Danas

Dr Zoram

Kada je Narodna skupština Srbije pre dve godine izglasala Zakon o univerzitetu, negde sam napisao da on pripada supkulturi turbofolka, kao duhovno nasilje nad zdravim razumom. 1 nisam pogrešio. On je za kratko vreme: razorio autonomiju univerziteta, zaveo „DIinudnu upravu“ nad fakultetima, preobrazio rektore i dekane u vazale Vlade, podjarmio nastavnike i saradnike rektorskoj i dekanskoj vlasti, upropastio naučni ugled visokog školstva, opustošio nastavu, pretvorio katedre u tezge za namirivanje akademskih sujeta političara. Tako je, umesto da uredi, uneredio unive:Zitet.

Povodom suve učestalijih kritika na račun stranačkih lidera

6 ponedeljak, 19. jun 2000.

DIJALOG

Dve godine od zavođenja prinudne uprave nad fakultetima

Državni univerziteti ı fakulteti nemaju nikakav uticaj na izbor rektora i dekana, koje imenuje i razrešava Vlada. Njihova podobnost se ne procenjuje po naučnim, pedagoškim, upravljačkim ı moralnim standardima, već isključivo po političkoj odanosti. Njihov autoritet se ne zasniva na znanju i Sposobnostima, nego na vlasti i sili. Stoga se rektori i dekani više ne prepoznaju po lancu časti na grudima, nego po batini u rukama. Oni tom batinom vitlaju dok ne posustanu, a tada je prepuštaju profesionalcima da ih odmene u demonstriranju snage njihovog autoriteta. To kod njih ne izaziva ni gorušicu a kamoli grižu savesti.

Ako su već sami odani svojim gospodarima, rektori i dekani traže da nastavnici i saradnici budu odani njima. Da i oni nekom budu gospodari. Zakon o univerzitetu im to omogućava, držeći na uzdi radnog

odnosa na određeno vreme sve nastavnike osim redovnih profesora. Ova „uzda“ je čuvena upravo po tome što je vrlo pogodna za potčinjavanje zaposlenih. Onaj ko ne može

nog ministra. A ministar može biti i turbo folk zvezda. Jedna (julski crvenokosa) već Je bila u kombinaciji za ministra srodnog resora.

Svojim turbo folk habitusom,

Rektori i dekani više se ne prepoznaju po lancu časti na grudima, nego po batini u rukama. Oni tom batinom vitlaju dok ne posustanu, a tada je prepuštaju profesionalcima da ih odmene u demonstriranju snage njihovog autoriteta. To kod njih ne zzaziva ni gorušicu a kamoli grižu savesti

da podnese gospodara ili koga ne može da podnese gospodar (svejedno), biva odstranjen istekom roka trajanja radnog odnosa. Zelja za podjarmljivanjem došla je do izražaja i pri izboru redovnih profesora, Jer to zvanje ni najumniji i najsposobniji nastavnik ne može steći bez prethodne saglasnosti TresOr-

Zakon o univerzitetu Je dao značajan doprinos opštem neredu stanja svesti, u kome normahno ustupa pred nenormalnim, tipično pred atipičnim. Zato: umesto tehnički savršenih, gradimo „moralno superiorne mostove“; umesto mora|no superiornih i visokostručnih profesora, za katedrama su politič-

linivenzitet koji su nojeli skakavci

ki podobni kadrovi; umesto kulture ponašanja, imamo nasilje u ponašanju; umesto govora razuma, slušamo govor mržnje; umesto lepote, oko nas su kič ı šund; umesto istine oko nas je laž.

Zakon o univerzitetu Je u stvari, kao roj skakavaca, uništio zeleno lišće visokog školstva. Naneo mu je štetu koja se meri izgubljenim vremenom. Prema sadašnjim procenama, za otklanjanje dospele štete potrebne su dvadeset četiri godine (M. Kurepa). Toliko su, znači, godina pojeli skakavci pušteni iz OVOg Zakona, samo za dvadeset četiri meseca. Za mesec dana pojedu čitavu godinu. A meseci prolaze brzo.

Zbog ove proždrljive nemani, VIsoko školstvo beži od sebe u obrazovne mreže otvorenih univerziteta. Ali, spas nije u bekstvu. Neman treba zaustaviti! j

Sveti Georgije, gde si?

O „načelnom opredeljenju“ Dejana Medakovića

Dnozicija kao

stuh neZima

Uzaludna su mnoga otvorena i dobronamerna upozorenja na stanje u OpOoziciji ı Sve OŠtrJe, opravdane kritike na račun naših lidera, od strane uglednih ljudi, novinara-kolumnista, „ukoliko sve to, zajedno sa svim onim U šta smo se sami već odavno uve-

rili, ne posluži nama iZ. ODOZICIOnih redova u osvešćivanju i shvatanju da je krajnje vreme da Učinimo nešto ozbiljno, pre nego što na naš konto uknjižimo Još jedan poraz ı sramotu.

Ni hiljade njihovih tekstova neće mnogo pomoći ako mi, zaduženi da na terenu samo SDIOvodimo, lišeni ostalih prava, od kojih većine dobrovoljno, budemo i dalje ćutali i olako pristajali na ulogu podanika i slepog Doslušnika, bez dovoljno svesti o vlastitoj odgovornosti za dosadašnji učinak u kome se konsno može naći samo u sferi privatnog i donekle lokalnog i sadašnje stanje koje ne vraća ni nadu ni veru u promene.

Posle svega ili tačnije ničega, bez osvrta na našu dalju tužnu i ružnu prošlost, sasvim je dovoljno da se povodom najnovijih događanja od pre nekoliko dana, svaki iskreni opozicionar najoZbiljnije zamisli nad jednim pitanjem - šta danas u Srbiji znači biti član ili lokalni funkcioner opozicione stranke? Sta to Zaista znači u uslovima kada smo „udostojeni“ da preko sredstava informisanja saznamo da više nismo udruženi, da Srpski pokret obnove neće na izbore pod postojećim uslovima, a da sve ostale

stranke „sa nerealnih velikih prelaze na realne ı male ciljeve“ ı hitnu kampanju „od vrata do vrata“, „duboko Žaleći“ što i oni neće?! Da li nam nešto znači kada znamo da su to odlučili sami ili još sa nekim, isti oni ljudi koji su se sredinom aprila, pod zastavom Otpora, pred dvesta hiljada građana i u ime svih nas, zakleli na doslednu zajedničku borbu protiv režima svim dozvoljenim sredstvima političke borbe, pa pošto za mesec i po dana nikoga ozbiljnog nisu uverili u iskrenost, posle jedva dvadeset hiljada kra-

jem maja, ne urade ono na šta jedino imaju pravo - da napuste, već napuste strategiju i odrede kako će se dalje?!

Sta smo mi u svemu tome?! I šta je naša uloga nego da to legalizujemo i pohitamo da sprovodimo? Srpski pokret obnove je to već uradio u prošlu subotu na Glavnom odboru, tako da je Saopštenje sa istog potpuno identično onom koga je gospodin Pribićević dao još u četvrtak, dva dana ranije. Zar zaista većina članova 1 brojnih lokalnih funkcionera SPO tako misli? Zari u onim opštinama u kojima zajedno vrše vlast sa Demokratskom, Demokratskom Srbije i ostalim strankama? Da li svi mi ostali odlučno treba da prihvatimo kao konačno, „zadovoljni“ što je „Vuk isteran na čistinu“, da pomislimo da je sve drugo u najboljem redu i krenemo pred „širom otvorena VIata“, dinamikom „nema spavanja, nema odmora...“

Sta Je sa već potpisanim SDporazumom o udruživanju na lokalnom nivou, na kojima se još ni mastilo nije osušilo? Kome su bili namenjeni, je li im istekao rok, jesu li pocepani? Mogu li gospoda koja vrše vlast, još uvek zajedno, da izađu pred građane koji su ih birali ı objasne - šta to odjednom bi, ko to u njihovo ime i ime svih nas odluči da tako mora bit?!

Da li osećamo, da li shvatamo da sve neodoljivo podseća na već viđeno, na istu režiju sa istim glumcima ali promenjenim ulogama?! Da li smo svesni da je odgovornost svakoga od nas udesetostručena, da je neisključiva sve dok ne pokrenemo pitanje odgovornosti onih lidera sa kojima nikada nećemo uspeti?!

Sve dok ne budemo imali snage ı snaga za to kao opozicija, ostajemo jedan od najčvršćih stubova ovog režima sa ostalima koji su nama sve slabija konkurencija! Novica Pantović, predsednik Okružnog odbora Demokratske stranke u Užicu

Postoje vremena velikih istorijskih i društvenih iskušenja kada se svaki čovek i institucija nađu pred sudbonosnim izazovom i dilemom opredeljivanja o neposrednim političkim i socijalnim događanjima. Zato ćutanje u ovakvim tragičnim društvenim okolnostima postaje više nego pristajanje, ono znači saučesništvo. Predsednik SANU akademik Dejan Medaković je na poslednjoj Skupštini naše najviše ı najznamenitije naučne institucije rekao da su se očekivanja javnosti svela na često ponavljane zahteve: zašto SANU ćuti? I svako onaj koji tako formuliše ovo pitanje pokazuje neznanje u odnosu na delovanje SANU, kaže apolitični i ne tako ćutljivi predsednik Akademije. Po njemu jezik Akademije je jezik nauke i ona se ne opredeljuje u odnosu na dnevnopolitička događanja jer se ne bavi podelom naroda već svojim UZMišenim naučnim jezikom i govorom spaja 1 ukazuje na sigurne puteve napretka i čvrstog: duhovnog objedinjavanja.

Ovo načelno i visokoparno načelno opredeljenje predsednika SANU koje Je izneo pre nekoliko dana ne bi bilo sporno, da se nije pri tome poslužio najordinarnijim političkim jezikom i ideološkim stavovima, koji kao da su prepisani iz nekog od

U letopisu Akademije može se naći mnogo primera vernog služenja najogoljenijim ideološkim i političkim interesima

mnogobrojnih saopštenja vladajuće stranke. Evo šta kaže u svom obraćanju akademik Medaković. „Netačno je, dakle, tvrđenje da se Akademija ne oglašava sada, kada se odvijaju tako veliki i sudbonosni događaji, a obnova zemlje posle toliko razaranja predstavlja preduslov za svaki civilizacijski napredak. Novi svetski poredak čijeg smo stvaranja svedoci, novi je savremeni oblik za pokoravanje jedne zemlje koja se suprotstavlja globalnoj politici jedne supersile, koja je ugrabila pravo da prema svom nahođenju prekroji političku kartu celog sveta.“

Toliko o naučnom jeziku predsednika Akademije koji ipak nije odoleo da se odredi prema najaktuelnijim događanjima u našem društvu. Je li ovo taj visokoumni i vrhunaravni naučni jezik koji spašava Akademiju od furija dnevne politike, ili se prosto radi o otvorenom podržavanju jednog pogubnog političkog koncepta koji Je srpski narod doveo na ivicu biološkog i političkog opstanka. Zar oglašavanje SANU povodom permanentnog i drastičnog gušenja slobodne javne reči, hapšenja i proganjanja mladih ljudi koji pružaju nenasHni i mirni otpor režimu, drastičnog OSiromašenja i kriminalizacije našeg društva, ukidanja osnovnih građanskih sloboda i prava, upadanja maskiranih batinaša na fakultete, nara-

stanja otvorenog kulta ličnosti i diktature, nije zadatak i obaveza članova SANU koji treba da vode neprekidnu brigu za utvrđivanje Javnog | društvenog morala i nepotkupljivog sistema vrednosti, kako to predviđa i propisuje akademik Medaković.

U društvu u kojem je uništen svaki Javni moral i sistem trajnih vrednosti pozivanje na jezik nauke samo je licemerno izbegavanje da se SANU i njen predsednik odlučno i bez ikakvih institucionalnih zaklanjanja odrede o stanju u našem društvu, Jer jedino tako SANU može sačuvati već poljuljani ugled naše najviše naučne institucije. Predsednik SANU se u svom obraćanju poziva i na dugu tradiciju nemešanja 1 neoglašavanja Akademije o dnevnopolitičkim pitanjima, ali to je samo uzaludan pokušaj opravdavanja i racionalizacije, jer u letopisu Akademije može se naći mnogo primera vernog služenja Akademije najogoljenijim ideološkim i političkim interesima.

Ako SANU ostane dosledna Dritvornom i licemernom stavu svoga predsednika, neće se više postavljati u našoj javnosti pitanje: Zašto ćuti Akademija, nego se već sada sa puno prava i smisla može reći: Zašto Je ćutala Akademija.

Marinko M. Vučinić Beograd

Parptijska lemaoknatija

(Paljba po opoziciji“, Danas 15. juna)

Slažem se sa gospodinom koji se ZOVE dOKIOFr Vladan D. Jovanović odbornik SPO u SO Cačak, da anas prednjači u TraZNnOVIsnim i analitičkim tekstovima ı da Se U DJOHUL ima „mnogo čega naučiti“. Izgleda, međutim, da on takve članke u Danasu ne čita. Otud verovatno ne zna da je delovanje u politici, a posebno pravo na izražavanje „političkih stavova, ORG izašlo iz usko partijskih krugova i da pripada svim građanima pa tako i onima koje je u svom tekstu g. Jovanović nabrojao.

U svetu se, g. Jovanoviću, štampa deli na profesional-

nu, Žulu i partijsku. Velike opozicione stranke najbolje su pokazale svoje poimanje demokratije odnosom prema medijima u gradovima u kojima su osvojile vlast, pretvarajući javna glasila u

partijska. To se više ne mo--

že videti na Studiju B ali može recimo u Beogradskim novinama koje se ni po čemu ne razlikuju od Zemunskih ili režimskih osim po imenu stranke o kojoj pišu. U tim novinama Za E. Jovanovića nema nikakvih iznenađenja. Zna se ko se kritikuje a ko hvali. Kao i u Politici: koju g. Jovanović daje kao primer za ugled gospodinu Torovu. Tamo

zaista nema ništa „iznenada usred teksta...“. Pa g. Jovanoviću čitajte onda Politiku, a ne Danas.

Pravi cilj kritike u tekstu g. Jovanovića su Zapravo 8. Žarko Korać ı SDU. Verovatno zbog doslednosti svoje politike ı napora de se Opoziciono jedinstvo očuva. Ali

žnost vezivanja pojasa.

| KO ŽIUL

· Lala, instruktor vožnje, objašnjava slušaocima Va| - Ovi što nisu vezali pojaseve, kad smo ih naši posle sudara, bili su sve bez noge, sve bez ruke, stra ota | jedna. Ovi što su vezali pojas su bili baš kako treba -

Prilog Andrije Šreka, čitaoca iz Novog Sada

duga je komplikovana priča odnos SPO prema g. Koraću. Najkraće rečeno SMUJ ide svojim putem i sa Vukom se sretne kad Je SPO u opoziciji ı sa OpOZICIJOm. Na opštu žalost to se dešava sve ređe i traje sve kraće. S poštovanjem Miljenko Dereta

Se SSS