Danas

Rasuto sazveiđc idcja

„Bacanje kocke“ u KPGT-u, koreograf Bojana Mladenović

Mladi koreografi i igrači okupljeni U balefskom ansamblu KPGI-a na kraju ove pozorišne sezone nude svo{a nova ostvarenja fragajući za smislom u ljudskom okruženju. To čini i Bojana Mladenović u svojoj predstavi „Bacanje kocke“, inspirisano| istoimenom poemom Stefana Malarmea i n|egovom nezavršenom i nikada izvedenom dramom „Iro-

ada”. U rasufom sazveid, Malormeovih ideja njena predslava je islovremeno i surov fizički teatar i lirsko pozorište pokrela, vrafolomna akrobotika i osmišljeno minimoalisličko kretanje, suplilna panio-

mima i filmski „slou mošn“. Trinaesi izvođača

{uključujući i koreografa) sa ogromnom energijom i verom sledili su zamisli Mladenovićeve, koja je kroz nekoliko pozorišnih slika nastavila da gradi svoj, autorski način igračkog i pozorišnog izražavanja. Sprefno podsećajući na neke elemente svojih prethodnih, uspešnih postavki (sala veoma uslo-

ženjena i efektna igra sa stolicama u kafeu „Irodijada“) ona insistira na Žojnosti igračke leksike, dinamičnosfi p |

ub arni, LL 13 __ Lat sabor trubača, bi-

će održan u Guči od 25. do AICI najavljeno je na (Se Si}J} konferenciji za

novinare u klubu „Jelena“. __

Na završnoj priredbi učestvovaće dvadeset najboljih orkestara, tačnije onih koji su po oceni stručnog Žirija

prošli kvalifikacije kojesuu toku. Na svetkovini trube,

koja se priređuje pod tradi-

cionalnim sloganom „sviraj

trubo, iii OTO PZLCSO selje i nizašta drugo“, odr| žaće se i razne prateće 11 nifestacije: _ presaborsko

bdenje povodom 2000. godi-

na hrišćanstva, izložbe na kojima će učestvovati i gosti iz inostranstva, književne promocije, svečanost povodom jubileja sabora i ponoćni koncert na otvore-

HN PA U Vaj CuE AiCJ kao što su Goran JSC ||

Lajko Feliks, čije učešće još nije potvrđeno. -

Ljubiša Savković, direktor Doma kulture u Guči, izneo

U susret Saboru RIL AVI |,

Viza za [-1H1}}

niko nije štedeo, a grubih padova i oširih Ti bilo | |e na pretek. Nisu izostali ni duhoviti obrti, a i lirski

izlivi, naročito u duelu crne i bele devojke u drugoj slici, u kojoj |e ova prva {sama, izuzetno upečalljiva i kao

dramska igračica, Bojana Mladenović) dizala i nosila svoga ne baš lakog partnera, nagovešlavajući, možda, povratak ili dolazak matrijarhata. inteligentno vodeći svoju koreogrofsku maštu, Mladenovićeva |e po-

[50 | ai, podatke [1] „trubačkoj republici u Guči“. Na zov trube u proteklih

39 godina odazvalo se oko pet miliona ljudi, a ove godi-

ne se očekuje 500.000 posetilaca: Radovan Ilić, predsednik opštine Lučani je dodao da se nada povratku mladih

_na Sabor, a Zoran Pavić j ||}

ime BK grupe koja je već tre-. ću godinu partner manife-

stacije, dodao da će se prvi

jaHiĆ a: leta pojaviti sabor-

40 IS CnICI i saborska viza u

kojima će se nalaziti podaci

_o prethodnim i aktuelnom

susretu trubača. Etnomuzi-

_ kolog Dragosav Dević je primetio da bi trebalo da se

osveži vokalna tradicija svečanosti, a prof. Nikola Stojić STO Si Ua i) R 0 ia:

trubača Desimira Perišića,

koji je tada dobio nadimak Hari Džems. · Novinarima su se ovom prilikom predstavili orkestar Miće Petrovića i ženska vokalna grupa „Dragačevke“. M. Vukadinović

stigla veoma uzburkanu afmosleru na brodu čijom palubom caruju |udost i zbrka, a ćufanje zlatne pokrelne statue zagonelnošću sfinge budi snažne asocijacije i podvlači smisao pozorišne iluzije.

Sažimanje ~ pojedinih scena i polpuno izbstavljanje dela predstave u kojem izvođači neuko čitaju stihove, doprineće da određene

ajno postavljene sekvence Oi kocki kao vizuelan prikaz raspada nama bliske zajednice, eroličan ples devojaka ogrnulih 236 fkaninom, a naročito ofmeno i elegantno kretanje kroz mrežu lastiša razapefih u salonu „Malarme“) dođu do punog izražaja.

Posvećenost izvodača, njihova skupna angažovanost, bez obzira kakvo im |e prethodno igračko, akro2170 ili gimnastičko obra0 vredna je svake

i e. A završna scena U Ojoj se na konopac za sua šenje veša stavljaju majice različite starosti ı boja kako bi vizuelno predstavile raznovrsnost ideja - oslaje poseban premijerski događaj: nainu aplauz prepunog gledišta KPGT dobila |e majica sa

znakom Otpora. Milica Zajcev

a

Total dizajn u Novom Sadu i Budvi

Setimonica nin0tiV tell

Nakon postavke u Barutani, izložba kostimografa Lidije Jovanović - „total dizajn“ za predstavu „Sedmorica protiv Tebe“, nastavlja svoj život. Najpre će posetioci Galerije kulturnog centra u Novom Sadu biti u prilici da odgledaju ovu izložbu od 25. juna do 2. jula, a potom 1 svi oni koji od 4. do 15. jula budu bili u Budva grad teatru. Izložbu čine kostimske slike, skulpture i ostala grafička i scenska rešenja rađena na računaru. To je ujedno i prikaz kako bi trebalo da izgleda istoimena predstava koju će, u nezavisnoj Drodukciji, režirati Nebojša Broćić. Probe bi trebalo da počnu krajem septembra, a učešće u predstavi je za sada potvrdio mladi glumac Ljubomir Bandović.

JD}, JJ.

(SPOJIO S 1 PO SRBI (5) 9VI SI IIIHaII 14 (pat IJallifta linjt riis1tia Piti

asprava o „ratu ı teatru“, na Sterijinu pozorju, imala je

međunarodni karakter. Bila je zanimljivija nego što sam očeLa Susreo sam tom prilikom stare prijatelje (Jovana Ćirilova, kojem je 000 teatar usred Beograda, ne od NATO-oovih

bombi nego od nemara vlasti);

upoznao sam mlade pisce, koje

nisam imao prilike čitati 20 | odlaska. Covorio sam o Shake--

speareu u jugoslavenskom ratu,

napose o“Richardu trećem“.. Predložio sam da se komad

„Mjera za mjeru“ prevede na srpski, po djelu jednog živućega nacionalističkoga barda {na Žalost darovitog): „Ceraćemo se“.

petak, 23. jun 2000.

to nije ni čudo što je tako kako jest.

- Svi smo mlađi za deset godina koje nismo Živjeli, kaže glumac u prikrajku scene. - Ne, stariji smo, jer smo sve to vrijeme postojali ne živeći, dodaje njegov kolega (ne navodim svakome ime,

· neki su me zamolili da to ne či-

nim). Mnogi od nas koji smo došli izvana zanimali smo se za „Otpor“, novi spontani pokret, bez lidera i hijerarhije, koji se pojavio na univerzitetima i naglo se širi. Može li od njega postati neka vrsta „Solidarnošći“, premda nema ni svoga Lecha Walesu, ni beskompromisnog Jaceka Kurona, ni pronicljivog Adama Mic-

S opreznošću ili bez nje, sve više ljudi i žena prilaze studettima s crnim majicama na kojima j je otisnuta

šaka -- stisnuta pesnuca ispod koje piše OTPOR. Htjeli bi srušiti nedemokratsku vlast sredstvima demokracije, a to neće ići lako - nema demokracije, valja je tek izgraditi. U takvoj su situaciji možda neizbježni paradoksi ili kompromisi

Dokle ćemo? Trudio sam se da ne pretjeram kako ne bih naudio simpatičnim i dobronamjernim organizatorima. Moglo se, unatoč svemu, raspravljati slobodno - u tom pogledu srpskim kolegama nisu potrebne lekcije.

Najkritičniji sudovi su, naravno, izrečeni iza kulisa. Unaokolo su kružili papiri, bilješke, izjave,

intervjui iz novina, starij jih i no-

vijih, stranih i domaćih. Pin se 0 jalima“ ovom prilikom služim.

Jedan IVO. LM, profesor, Mađar porijeklom, istraživač javnoga mnijenja po profesiji, nudi slijedeću dijagnozu, koju pokušavam sažeti: Srbija je danas teško oboljelo duo. u kojem su svi OON liberali zato što se ne približavamo demokraciji, nacionalisti jer se san o Velikoj Srbiji pretvorio u moru, komunisti zato što se komunizam raspao, antikornunisti jer se ne uspijevamo osloboditi komunizma, pro-kapitalistički me-

nadžeri zato što se ne uspijeva · ustanoviti slobodno tržište... Ta.

opća razočaranost proizvodi apatiju, osjećaj bespomoćnosti, nedostatak entuzijazma i volje

da se stvari promijene: „sve ŠIO · · mesta na tom mitingu - a opet

se poduzelo u ovih deset godina, završilo je neuspjehom“. Za-

„~ monstracije,

hnika? U Srbiji nema ni Solženicina. Ćosić nije la Gandi se nije rodio na Balkanu. Zbunjuje me, unatoč svemu, to Što su OD. raši“ išli starom i iznemoglom pa-

i koji velikodušno dijeli ODO Le ne znajući više ni sam kome, da su posjetili Udruženje književnika Srbije, u kojem je leOB crnjih nacionalista. (SkovaIU „nacoš“, „patriotaš“, „kosovovraćač“, „Dastilj-televizija“ i još neki; Srbi to umiju).

S opreznošću ili bez nje, sve više ljudi i žena prilaze studentima s crnim majicama na kojima je otisnuta šaka - stisnuta pesni-

· ca ispod koje piše OTPOR. Htje-

li bi srušiti nedemokratsku vlast

. sredstvima demokracije, a to ne-

će ići lako - nema demokracije,

valja je tek izgraditi. U takvoj su

situaciji možda neizbježni paradoksi ili kompromisi: „Dosta nam je kompromisa, ne samo njihovih nego i naših. I ja prva, koja stalno izlazim na sve depravim uUužasne 'kompromise sa sobom: mene ne zanima miting koji počinje sa himnom “Bože ode ja neću

mitinge na kojima nam se obraćaju s POrž bog junaci ili 'Srećne vam rane, meni nema

pravim krupan kompromis za

pre

239709 07%773)3/| O

sebe lično i opet idem i kažem, pa dobro, nema veze. Takođe, kada sam potpisivala za Otpor razmišljala sam: ali šta Ću ja u istoj organizaciji sa Dobricom Cosićem, to je ontološka nepravda, šta ću ja u oragnizaciji koja se i dalje savetuje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, bezuspešni milijarditi put“ Tako razmišlja darovita mlada književnica Biljana Srbljanović.

Slično misli i moj prijatelj Filip David, koji je bio među osnivačima „Beogradskog kruga“ a sad vodi „Forum pisaca“, neveliku grupu koja stoji nasuprot službenom Udruženju srpskih književnika. Filip me pozvao da prisustvujem njihovu sastanku. Vlast im još nije dopustila da se službeno registriraju kao organizacija. Ne raspolažu gotovo nikakvim sredstvima. Nemaju vlastitog glasila. Namjeravaju pokrenuti neka izdanja. „Nacoši“ ih preziru. Nadaju se da će im prići mladi iz ODO Na tom sastanku zatekli su se strani prevodioci, iz Poljske i Danske, znatiželjni i zabrinuti u isto vrijeme. Pitam se, zajedno s Danutom Cirlić-Straszynskom, . mojom poljskom prevoditeljicom, kako će se izvući ovi naši prijatelji, što će uraditi. David je već prije govorio o tome kako se „pukotine u mišljenju“ pretvaraju u provalije, male zablude u velike, sitne pakosti u zločine, bezazlene krađe u lopovluke najvećih razmjera. Navodio je riječi Thomasa Manna: „branitelj čiste književnosti sam sebi izgleda žalosnim, jer je politička borba ponekad značajnija, važnija ı dostojnija poštovanj aodc OI ne poezije“. Pisac La Je David, koji u sebi ima više O_iko. dušnosti nego praktičnosti, nije vičan „političkoj borbi“ kakva je ovdje nužna, ne može se suprotstaviti onima koji šire strah od „svjetske zavjere“, „unutrašnjih i spoljnih neprijatelja“, „slugu NATO-a“, „stranih obaveštajnih službi“, „petokolonaša“, „plaćenika u domaćim redovima“. Utoliko više cijenim njegov angažman. |} Nakon susreta s „Forumom pisaca“ nespokojniji sam nego Što sam prije bio. Moždaj je tako moralo biti.

Nastavlja se

Tekst Predraga Matuejevića,

nastao kao „odgovor“ na njegovo nedavno gostovanje u Srbiji, ekskluzivno Je svedočenje za čitaoce Danasa i riječkog Novog lista

STOLOVI ZA KOMPJUTERE

sa Dugim Toplim Popustom!

Mosenjo • izvrslan STO za masažu

he sećao Ned. Nedž kad Zeed Nad Ned NOP (e od Ned" Ne NO Te ed Kod E dd E e Ne e ef

& KANCELARIJSKI NAMEŠTAJ

tel. O1 186 355, tel/fax 186 267

| | | |

CA

STO poSTO STQ! Beograd, Tadeuša Košcuška 72

mob. 063 250 700, 705 950 www.veacomp.co.yu

UOGLIAV > S E OU O | |