Danas

com_medie sreda, 7. jun 2000.

Excel

Evo jednog kratkog ı efikasnog

MALA ŠKOLA / MALI SAVETI

saveta vezanog za Excel. Ukoliko želite da podatke iz jedne kolone premestite u vrstu to najbrže možete uraditi na sledeći način: Markirajte željenu kolonu i kopirajte je na Clip-• board (Ctrl+C). Zatim kliknite na početnu ćeliju reda u koji želite da premestite podatke i iz menija Edit aktivirajte komandu Paste Specia/. U dijalogu koji će se pojaviti čekirajte opciju Transpose ı kliknite na dugme OK. Jednostavno, zar ne?

Office

Ukoliko koristite Office 97/2000 ı posedujete miša sa točkićem (iIntellimouse) na jednostavan ı brz način možete podešavati uvećanje ili smanjenje prikaza dokumenta. Držeći pritisnuto dugme Ctrl pomerajte točkić gore-dole dok ne podesite izgled dokumenta shodno vašim željama.

Word 2000

Word 2000 je doneo jednu _ vrlo lepu osobinu. Ukoliko želite da saznate detaljan opis stila koji je prmmenjen na bilo koji deo teksta u dokumentu potrebno je da uradite sledeće: Iz menija help izaberite opciju „What's This?”. Zatim kliknite mišem na bilo koji deo teksta ı kao rezultat ove akcije pojaviće se oblacćić sa detaljnim opisom stila (tip slova, veličina itd.).

· Kada vam ova funkcija više

Pri kucanju navodnika („) Word ga automatski konvertuje u tzv. tipografske navodnike. Ukoliko vam ovo ne odgovara ili želite da upišete oznaku

ne treba pritisnite taster Esc da = biste se vratili u normalan na- OK 000 Service š:

čin unosa teksta.

Word

za inče i slično posle kucanja navodnika pritisnite Ctrl+Z (Undo) i dobićete kao rezultat običan navodnik. Ako želite da permanentno isključite ovu osobinu aktivirajte komandu iz menija Tools\Autocorrect\AutoFormat As you Type ı odčekirajte opciju „Straight quotes“ with „smart quotes”.

Word

Želite da na brz način ponovite poslednju akciju koju ste izveli nad dokumentom? Ništa Jednostavnije koristite tastersku kombinaciju Ctrl+Y. Moram da napomenem da ova komanda ponavlja samo zadnju akciju, što znači da ukoliko ste promenili veličinu i boju slova, na primer Ctrl+Y će uraditi samo poslednju od njih. Isti efekat postižete odabirom komande Repeat iz menija Edit.

WWord97/2000

Pri radu sa većim dokumentima koji u sebi sadrže veliki broj grafikona slika ı drugih elemenata, može se desiti da dođe do nepredviđenog oštećenja strukture datoteke, tako da kao rezultat svega toga dobijamo nečitljiv dokument. U starijim verzijama Worda posle ovoga uglavnom bi se mogli oprostiti sa sadržinom dokumenta, srećom, u novom Wordu postoji spasonosno rešenje. U dijalogu za otvaranje dokumenata kao tip dokumenta koji otvarate izaberite opciju Recover text from any file. Ovom opcijom ste u mogućnosti da povratite apsolutno sav tekst koji se

Danas 1 !

_ AoCoGoct - AutoFcrmat As You jype | Ajkais ) Ado | -

Appbyazyoualype —__ _— ______OU [_Headhgs 7 Auomatr teštedsos 7 Bordezs ___E Aužomatic ppabEredžsts

7 Frectors (12 wach fracdon character (5 JV Syrtelrhatacters{-} et, oyrnbols (—}

7 Boki" ra kak: vehreaiformatiog

IZ rernat and netveork path wah hyperira:s

: Zuftmaetca U Orada GOD GG oe 2 IG DOMMOISA MBO DAO OSa ar acc 7 17 Form3* baggrren of 351 Per: Bos th coa before [7 Defrye Styles based on vour fcrmahtrv?

| | = |

Ako, na primer, zaključite da je tip slova neodgovarajući u vašem dokumentu, Jednostavno ćete ga promeniti u samoj definiciji stila i svaki sledeći deo teksta ıli pak ceo dokument će biti prilagoden toj promeni. Stilovi mogu biti globalni (smešteni u Vormal.dot datoteku) ili lokalni (smešteni u samom dokumentu). Kao jedan od efektnih primera upotrebe stilova navešćemo sledeći. Pretpostavimo da u vašim dokumentima koristite tabelarni prikaz podataka. Ako poželite da neku od tabela prebacite u drugi dokument primetićete zanimljivu pojavu, pored formata zapisa ı položaja tabele biće prekopirana ı vrsta slova ız polaznog dokumenta. Ovo je naravno podrazumevano stanje stvari, ali šta ako vam to ne odgovara, već želite da zadržite izgled tabele ali da vr-

i o e

nalazio u vašem dokumentu, naža-

lost slike, formate slova ı slično

_ Ki | Open i "i |

ovom operacijom gubite.

Word .

Stilovi definišu izgled različitih tekstualnih elemenata u vašem dokumentu (Font, veličinu razmak između slova položaj karaktera i sl.). Svaki deo teksta možete formatirati upotrebom odgovarajućeg stila. Ovo je zgodno ız više razloga.

sta slova bude ista kao u odredišnom dokumentu. Problem se elegantno rešava na sledeći način. U polaznom dokumentu napravite sopstveni stil (npr. Stil1) i pr menite ga na tabelu, zatim pređite u odredišni dokument ı u njemu napravite istoimeni stil, al sa drugim tipom slova. Prekopirajte tabelu ı promene će odmah biti vidljive.

ŠONOLCNG

U prethodnim brojevima smo vam opisali kako da dizajnirate forme koje su nam potrebne za naš prvi program, dodate potrebne objekte i podesite njihova svojstva. Konačno, na red dolazi ı pisanje samog programskog koda. U jednom od prethodnih nastavaka smo objasnili da programski kod može biti pridružen određenoj formi, ćime postaje njen sastavni deo (moduli forme), ali ı da postoji programski kod koji se smešta u samostalnih mo-

dule (nije vezan za neku formu) i mo-

že se pozvati iz bilo koje forme ili iz koda nekog drugog samostalnog modula. U našem prvom primeru bavićemo se pisanjem koda koji Je vezan za forme koje smo dizajnirali. Napominjemo da prilikom pisanja koda nije bitno da li koristite velika ili mala slova, ili njiho-

vu kombinaciju. Znak za podvlačenje _

na kraju reda ukazuje da se kod nastavilja u sledećem redu.

Prvo ćemo selektovati formu pod nazivom frmldentifikacija i dva puta

Treba uamt Brži Internet: Mi imamo rešeiije...

WO a

INFOhome, Beograd · Cara Dušana la, fel.011/30.30.884, 30.30.885, 41.19.87, 064/11.50.982

adgiadt w

SSS SS CCC OSS SSS O N : OSS iS Š # & S S Qg a & Qg 8 a 8 SSasSBGSSSSSSSGGSGGgGSSBS GS asa GQ GSGQGgGSaQGQaGoGagSoBe GQ 22GGG O ea OG aaa QGgGdeaRGQgOG GB Z2e O

BAsIc 6

VISUAL

|_

kliknuti levum dugmetom miša na dugme OK, koje se nalazi pri dnu ovog prozora. Otvoriće nam se prozor za pisanje koda koji Je već pozicioniran na poarutinu cmdOK ı događaj Click. Dakle, Visual Basic nam pomaže utoliko što predlaže podražumevani događaj za određeni objekat. U ovom slučaju

frmldentifikacija.Hide “ uklanja formu frmlidentifikacija sa ekrana

'frmPozdrav.Show #“ poziva formu frmPozdrav da se pojavi na ekranu

Dakle, ovim kodom smo definisali da se prilikom klika na komandno

PROGRAMIRANJE —

Sasa

„ „ · & frmldentifikaci-

ja!txtPrezime.Text

Na formi Pozdrav postoji labela pod nazivom IblOsoba. Ovim kodom smo zadali da svojstvo Caption labele Osoba kao svoju vrednost preuzima tekst

„... kojeg Je korisnik upisao kao sadržinu Text boxova txtime ı

u pitanju je komandno „dugme cmdOk ı Visual Basic predpostavlja da želimo da napišemo | – instrukcije koje program treba da izvrši ukoliko korisnik klikne na komandno dugme.

U prozoru koda već postoje dve linije:

| End sub

Private Sub cmdOK_Click()

End Sub

Prva linija predstavlja deklaraciju podrutine a druga predstavlja njen završetak. Između ove dve linije dopisaćemo sledeći kod:

*%

O0NAISC

OGLAS O. n en OSa Mana

| Privat= ub cmaQE _Click{) frrmeIdencifikacija.Fide 'uklarıa formu friId=nrifikacija sa ekrana frmPozdrav.Shov 'pczivsm formu frmPozcdrav da se pojavi hs ekranu

dugme OK sa ekrana uklanja forma pod nazivom frmlidentifikacija i pojavljuje forma pod nazivom frmPozdrav. Uz sam kod dodali smo ı komentare kako bi vam bilo jasnije šta koja instrukcija predstavlja. Komentar se mo-

txtPrezime unutar forme frmldentifikacija. Da bi ove tekstualne stringove (nizove znakova) povezali koristili smo operator vezivanja (&) . Takođe, bio nam je potreban razmak između imena i prezimena što smo dobili unošenjem jednog razmaka stavljenog izmedu znakova navoda. Radi bolje preglednosti ovu liniju koda smo prelomili u dva reda a znak za podvlačenje ( _)

upišite End, čime dajete instrukciju da prilikom klika korisnika levim dugmetom miša na dugme Izlaz program prekida rad.

Uvek kada projekat sadrži više od jedne forme potrebno je podesiti početnu formu, odnosno prozor koji se pojavljuje prilikom startovanja .programa. Dakle iz menija Project izaberite stavku Pozdrav Properties. Setićete se da smo se već nalazili u ovom okviru za dijalog prilikom zadavanja imena projektu. U prvoj kartici – Genera/ trebalo bi da je Project Type podešen na Standard EXE \ a kao Startup Object označena forma frmidentifikacija. Ostalim podešavanjima za sada se nećemo baviti.

Pokrenite sada vaš program izborom

ra odvojiti od samih programskih instrukcija tako što se pre komentara dodaje znak (“ )

stavke Start iz menija Run ıli kraće

pritiskom na ta-

Sada ćemo napisati deo koda koji se odnosi na formu frmPozdrav. U prozoru Project Explorer označite levim dugmetom miša frmPozdrav. Zatim kliknite desnim dugmetom miša ıznad ove stavke da bi pozvali Popup meni. Iz ovog menija izaberite stavku

Private Sub cmdIzjaz Click{) Ena ! ovo je kraj End Sub

Private Sub Form _Lond{} 1blOsoba.Capcicon = frmIdentifikacija!cxtIme.TeXtC _ & T " K frmIdentifikacija!txtPrezime.Text

End Sub

ster F5. Program će početi sa Izvršavanjem tako što će vam se na ekranu pojaviti prozor Identifikacija. Upi· Šite u predviđena

~| polja vaše ime ı »|- prezime a potom

View Code, kako bi se otvorio prozor koda za frmPozdrav. Trebalo bi da vas je Visual Basic već pozicionirao na podrutinu Form_Load unutar koje ćete upisati kod koji definiše šta se dešava prilikom učitavanja ove forme. VIdećete sledeće redove:

Private Sub Form_Load().

End Sub

Izveđu njih upišite sledeći kod:

IblOsoba.Caption = frmidentifikacija!txtime.Text _

naglašava da se kod nastavlja u sledećem redu.

Na kraju, potrebno je da definišemo kod za dugme cmdizlaz. U prozoru forme frmPozdrav dva puta kliknite levim dugmetom miša na dugme Izlaz. Otvoriće se prozor koda u kome ćete definisati kod za događaj Click.

Između već postojećih redova:

Private Sub cmdizlaz_Click() End Sub

kliknite na dugme Ok. Ukoliko ste sve dobro uradili, trebalo bi da se na ekranu pojavi prozor Pozdrav sa porukom da ste uspešno napisali svoj prvi program. Klikom na dugme Izlaz završavate rad programa. Ovaj mali programčić smo realizovali pomoću dve forme ı svega 4 linije koda (ako ne računamo kod koji je ViIsual Basıc već napisao umesto nas). lako program ne radi ništa korisno, nadamo se da vam je poslužio za shvatanje osnovnih principa programiranja u Visual Basic-u. N.K.