Danas

| i } } |

Popnavla izbornih

utorak, 13. iun 2000.

KOMEN „Danas

Imala i raštita

„Niste poslali akreditaciju, za detalje se obratite generalnom sekretaru. Osim toga vanredna sednica će biti direktno prenošena“, ljubazno Je rečeno u Informativnoj službi Savezne skupštine kada smo pitali zašto izveštačima našeg lista nije dozvoljeno da prate rad parlamenta juče. Akreditacija je, dabome, uredno poslata u petak. Ni izveštači Blica i Glasa nisu mogli uživo da saslušaju i prenesu verifikaciju mandata dvadeset novih saveznih poslanika i obraćanje predsednika Suekineske narodne skupštine Li Penga jugoslovenskim kolegama. Obrazloženje Je isto. A generalni sekretar ruje bio dostupan zato što Je po službenoj dužnosti slušao visokog gosta.

Nesumnjiuvo Je da odsustvo matičruh izveštača predstavlja veliki hendikep za tri nezavisna lista i njihovu publiku, pošto mimo profesionalnih pravila moraju izveštavati iz „druge ruke", tJ. pozivajući se na agencije ı državne elektronske medije. Činjeruca Je, međutim, da se mnogo značajruji hendikep beleži na vlastodržačkoj strani – službena osionost nadležnih u Saveznoj skupštini ne samo da dramatično odslikava prirodu aktuelne vlasti već i transparentno ističe odnose unutar jederelnog parlamenta. Juče je postalo izvesno da nisu radikali ti koji vuku injormativne konce – oni su tek probni balon, a nalogodavci istine Su Ta Višoj razini Vlasti.

Vrlo je verovatno da, začaureni u neprestanoj borbi za zadržavanje i |ederalnih i rebupličkih dizgina, vodeći likovi tzv. crveno-crne koalicije počinju i samu da veruju u opštu zaveru, koja po prirodi njihovih suekolikih odnosa, obuhvata i njihove goste. Očigledno je, naime, da Li Penga, vlast doživljava kao svog gosta, koji je kao takav ı moguća meta udruženih srpsko-crnogorskih terorista. A zna se, dabome, da su nezavisni novinaTrı u očima ovdašnje vlasti odavno viđeni kao teroristi.

Druga mogućnost, ili preciznije podvarijanta specijalne antiterorističke borbe, jeste odmazda – zabrana srpskim nezavisnim medijima da prate rad parlamenta može se posmatrati i kao uzvratna mera, kazna za to Što su Crnogorci uskratili akreditaciju mezimčetu Savezne vlade televiziji YU INFO tokom prevremenih izbora u Podgorici i Herceg Novom.

Odmazda, posmatrana iz režimskog ugla postaje legitimna jer je, po dubokom uverenju glavnih nosilaca vlasti, najubitačnija koncentracija terorista u redovumua srpske opozicije, nevladinih organizacija i medija i – crnogorskoj vlasti. Potonji su, kako nedavno inskonstruisa savezni ministar za injormisanje, počeli međusobno da se ubijaju, za razliku od Srbije gde, kako reče predsednik vojvođanske skupštine, „ginu samo naši“.

Osnovni smisao naše „obrnute ekonomije“ jeste odgovarajuće emitovanje (šminkanje, friziranje) vlasti, ponosnom narodu. Zato se ona narodu postavlja u slikama, pričama i drugim auditivno-vizuelnim efektima, maštarijama i izmišljanjima. Priča se o svemu, samo ne o onom, Što je inače glavni i jedini predmet normalne ekonomije.

O stvarnim ciframa i pravom nOVvCu. |

Dakle, naša obrnuta ekonomija se ne bavi realnim ekonomskim životom građana i države. Njen isključivi predmet delovanja je ubeđivanje naroda putem RTS, da je ono što DP (Doživotni Predsednik) i Vlada rade u njihovom interesu, da moraju biti srećni i zadovoljni Jer može biti (i biće) još i gore, posebno kad bi na vlast došle NATO sluge. Pri tom koriste onaj već opisani sindrom našeg „lepog i pametnog“ naroda - NSL (Neznanje, strah, Lakovernost). Ako se pojavi značajniji OTPOR, onda NSL prelaZi u SS (Sila, Strah). Preti se antiterorističkim zakonom, preuzme po

STE II YO 1 ~ j

Otvoreno pismo saveznom mi

neki elektronski medij (čak i onaj koji će se „braniti svim sredstvima“), izvedu na ulice svi „verni“ autobusi, napadnu se novine 24časovnim Zakonom...

Poslednjih dana, nakon uspešnog otvaranja i zatvaranja sezone lova i ribolova sa zlatnim mamcima na (opozicione) kapitalce, opet DP i vlada primat daju (obrnutoj) ekonomiji/pravu. Zato je uobičaje-

wi PIH

liki multiplikatorski projekat „Deset hiljada stanova godišnje“), dinar se nerealno dugo „ukopao u mestu“, cenama je zabranjeno da se povećavaju.

Ipak, da se nešto sprema, najbolje se vidi u mikrosredinama. Narod sve više „zucka“ da je prošlogodišnjim ili još starijim rupama i otkopima došao kraj, negde se zaista ı počelo sa radovima, priča se o

Poslednjih dana, nakon uspešnog otvaranja

i zatvaranja sezone lova i ribolova sa zlatnim mamcima na (opozicione) kapitalce, opet doživotni predsednik i vlada primat daju (obrnutoj) ekonomiji/pravu

ni termin u pola osam, za celodnevno predstavljanje one nepoznate „bogate i srećne“ Srbije, kratak da prenese sve veće uspehe i pobede, međunarodna priznanja, završna suđenja BILU AND COMP, veliki zamah, večitog i ovom sistemu imanentnog, OIR-a (Obnova, Izgradnja, Reforme).

Međutim, i na terenu ima noviteta. Daje se prva rata, već skoro Zaboravjene, SDS (Stara Devizna sStednja), počeli su javni radovi (ve-

Damnmasıi

rustru pravde, Petru Jojiću

Čudovišni pečnik dpyavnika

zaobilaznicama, deponijama, TV repetitorima.

Izgleda da je odlučeno da je pravo vreme Za izbore. Ili se nešto drugo sprema. Ono posle čega uvek počinje novi ciklus OIR-a.

Ipak su pre u pitanju izbori. Popravke i krpljenje „izbornih rupa“, neodoljivo mirišu na početak izborne kampanje.

Ciji je ishod potpuno izvestan. Jer u takvom ishodu njihov je jedini smisao.

Preblago je reći da sam sa zaprepašćenjem pročitao Izvode iz vašeg pisma glavnom tužiocu Haškog tribunala, koje je list Danas objavio 26. maja 2000. godine. „Odgovorili“ ste na apel glavnog tužioca Medđunarodnog suda u Hagu. Vaš „Odgovor“ je, nezavisno od pravednog ili nepravednog ponašanja Suda (Rad Tribunala zaslužuje, svakako, oštru kritičku ocenu) najumerenije rečeno, izraz nečuvenog nevaspitanja i prostakluka.

Vi, kao pravnik, pokazujete i elementarno nepoZnavanje baš pravnih činjenica. Obraćate se glavnom tužiocu i Sudu u Hagu u svojstvu ministra pravde u Vladi SR Jugoslavije, a ne kao gradanin Petar Jojić. Da li vaš postupak brani interese građana naše države ili navlači mržnju i prezir ne samo onih kojima je

pismo upućeno? Obrukali ste naš narod u ime koga ste pisali čudovišnim rečnikom! Obrukali ste i našu Vladu čiji ste član i očekujem da vas pozove na odgovornost. Da li istorija diplomatije poznaje sličan „Jezik“ komuniciranja?! Zar je moguće da ste vi završili pravni fakultet i da imate svojstvo visokoobrazovanog čoveka?! Podsećam vas na stihove divne Ršumove pesmice „Domovina“, ako ste je čitali: „«.. Domovina se brani lepotom, I čašću i znanjem, Domovina se brani životom I LEPIM VASPITANJEM.“ Đura Paouvić, profesor Aleksinac

Kratki filmski zapis italijanske televizije o ulasku tenkova kineske vojske na centralni peknški trg Tjenanmen u sumrak 4. juna, jedno je od retkih svedočanstava o razbijanju demokratskog bunta kineskih studenata ı ubijanju stotina ili hiljada mirnih demonstranata. Ovonedeljni gost Jugoslavije, Li Peng, preuzeo je tada kao premijer, ovlašćenja od „mlakog“ šefa države Džao Zijanga i po kratkom postupku pokazao kako se postupa sa ideološkim protivnicima komunizma i „saboterima revolucije“. Ostala Je u sećanju slika razgovora premijera sa studenskim liderom Vang Danom, iscrpljenog štrajkom glađu na sofi u palati prezidijuma, nedelju dana ranije.

Li je posle deset godina predsedavanja vladom (1987-97), po Ustavu napustio premijersku fotelju, ali je i kao predsednik Narodne skupštine ostao „čovek broj dva“ u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu. U politiku je ušao relativno kasno 1979, tek sa punom pedesetjednom godinom, ali je kao usvojeni sin harizmatskog Džou Enlaja, dugogodišnjeg kineskog premijera i jedinog čoveka koji je uprkos neposlušnosti Mao Zedungu opstao na vrhu do smrti 1976, bio predodređen da uspe. Li Pengov ortodoksni i konzervativni komunizam u suprotnosti je sa Džouovim pragmatizmom (prvi kineski rukovodilac, koji se sastao sa jednim američkim predsednikom, Niksonom).

Do kraja sedamdesetih Li Peng je vodio više velikih energetskih projekata. Rođen je u prestonici Sečuana, Cengduu i posle streljanja oca

i 74

0 su me advokoti branili džabe,

od strane Čang Kajšeka 1930, kao posinak jednog od vođa revolucije dobio je priliku da elektrotehniku studira u Moskvi U CK KPK a. bran je 1982. i od tada je čvrsti branilac centralne kontrole ekonomskog i svakog drugog liberalizma. Kao zasigurno najnepopularniji kineski političar, zadržao je veliki uticaj, uprkos brojnim partijskim, a ne samo studentskim kritikama, tokom čitave protekle decenije.

Jedan zapadni analitičar opisao ga Je kao rigidnog čoveka, bez smisla za humor, ali ne treba zaboraviti da je Li bio na čelu vlade u doba najvećeg ekonomskog buma Kine. Trenutna rešenost Pekinga, da i pored nesuglasica sa Vašingtonom, uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, glavna je odrednica kineske spoljne politike na kraju milenijuma.

Nije poznato da li će Li Peng tokom posete Beogradu podučiti domaćine kako se rešavaju problemi narodnog nezadovoljstva {novinari „nepodobnih“ medija nisu ni Drimljeni u Skupštinu), ali jeizvesno da marketinški plus ovog susreta ne znači da će kineska diplomatija na svetskoj sceni konačno vetom zabraniti SAD da progone jugoslovenskog predsednika. „Vladan Alimpijević

Najverovatnije će da ih sfreljaju.

Osuđeni oforističar Boban Miletić Bapsi

FOTO: ROJTERS