Danas
De O SRE
Tyanas
Hankala – Komandant ruskih trupa u Cečeniji, general-pukovnik Genadij Trošev, izjavio je da su juče federalne snage počele opsežnu operaciju na čitavoj teritoT]ji te republike. Kako javlja ruska agencija RIA Novosti, on je, na konferenciji za štampu u Hankali, rekao da združene jedinice pod njegovom komandom nameravaju da tokom operacije uhapse više lidera čečcenskih pobunjenika.
„Planiramo da u toku specijalne operacije uhvatimo niz poznatih terorista ı komandira na terenu rekao Je Irošev. Prema njegovim rečima, rezultati operacije biće poznati do večeras. Agencija Itar-Tass javila je, pozivajući se na izvor iz ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, da od juče ujutro traje ogorčena borba između federalnih snaga i grupe pobunjenika koji su se probili do jugozapadnog predgrađa grada Arguna. Ru-
Potera za vođama čečenskih terorista
Bone li Api
· Muftija šef administracija ____Moskua – Za šeta privremene administracije Čečenije imenovan je · Čečenski muttija Ahmed Kadirov, saopštio je predsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije, Jegor Strojev. Strojev je juče. razgovarao sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, o rešava. · nju čečenskog problema i o reformi Saveta federacije. Tu informaciju” je objavio Intertaks, pozivajući se na svoje parlamentarne izvore. Kremlj, međutim, o tome još nije nišla saopštio. (Bela) ı
skim jedinicama podršku iz vazduha pružaju borbeni avioni, a u to područje upućena su i pojačanja. Isti izvori su rekli da je u toku „teška operacija pretresa“ terena na kojem bi se mogli skrivati ostaci pobunjeničkih grupa.
Dva pripadnika specijalnih policijskih Jedinica poginuli su u nedelju uveče u eksploziji automobila-bombe u Groznom, saopštilo je šef vojnog pres centra Valentin Astafajev. Narednici Vladimir Meljnikov ı Jurij Koroljev zaustavili su automobil „Lada“ na kontrolnom punktu i od vozača zatražili dokumenta, koja im Je on i pokazao. Kada su, međutim, policajci pokušali da pregledaju automobil, vozač, čije ime Je, prema dokumentima, bilo Sergej Slusarev, aktivirao je eksploziv, precizirao Je Astafajev. Vozač Je, takođe, poginuo, a Još Jedan policajac je ranjen. (Beta)
Etiopija i Epitneja hliže miPlu
Adis Abeba - Posle dvogodišnjeg rata, Etiopija ı Eritreja sada su bliže primirju Jer je juče Etiopija, u načelu, prihvatila mirovni plan koJi predviđa razmeštanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UN) duž sporne granice. EritreJa, čije su pregovaračke pozicije bile uzdrmane zbog nedavnih ratnih poraza, već se saglasila sa mirovnim planom, tako da sada pristanak Etiopije može dovesti do brze obustave vatre u ratu u kome je poginulo na desetine hiljada vojnika.
Eritreja je, međutim, izrazila sumnju u rešenost svog većeg su-
-seda da ozbiljno poštuje mirovni
MWURSLOC UM hoće ta pnggimii natigledanje izbgna
Harare – Predsednik Zimbab- | vea, Robert Mugabe, optužio je Ujedinjene nacije (UN) da pokušavaju da preotmu nadgledanje parlamentarnih izbora u toj zemlji. Mugabe je na jednom skupu ovog vikenda rekao da su UN, umesto posmatrača, nameravale da u Zimbabve pošalju „tehnički tim, koji bi koordinisao čitav (izborni) proces“. UN su u petak najavile povlačenje iz izbornog procesa, nakon što je vlada Zimbabvea odbila njihov predlog da koordinišu međunarodne posmatrače, koje bi, između ostalih, sačinjavali predstavnici Evropske unije, Komonvelta i Organizacije za afričko jedinstvo.
Clan vladajuće ZANU-PE stranke, Džonatan Mojo, istakao je da su UN mogle da pošalju posmatrače, ali da „ne mogu sebe da imenuju za koordinatore suverenih posmatračkih misija“. Lider opozicionog Pokreta za demokratske promene (MDC), Morgan Cvangirej rekao je da povlačenje tima UN potvrđuje tvrdnje te stranke da su pošteni izbori nemogući. On je pozvao sve druge međunarodne grupe da ostanu i prisustvuju „užasnim Kršenjima ljudskih prava || koja se danas događaju u Zimbabveu“, kao i da „narodu pruže sigurnost“ kako bi izašli na glasanje. (Beta, Rojters)
FOTO: ROJTERS
plan i optužila Je Etiopiju da zapravo samo „kupuje vreme“, kako bi pripremila novi napad.
Mirovni plan je sačinjen tokom dvonedeljnih pregovora u Alžiru i on predviđa povlačenje obe zaraćene strane na pozicije na kojima su bili pre dve godine. Mirovni pregovori su održani posredstvom Organizacije afričkog jedinstva (DAR i njihovi predstavnici su izrazili nadu da će mirovni plan biti potpisan do kraja ove sedmice. Oni su, međutim, upozorili da još postoje neslaganja oko definisanja „bezbednosne zone“ između dve neprijateljske vojske. (Rojters)
9
utorak, 13. jun 2000.
Posle ponoćnog telefonskog opoziva iz Pjong Janga
Tajanstveno oulananje
Južne Koreje, planiran za juče, odložen je za 24 sata na zahtev nepedvidivog komunističkog režima u Pjongjangu zbog, kako Je zvanično navedeno, „manjih tehničkih razloga.“ Niko danas ne zna o kakvim se razlozima radi. Izvesno je da je
_ sever uneo tajanstveni element u
istorijski sustet, ali u Seulu južnokorejska vlada tvrdi da dugoočekivani samit nije u opasnosti uprkos odlaganju u poslednji čas koje je sa severa stiglo telefonom u kasnim noćnim satima.
Severna Koreja sad predlaže da Južnokorejski predsednik Kim DaeDzung doleti u Pjongjang, na samit od 13. do 15. juna, saopštio je juče zvanični predstavnik u Seulu. Predsednik Kim kaže da „čekati Još jedan dan nije od nekog značaja, pošto su dve strane na samit čekale više od pola veka.“ Predsednik Kim, na čelu delegacije 130 južnokorejskih zvaničnika, biće prvi šef jedne države koji posećuje Severnu Koreju od 1994. godine, odnosno od smrti „Velikog vođe“ Kim II Sunga koji je zemlju predao u ruke svom sinu Kim Dzong-Iu u prvom komunističkom naleđivanju vlasti u istorji. Kratki let avionom od 180 kilometara, između Seula i Pjongjanaga, biće prvi let od kapitalističkog juga do komunističkog severa od korejskog rata 1950-53. godine. Trodnevni samit sa severnokorejkim vođom Kim Dzong-Ilom – nezmisliv pre par godina – neće za rezulat imati neki bitniji proboj u odnosima između severa i juga, kažu aniliičari. Ipak, to će biti simbolični trijumf takozvane „sunčane politike“ južnokorejskog predsednika Kima, kojom je Seul ponudio ruku paranoičnom i bankrotiranom staljinističkom susedu u nadi da će zaustaviti agresivne raketne i nuklerane vojne programe Pjongjanga.
Danas sahrana striskog predsednika Asada
Susret rpžauničke elite
Damask - Veći broj vodećih svetskih državnika potvrdio je da će prisustvovati današnjoj sahrani predsednika Hafeza el ji je prekjuče u 69. godi-
SIr1JSkKO Asada,
stolonaslednik i vršilac dužnosti šefa države Abdulah, i predsednici Jemena ı Libana Ali Abdulah Saleh i Emil Lahud. Sahrani će, takođe, prisustvovati i predsednik palestinske samouprave Jaser
ni podlegao srčanom udaru. Kako je prenela agencija Asošijeted pres, dolazak u Siriju potvrdili su: predsednici Francuske, Egipta i Irana Zak Sirak, Hosni Mubarak i Mohamad Hatami. Od Asada će se oprostiti ı kuvajtski emir Šeik Dzaber al Ahmed al Sabah, kralj Jordana Abdulah drugi, saudijski pre-
Arafat, potpredsednik Iraka Taha Mahutf, šef južnoafričke diplomatije Nkosazana Dlamini-Zuma i američki državni sekretar, Medlin Olbrajt. Najavljen je i dolazak pakistanskog ministra informisanja Džaveda Džabara, i premijera Francuske ı Libana Ibera Vedrina i Salima Hosa.
Predsednik ruske Dume, Genadij Seleznjov, predvodiće delegaciju Rusije na sahrani sirijskog, predsednika. Prema tim medijima, bivši ruski premijer i stručnjak za Bliski istok Jevgeniji Primakov takođe će biti u delegaciji. U ruskoj delegaciji će biti Aleksandar Dasohov, predsednik republike Severna Osetija i bivši ambasador u Siriji. Nezavisna televizija NTV je javila da će ruski predsednik Vladimir Putin predvoditi delegaciju u Damask, ali se zna da on ne želi da odloži planiranu turneju po Evropi, tokom koje treba sutra da poseti Spaniju a u sredu Nemačku. Putin je rekao da je Asad (69) bio „blizak prijatelj Rusije“ i da je tokom svoje tridesetogodišnje vladavine izgradio čvrste veze sa Moskvom. (Beta, Rojters)
Seul je istovremeno ponudio izdašnu ekonomsku saradanju u zamenu da sever dozvoli susrete nekih od 7 miliona članova porodica koje je rastavio Korejski rat. Severna Koreja je u potpunosti zavisna od strane pomoći da bi ishranila svojih 22 miliona stanovnika. Sa industrijom koja je paralizovana hroničnim energetskim manjkom, Severna KoreJa mora da se otvori da bi dobila životno neophodnu pomoć i investicije. U Seulu, analitičari veruju da Pjongjang nije zadovoljan što je južnokorejska štampa pisala o dnevnom redu samita koji Pjongjang zbog bezbednosti želi da zadrži u tajnosti. Običaj je u Severnoj KoreJi.da se vesti o posetama stranih državnika objavljuju samo kada se okončaju. Krajnje osetljiv na me-
dijsko izveštavanje o samitu, PjonglJang Je više puta tražio da se broj novinara koji će pratiti južnokorejskog predsednika ograniči na najviše 50, a da strani izveštači moraju biti isključeni. Samit u svakom slučaju otvara mogućnost za smanjenje napetosti u Koreji poslednjoj zemlji na svetu koja je još podeljena hladnim ratom.
Dve države su tehnički i danas u ratnom stanju, pošto prekid vatre iz 1953. godine nikad nije pretočen u mirovni sporazum. Pristajući na samit, severonokorej)ski vođ dobija više prostora za diplomatske manevre i može da se nada većoj međunarodnoj pomoći Za svOju iZgladnelu zemlju a da pri tom ne mora da pokaže nameru da će izmenti ratobrni karakter svog režima. (Beta)
___ Povlačenje izraelske vojske sa juga Libana
_ Čeka se venifikacija
· Bejrut – Prema rečima Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija 'Kotija Anana proces verifikacije potpunog povlačenja izraelskih snaga sa teritorija južnog Libana bi trebalo da se okonča koliko danas. „Proces verifikacije je u toku, i njega sprovode snage UNIFIL.
„Očekujemo njegovo najbrže moguće zaključenje. Verifikacija se nalazi u nadležnosti UNIFIL, ali neophodna je i potpuna saradnja Libana i Izraela. Ubeđeni smo da će se sve odvijati u najboljem redu“, piše u saopštenju portparola Ananove kancelarije. Do ovog trenutka primedbe je podnela libanska strana, a one se ı odnose na razgraničavarije tri granična područja. U primedbi stoji da linija odvajanja ne odgovara međunarodnim granicama uspostavljenim 1923. gođine, tačnije da je jedan deo libanske teritorije praktično ustupljen Izraelu. Libanski predsednik Emil Lahud se u nedelju obratio pismom Kožiju Anaonu, zahtevajući od njega da učini sve ka'ko bise verifikacija UN zasnivala na već utvrđenim granicama. Predstavnici svetske organizacije su mišljenja da sporazum u poipunosti sledi dogovorene međunarodne ice iz. 1923. godine, kada su Velika Britanija i Francuska međusobno podelile teritorije koje su pre Prvog svetskog rata pripadale Otomanskom carstvu. (Rojters)
Panua Mava Gvineja nenina unešanosit u solpmonski knizi
Brizbejn - Zvaničnici Papue Nove Gvineje poriču da su secesionisti sa Bugenvil ostrva na bilo koji način bili uključeni u nasilje počinjeno na susednim Solomonskim Ostrvima.
„Revolucionarna partija Bugenvila nema nikakve veze sa ovim događanjima. Koliko je meni poZnato, DJE vođe se snažno suprotstavljaju pobunjeničkim delovanjima koja bi mogla da ugroze suverenitet i bezbednost Solomon-
.· skih ostrva“, stoji u izjavi Džona
Kaputina, ministra inostranih poslova Papue Nove Gvineje.
Borbe koje se vode između suprotstavljenih milicijskih snaga, posle izvršenja prošlonedeljnog državnog udara, su se proširile iz prestonice Honijare na rubna ostrva u arhipelagu. Neka područja Solomona dele pomorsku granicu sa Bugenvilom, na kojem su do sada, u deceniji dugoj secesionističkoj pobuni predvođenoj Revolucionarnom armijom Bugenvila, živote izgubile na stotine ljudi. (Rojters)
FOTO: ROJTERS