Danas
petak, 9. iun 2000.
Veliki dan
Današnji dan, 9. jun, zaista Je veliki dan. Ako neko shvati da je to samohvala povodom trećeg rođendana našeg lista, VeTUJte, ponajmanje mislimo Ta to.
Ouvo Je dan prestanka prošlogodišnjeg bombardovanja ı van svake sumnje, samo to Je dovoljan razlog za „dugo sećanje“. (Sasvim Je druga stvar što su mnogi među nama ı među m?nogobrojnim prijateljima lista prisutnim na dvogodišnjici to shuatili i kao dobar znak i posrednu čestitku. )
Međutim, značaj današnjeg datuma se ogleda i u tome Što Još Jednom pokazuje veličinu apsurda u kakvom svi dugo živimo. Potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanouvu koje Je zaustavilo „šizele“ i „rrurele“ nad našom zemljom, istovremeno je otvorilo i pitanje – šta je „naša zemlja“. ]I kakav je status Kosova: u njoj ili pored nje.
Bez obzira na to, režim Je već tada, ali bez velikog smanjivanja tempa do danas, na velike talambase obznanjivao i potencirao „pobedu“ i „očuvanje suvereniteta“. Njegovi protivnici ı kritičaTi su čin ulaska trupa NATO posle razornog bombardovanja tumačili kao predaju pod nepovoljnim uslovima.
Koalicioni partner glavne vladajuće stranke njenu priču krsti drugačije – privremenom okupacijom – ali se „pobedničkim talambasima i novopatriotizmu pridružuje obećanjem permaneninmog rata kroz povratak trupa na Kosovo (kao ti u Krajinu) kad zemlja dovoljno ojača za neki novi rat.
Treća kriptostranka, takođe član koalicije, pere odgovornost režima politički pomodnim floskulama o isključivo) odgovornosti
neme Henoja
1
Kome smeta to što naš narod u celini ı pojedinostima Želi da naš Predsednik dobije Orden narodnog heroja? Pitam to Jer od kako je taj predlog iznet u javnosti ne stišavaju se histerični tonovi koji stižu iz redova Opoziije, a koji nalaze, te da je to „protivno zdravoj pameti“, te da je to „ruganje zdravom razumu“, a neki potpuno ıizbezumljeni od ljubomore kažu da je vlast tako mogla Predsednika da kandiduje ı za „rimskog papu“. (Papu, hm, a zašo da ne?)
Smatram dakle da je taj predlog sasvim na mestu, budući da dolazi i od GeneralšaDba VJ, pa i od samog Gorana Matića, tog dobrog momka koji se našao u vrlo rđdavom društvu, i drugih sličnih institucija. Pa, ko bi po mišljenju opozicionih histerika trebalo da dobije Orden narodnog heroja? Đinđić, koji se za vreme bombardovanja nalazio izvan- granica naše Otadžbine? Drašković koji se za vreme bombardovanja nalazio u Saveznoj vladi? Svilanović koji se za vreme bombardovanja nalazio u svojoj Jedinici u uniformi VJ? Vojislav sešelj.koji za vreme bombardovanja ni sam nije znao gde se nalazi? Jasno
je da niko od njih ne bi trebalo da dobije Orden narodnog heroja. Taj Orden koji bi po prirodi stvari trebalo da krasi grudi junaka kakvi su bili Miloš Obilić, Banović Strahinja, Boško Jugović, naravno da bi trebalo da ponese jedino Slobodan Milošević čovek koji je svojim neizmernim herojstvom i otporom sili 19 najrazvijenijih zemalja sveta spasao Kosovo, 1 nije dozvolio da neprijateljska čizma stupi na to sveto tlo, na kome stoga danas Srbi žive tako kako žive. Gde se Predsednik nalazio za vreme bombardovanja, pitanje je koje se često postavlja. Lično mi nije poznato, ali cinici opet kažu da nije izlazio iz nekakvog bunkera. Dobro, kažem ja, ali ima bunkera ı bunkera? Moguće je da se Predsednik borio unutar nekog neprijateljskog bunkera. Kao Boško Buha. Uostalom, šta mi o tome raspravljamo kad jedan general, kome vojnička čast ı obraz nikada ne bi dozvolili da laže o takvim stvarima, tvrdi da Predsednik jeste heroj. časna vojnička. · Nadalje, smatram da bi Predsednik trebalo da se po nekom novom Zakonu o Predsedniku proglasi doživotnim Predsednikom. 1 ako je ministar kulture Zeljko Simić, po vokaciji este- / ta ı filizof, već opevao Zoricu Brunclik uprkos tome Šo ona nikada neće biti predložena za narodnog heroja, zašo se Simić ne pozabavi ı Predsednikom? Dalje, u toj opšenarodnoj akciji i obnovi proizvodnje heroja ı junaka, Predsednika bi neko mogao da pro-
glasi i najboljim košarkašem jugoslovenske reprezentacije, skakačem u dalj sa preponama, najboljeg jugoslovenskog kantautora... Ne šalim se, zaista. Predsednik sve to sasvim sigurno jeste. I kao šo je general Pavković uvek spreman da potvrdi da Predsednik jeste narodni heroj, tako bi ı Vlade Divac mogao da potvrdi da.je najbolji košarkaš, a Đorđe Balašević da je Predsednik najbolji jugoslovenski kantautor. Samo ako su dovoljno časni ı imaju petlje da to priznaju.
Dakle, građani i građanke, ako Predsednika proglase narodnim herojem, nema razloga da očajavate. Toliko toga ste već preturili preko glave. Setite se samo kako bi se tek, da se nije na vreme ubio, osećao Branko Copić koji je plačući nad svojim mrtvim podgrmečkim herojima ispevao i ove stihove, u kojima će se sigurno pronaći ı naš novi narodni Heroj:
„U sali svečanoj tiha kao tuga starica majka znamenje prima
na odori crnoj na majčinom SICu nasmuiješi se heroj na grudima.
I stara ruka Jedina na svijetu najtoplija ruka pod zvijezdama tu Je spuša se na zlato, na mrtvoga sina da ga Još jednom pomuluje“
Neka mi zbog ovih stihova i rana koje oni povređuju, oproste sve majke koje su izgubile sinove u svim ratovima proteklih deset godina u kojima Srbija nije učestvovala. Zaslugom Predsednika. Zato je on Heroj.
„Letlana", čelvpli put
_ Jutros je policija došla po mene u 4:30. Ovo mi je već cetvrto privodenje i procedura mi je sada već jasna: odvesce me u stanicu svakako, samo ako se budem opirao mogu dobiti 1 po nosu, tako da se brzo umivam i spreman sam Za polazak. Na putu do tamo u kolima mi policajac objašnjava da ni njemu nije drago što me privodi, ali kako kaže „tako su mu naredili“, i Ja ga na neki način razuBiem, samo se pitam da li bi priveo i svoga sina ili brata da je aktivista Otpora ako bi mu tako naredili, ili bi se onda možda zapitao.
_ U stanici me vode u „ledaru“ kako Je oni zovu, i tamo vidim poznata lica: neki su aktivisti Otpora, neki su par puta bili na nekoj od naših akcija (dok smo ih pravili pre !IeB0 ŠIO Su nas počeli svakog dana privoditi), a neki su tu jednostavno bez meni poznatog razloga. Dok zatvaraju Vrata ćelije čujem: „Zaključaj dubrad!“. Pa dobro, ako sam već fašista, i terorista pa možda sam onda i đubre, gospodin policajac to verovatno Dolje zna od mene, priznaJem da odavno nisam gledao državne medije, nisam u tOku. Dok čekamo „informativni razgovor“ kako ga oni zoVu, razgovaramo o mnogo čemu, čak se i šalimo, većina Has Je navikla na ono na šta se nikako ne bi smelo navići: bi nepravdu. Pritvoreni smo bez ikakvog razloga koji je blizak razumu. Osim što smo otporaši naš trenutni delikt
____Je Verovatno to što smo Živi i što mislimo svojim glavama.
_ Jedan po jedan smo prozvani i odlazimo na razgovor sa inspektorima. Tamo nam uglavnom postavljaju ista pita-
nja kao i prošlih puta, sa ponekim kreativnim izmenama. Obično moramo da ih ubeđujemo da nemamo nameru da pozivamo građane da ruše, pale, i lome, ali to je i razumljivo jer ipak smo mi „teroristi“. Zatim ih ubeđujemo da nemamo vodju i da smo svi aktivisti, pa onda objašnjavamo da regrutnica ne znači automatski da se spremamo da postanemo vojna formacija, itd. Covek se na kraju zapita zbog čega ti ljudi dobijaju platu kada su tako neinformisani. Na kraju obično neko od nas upita zbog čega smo ovaj put privedeni i naravno ne dobije nikakav razuman odgovor. Ali šta je u ovoj zemlji razumno? Posle tri psihički 1scrpljujuća časa u stanici konačno smo slobodni, ali kako smo upozoreni, samo do idućeg puta. S obzirom da smo bili dvadeset časova u pritvoru kada je u Suboticu dolazio premijer Vlade Srbije, ovo i nije bilo tako strašno.
Dok se vraćam kući gledam Subotičane kako bezbrižno sede u baštama kafića i piju svoje kafe i sokove. Neki od njih će popodne preko radija čuti da su danas opet priveli neke tamo „otporaše“, a neki neće, ali sam siguran da će se jako malo njih zbog toga i zabrinuti. Jer to se njima ne može desiti, pa zaboga, oni nisu u Otporu. | sve mi govori da bih trebao odustati od svega ovoga i promeniti adresu, i živeti svoj mali život sa što manje problema, ali ja neću odustati. Neko bi me možda nazvao mazohistom, ali bi grdno pogrešio, jer danas se u Srbiji Živi samo ako živiš OTPOR! Sve ostalo je samo gluma.
Slobodan Pavkou, Subotica
re i opravdarja.
međunarodne zajednice i Saveta bezbednosti koji će „ili pošto- vati Rezoluciju 1244, ili ga neće biti".
Zrtve rata koji je okončan današnjom „pobedom“ Još jednom su poslužile samo kao pokriće vlastodršcima da kažu: sue smo pokušali, pa i rat („herojsku odbranu“), ali drugačije nije išlo. Posle godinu dana izgleda da je ordenje podeljeno ti da će titulom heroja biti krurusano, samo kao zasluga za dobre izgouo-
Tu tome Je veličina ovog dana.
Novi slovenački premijer, Andrej Bajuk, koji Je na tu funkciju izabran vrlo tesnom većinom, isto tako tesno, sa 46 glasa Za ı 44 glasa protiv, i to tek u trećem pokušaju, dobio je zeleno svetlo za svoj 17-člani kabinet. Njegova vlada je prva vlada desnice od neZavisnosti Slovenije, a formirale su je Socijaldemokratska stranka (SDS) Janeza Janše i Slovenačka narodna stranka (SLS+SKD) Franca Zagožena. Bajuk je rođen u Ljubljani pre 57 godina ali Je veći deo života proveo u inostranstvu. Sloveniju Je sa roditeljima napustio 1945. godine, nakon dolaska komunista na vlast u Jugoslaviji. Odrastao Je u Argentini ı tamo postao univerzitetski profesor i stručnjak za ekonomiju. Najveći deo radnog veka proveo Je radeći za Interameričku banku za razvoj i 1994. godine postao je direktor odeljenja za Evropu.
Bajuk je treći premijer Slovenije od kada Je ta bivša jugoslovenska republika stekla nezavisnost, a naslednik je Janeza Drnovšeka, koji Je na toj funkciji bio osam godina. U svom programu, novi predsednik vlade Je, kao najvažniji zadatak postavio — ulazak Slovenije u
Evropsku uniju. Slovenija Je razgovore o ulasku u EU počela pre dve godine i očekuje se da će postati članica do 2003. godine.
Bajuk se zalaže za liberalizaciju ekonomije, ukidanje monopola i privlačenje stranih investitora. U Sloveniji očekuju da će ovaj ekonomista sa međunarodnim iskustvom ı reputacijom umeti da vodi privredu ove zemlje.
Prethodnih godina Bajuk Je bio savetnik socijaldemokrata i hrišćanskih demokrata, kojima Je prišao pre dva meseca. On Je zamenik „predsednika nove Slovenačke narodne stranke, formirane u aprilu.
Oženjen je Slovenkom sa kojom ima dve ćerke ı jednog sina.
Jasmunka Kocijan
neposlušnost. Za početak, odričem se besplatnog primerku Politike.
Milan R. Simić