Danas

Moskva - Predstavnik ruske vlade u Čečeniji, Sergej Zverev, ubijen je preksinoć nedaleko od Groznog u napadu čečenskih pobunjenika. Poziva O se na pres službu rusko ministratora u Čečeniji, Nikolaja Košmana, agencija Itar-Tass navodi da je Zverev ubijen kada je njegov automobil Ta na minu. U toj nesreći povređen je gradonačelnik Groznog, Supjan Mahčajev.

Agencija Intertaks, pozivajući se na neimenovanog ruskog ničnika u Cečeniji, javlja da ] Zverev ubijen pošto je na Oekovo vozilo pucala grupa čečenskih pobunjenika. „Pretpostavljamo da Je cilj pobunjenicima bio graOD. hd Groznog, Supjan

U napadu čečenskih islamista kod Groznog

Uhijen Puski nastavnik

Mahčajev“, izjavio je portparol Kremija Konstantin Makejev. On je dodao da je na lice mesta poslata ekipa da istraži ovaj zločin, naglašavajući, pritom, (i je ČečeniJa e deo ruske federacije i da će tako i ostati bez obzira na poslednje događaje. Agencija Interfaks izvestila je da je u poslednja tri dana poginulo oko desetak čečenskih pobunjenika, što još uvek nije potvrđeno od strane pobunjeničkih vođa.

Zverev je prekjuče krenuo iz GroznoĐp za Urus-Martan, oko 25 kilometara od čečenske prestonice. To je prvo ubistvo visokog ruskog predstavnika u Cečeniji od početka konflikta 1. oktobra prošle godine. (Rojters)

·Reagovanje Stejt dipartmenta na kažnjavanje beloruske opozicije

Lilrašenko nanpavin IPI

Vašington- Stejt dipartment ocenio je juče da bi beloruska vlada napravila ozbiljnu grešku ako se odluči da kazni opozicione lidere zbog njihovih prošlonedeljnih susreta sa američkim zvaničnicima. „Takva akcija bi oZbiljno ugrozila obnavljanje legitimnog, demokratskog procesa u Belorusiji“, rekao Je portparol Stejt departmenta, Filip Riker, na konferenciji za novinare.

VOM. predsednika Aleksandra Lukašenka optužila je opozicione lidere za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, jer su prošle nedelje razgovarali u Vašingtonu sa funkcionerima američke administracije. „Tražimo od Lukašenkovog režima da okonča političku krizu u zemlji, kroz istinski dijalog sa opozicijom, koji bi rezultirao slobodnim i demokratskim izDorima“, dodao je Riker. (Beta,AP)

Ustupct vojnih vlasti pobunjenicima na Fidžiju

Povuičena MNMMRGKK ipivnemengnj nnemijana

Suva - Vojne vlasti na Fidžiju saopštile su Juče da su, zbog primedbi Džordža Spejta, koji od 19. maja kao taoce drži premijera Fidžija i članove njegovog kabineta, povukle nominaciju svog kandidata, Ratu Epeli Nailatikaua za privremenog premijera. U saopštenju koje Je objavio vojni savet navodi se da Je njihov glavnokomandujući kontra-admiral, Frenk Bainimarama, „tražio od vojnog saveta potvrdu o tome da su njihovi ciljevi u potpunosti Dostig-

nuti, pre nego što bude formirana privremena vlada“.

Džordž SpeJjt, koji je kao taoca u zgradi parlamenta držao premijera, Mahendru Caudria, kao 1 veći broj članova njegovog kabineta, odbio je nominaciju Naiatikaua za privremenog premijera. Vojni savet je saopštio da im je glavni cilj bio oslobađanje taoca, kao ı vraćanje vojnoj komandi oružja i vojnih skladišta. Bainimarama Je izjavio da su pregovori sa Spejtovim izaslanicima biti nastavljeni. (Rojters)

9

četvrtak, 1. jun 2000.

Oproštajna poseta američkog predsednika Evropi

DHilikovanje i anekoni

Specijalno za Danas

Bon -Bil Klinton stiže danas u trodnevnu posetu Nemačkoj, gde će primiti jedno od najprestižnijih odlikovanja te zemlje ali i čuti nekoliko prekornih primedbi koje Berlin, kao ključni deo ujedinjene Evrope, ima da prenese predsedniku SAD zbog njenih namera da ustanovi potpuno novi sistem antiraketne odbrane koji se, takođe, ne dopada Rusiji, a ni Kini. Nemački kancelar, Gerhard Šreder, dolazi u Berlin iz Lisabona, gde je u sredu održan evro-američki samit, s obzirom da Je Portugalija aktuelni predsedavajući u Evropskoj uniji. Po svemu sudeći, ova evropska turneja Klintona, koja obuhvata Rusiju i Ukrajinu, poslednja je za odlazećeg predsednika, čiji se drugi mandat završava najesen.

lako je Klinton u Lisabonu forsirao neke, u političkom smislu, lakše teme, kao što su borba protiv side, malarije i tuberkuloze, eVropski sagovoInici su najveću pažnju poklonili transatlantskim trgovinskim razmiricama, prevashodno nametanju visokih američkih izvoznih dažbina onim američkim firmama koje posluju sa EU ___ EU - SAD u oba smera

· rukuje se sa građanima Lisabona

tradicionalne liberalne i konzervativne vidove upravljanja zapadnih vlada. Prema službenim najavama, Šre-

- TalBat u Moskvi –

_Vodnaon Visoki američki funkcioner, Strob Talbot, otputovaće ove nedelje u Moskvu, na preliminarne razgovore sa ruskim pred· sednikom, Vladimirom Puatinom, pred njegov samit sa Bilom Klinto· nom. Mada je Talbot glavni Klintonov savetnik u pitanjima naoružanja, američki predsednik u Moskvi neće ni pokušati da razgovara o

_ američkim planovima da postave novi sistem raketne zaštite, koji su negativno primljeni u Rusiji. „Neće pokušati da postigne napredak.

Više se radi o određivanju prioriteta, pravljenju dnevnog reda“, re kaoj je Rojtersu jedan funkcioner u Vašingtonu.

___Klinton tek treba da odluči hoće li SAD krenuti u realizaciju pla-

nova raketne zaštite, procenjenih na desetine milijardi dolara. Pre te

· odluke, za koju je obećao da će je doneti pre isteka svog mandata, po-.

· kušaće da ubedi Moskvu da dozvoli izmene Sporazuma. o balističkim

· raketama iz 1972. godine, odnosno da uveri Ruse da Amerikance sa-

da brinu neke druge države sa nuklearnim potencijalom i visokom

| raketnom no (e |

dostiže dnevno vrednost od jedne milijarde dolara.

Sreder će danas biti domaćin na berlinskoj konferenciji „politike trećega puta“ na kojoj će, osim Klintona, učestvovati Još desetak državnika. Oni ce razgovarati o alternativama Za

Milan Banilić novi gnadonačelnik Zaugneba

Zagreb - - Milan Bandić iz Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) izabran je juče, na konstitutivnoj sednici Skupštine grada, za gradonačelnika O a Njegov izbor treba da potvrdi hrvatski predsednik Stjepan Mesić. Bandić, koji je ujed-

no i predsednik zagrebačkog odbora SDP-a, dobio je 42 glasa od ukupno 50 glasova odbornika u zagrebačkoj skupštini. Za „dogradonačelnike“ izabrani su Mladen Vilfan iz Liberalne stranke (LS) i Darinko Kosor iz Hrvatske socijalno-liberalne stranke

(HSLS). Za predsednika skupštine grada izabran je Franjo Zenko iz HSLS-a, a za dopredsednike Silvije Degen iz Akcije socijaldemokrata, Boris Sprem iz SDP-a i Davorin Tepeš iz Hrvatske demokartske zajednice (HDZ). (Beta)

FOTO: ROJTERS

derov akcenat u odvojenim susretima sa Klintonom biće stavljen na pomenuti američki plan o novom antiraketnom odbrambenom sistemu. Nemačka i cela Evropa pribojavaju se da bi taj megalomanski vojni projekat realno ugrozio opstanak američko-

sovjetskog antiraketnog sporazuma iz 1972.godine 1 pokrenuo novu histeričnu trku u naoružavanju. PredloŽeni američki odbrambeni sistem bi, po slovu sporazuma od pre 28 godina, bio ilegalan. Berlin želi da Klinton Jasno čuje stav Evrope pre nego odavde u subotu otputuje u Moskvu.

Uprkos očiglednim nesuglasicama, pa i problemima, nemačka i američka strana će u prvi plan staviti čvrstinu i snagu odnosa koji povezuju dve zemlje. U tom cilju je predviđena i velika medijska pompa koja će sutra pratiti dodeljivanje „Međunarodne Karlove nagrade“ u Ahenu, jednog od najviših odličja koja se dodeljuju za zasluge za unapređenje odnosa sa Evropom.

Sutra je u Berlinu ujedno predviđen muhltilateralni sastanak ministara inostranih poslova vodećih evropskih zemalja ı SAD na kome će, kako je za Danas izjavio predstavnik nemačke vlade, i Balkan biti važna tačka na dnevnom redu.

Za vreme boravka u Nemačkoj, Klinton će se privatno sastati sa izraelskim premijerom, Ehudom Barakom, i bivšim nemačkim kancelarom, Helmutom Kolom.

Dejan Vasiljević

Alberto Fudžimori ponovo predsednik Perua

Biltaton ispod Anila

Lima - U Peruu, zemlji u kojoj su potomci starosedelaca gotovo polovina stanovništva, sin japanskih doseljenika, uspeo je da se popne na najvišu stepenicu i da 1990 bude izabran za predsednika. Svoj politički uspeh ovaj bivši agronom i desničarski populista, gradio je na borbi protiv tadašnje astronomske intlacije i stalne oružane pobune desnice i levice. Njegova politika je međutim za deset godina uvela u bedu još veći broj Peruanaca i dovela do još žešće reakcije levičarske ustaničke armije, Sendero luminozo (Svetla staza). Najpoznatiji Peruanac, književnik Mario Vargas Ljosa, optužio je Fudžimorija da je postao diktator i da tajnu policiju koristi za likvidaciju političkih neistomišljenika i zaštitu najbogatijih građana.

U borbi protiv terorizma i korupcije Fudžimori je, uz podršku iz Vašingtona, ukinuo O i glatko dobio drugi mandat 1995. Pre tri godine peruanski vođa je uz velike Žrtve okončao višemesečnu krizu sa taocima u japanskoj ambasadi.

Pre izbora za predsednika ovaj naturalizani južnoamerikanac je bio malo poznat čak i u političkim krugovima svoje zemlje. Uz međunarodne simpatije i podršku krupnog kapitala Fudžimori je (na španskom se čestio njegovo prezime i1Zgovara kao „Fuhimori“) uveo atokratske metode vladanja zemljom. Rastuće nezadovoljstvo kulminiralo je ovog proleća, kada je on odlučio da mimo zakona ı novog Ustava, koji je sam diktirao, bude

predsednički kandidat po treći put. Ovaj put kritike su stigle i do patrona na seveTu, pa njegova „glatka“ izborbna pobeda nad opozicionim kandidatom Alehandrom Toledom (ekspertom Svetske banke), koji je izašao iz izborne trke, nije priznata u Vašingtonu, ali ni kod peruanskih suseda.Umesto mira i stabilnosti Fudžimorijeva dekada je donela Peruu hiljade mrtvih i, kako se to sada procenjuje u Organizaciji američkih država, regionalnu nestabilnost, koja preti da se izlije preko granica zemlje.

Fudžimori u odbrani svoje pobede tvrdi da će zemlji podariti više demokratije. Teško je međutim da će, posle američke, istina zakasnele tvrdnje, da je kršio ljudska prava on ostati u predsedničkoj fotelji. Vlada Alimpijević

FOTO: ROJTERS