta čini Beograd? Ako se već svađa {i} s Rusijom, valjda će se pomiriti sa Zapadom, DOsebno sa SAD, Francuskom; Nemačkom i REnpgleskomi?
Komersant kaže da je „Milošević, koji se već odavno posvađao sa Zapadom, rešio, izgleda, da se posvađa i s Moskvom i da povede Srbiju putem... diktatora
„Predviđamo normalizaciju odnosa i s njima“ - kaže šei jugodiplomatije Jovanović. Ali, uz izvesne uslove,.. Pardon, nisu to baš uslovi, jer, kaže, „nismo
Envera Hodže, putem izolacije od celog sveta“. Sto je, nažalost, tačno, ali me i navodi na jednu
jaki (1) da postavljamo uslove“, već „pretpostavke i okolnosti“? A io su: „ravnopravnost
Krug se zatvara. Ili je vest (iz Moskve) bila lažna ili je (u Beogradu) „polizana“?! Svejedno, ovaj režim nije ni spreman, ni sposoban za kopernikanski obrt k Zapadu, mada bi mu, možda, upravo to produžilo život!
jeretičku misao: ako |e Milošević već morao s nekim da se SVađa, mnogo bolje bi bilo -iza hjega, a i za nas, posebno - da se posvađao s Rusijom, a ne ša SAD i Zapadom!? Prvo, imamo” iskustva iz vremena IB, drugo ne bismo gajili lažne nade u „Velikog brata“, a treće - Zapad bi nam sigurno pomogao (kao | '48).
Ruski eks-ministar spoljnih poslova Kozirev svedoči: „Za vreme bombardovanja Srbije, Rusija je primila pola milijarde dolara pomoći u hrani na konto tragedije srpskog naroda“! Umesto, kaže, da ih gurne u sukob sa Amerikom, „Rusija bi trebala otvoreno da kaže Miloševiću i srpskom narodu: nemojte to Čini! koja podrazumeva ukidanje svih sankcija“, „prekid svakog mešanja u naše unutrašnje poslove, a posebno prestanak podrške separatizmu i terorizmu“ {i- „naknada ratne štete“! Samo toliko! Ž
Krug se zatvara. Ili je vest (iz Moskve) bila lažna ili Je (u Beogradu) „polizana“?! Svejedno, Ovaj režim nije ni spreman, hi sposoban za kopernikanski obrt k Zapadu, mada bi mu, možda, upravo to produžilo život! Ali, nema leka za one koji tvrde da je „NATO umro u Jugoslaviji, i to ne samo simbolično, nego | u suštinskom smislu“i? Pa se ne zna za kim su to, na godišnji parastos, zvona zvonila - za NATOom, za njima ili za nama? Zna se samo kome je - odzvonilo... .
Grni O vom. Onda su „ralrocsoa -
NATO aa 1
IZG II IRI TOI UL IT OIK ___OBJAVLJEN U | ——M
jačanju teta, Či
li Ostalj kov jugosic
Da Orvel nije pre više od pola veka napisao svoju antiutopiju „1984“ aktuelni srpski scenario bio bi uriverzalni predložak:za discipinovanje i ekspresno utupljivanje naroda. Recept je krajnje jednostavan - danas privedeš stotinm i „korekimo“ ih pustiš; sutra dodaš prvoj stotu drugu, onda poneku desetinu; petog dana ne puštaš sve, Tuti si prema suima isti - poneko dobije ćušku ..
Od „vaspitne“ mere, za koju srpski pa do bezrazložnog privođerua i manje vanih građana maleni je korak. Malen rod, ali krunski za diktaturu.
Uskoro kada mmk padne a onih 140 poraste na 1.400 niko, uključujuć ı njihove bližnje, neće brinuti gde su - policija ih Je privela.
A policija je, kažu čaki privođeru, a prenose nezavisnu mediji, „korekina . Kada ili ako deo njih, napokon, pojede mrak više neće imati ko da zabeleži „policija je bila korektna i 140 juče privedenih lica ruje tukla, niti na bilo koji drugi način zlostavljala...“.
narod i dalje tvrdi da je iz raja izašla, „korektnog“ ispittvanja kidnapoza obučenu policiju i suikrutti na–
-
(Hi vepnika to otpatnika
- Na nesreći radničke klase, širom
Srbije, nikle su čitave privatne imperije bivših i sadašnjih nosilaca moći i simulanata patriotizma i rodoljublja, napisao je, između ostalog, u svom „oproštajnom“ pismu [dajući ostavku na članstvo u partiji) Direkciji Jugoslovenske levice (JUL) i generalnom sekretaru JUL Ratku Krsmanoviću trenutno najpoznatiji šumadijski levičarski „disident“ Vladimir Ognjanović.
Ognjanović ovih dana odbija da komentariše pismo koje je poslao rukovodstvu svoje partije. Ističe jedino da ga je pisao „srcem, dušom i osećanjima koja u sebi nose oni njegovi drugovi radnici“. A iz duše kaže da su „radnici u ambisu u koji sve dublje padaju“. „Zivimo u vremenu totalnog mraka, očaja i beznađa iZ kojeg ne znam kako ćemo se iZvVUći“, upozorava OH.
Inače, Vladimir Ognjanović je radnik „Zastavine“ Fabrike automobila i radnički partijski aktivista još iz vremena SKJ. Početkom 90-ih, zajedno sa rođenim bratom Zoranom (Ognjanovićem), jednim od osnivača SPS - pristupa partiji „s ružom“. | u SPS je za pet-šest godina anga-
· žmana i delovanja u toj partiji dogurao do - „disidenta“, pošto se, naročito tokom 1996. drznuo da javno progovori o nezakonitim rabotama i malverzacijama ondašnjih socijalističkih „bosova“ u Kragujevcu i Sumadiji. Ubrzo potom napustio JE SPS i prešao u JUL, na čijem je Prvom kongresu (1998. godine u Beogradu), govoreći O „I ovodiocima, od fabrike do organa vlasti, koji su partijske knjižice zloupotrebili. za lično bogaćenje i time iskompromitovali. sve...“ podigao salu na noge, odnosno „zaradio“ prave ovacije rečenog levičarskog skupa.
Danas je Vladimir Ognjanović razočarani levičar. Veli da se zalagao
i zalaže za „izvorne ideje levice“, te da je sledbenik ideja Svetozara Markovića i Dimitrija Tucovića“:
U (neo)boljševičkoj Srbiji, međutim, politički angažman na levici ovog radnika „Zastave“ nije mogao da se okonča drugačije no razočaranjem i - „otpadništvom“. Vladimir Ognjanović je, reklo bi se, prešao već stereotipni (politički) razvojni put od levičara idealiste („vernika“) do - „otpadnika“. „Citav radni vek proveo sam U „Zaslavi , boOtio sam se za Drava radnika i njihov položaj, ali nisam uspeo. Moji drugovi radnici Žive na ivici bede i sve dublje padaju u ambis“, kaže Ognjanović ovih dana. Pojedinim Kragujevčanima, onih srednjih godina, Vladimir Ognjanović poznat je ı kao jedan O prvih ovdašnjih „bildera“. Početkom 70-ih čuvao je red na igrankama u „Vatrogasnom domu“, ı to uspešno, pošto su ga respektovali i pripadnici tih godina ovde poznatih uličnih bandi „Pivaraca „, „Fontanaca“, „Kolonaca ı(pupili
Zoran Radovanović