Danas

aigre ay maaerjsi aopovig=~

Da li je moguće da se međunarodna zajednica, ili neki njen najbitniji segment, zbilja zabavlja dilemom da li bi Predsedniku trebalo obezbediti azil u koji bi se povukao ako se dobrovoljno odrekne vlasti, ili mu suditi kao strašnom zločincu protiv kojeg Je, da apsurd bude veći, optužnica podignuta dok su bombe padale po zemlji čiji je on Predsednik!

Svetski zvaničnici su doduše demantovali pisanje američkih listova koji su izneli tu storiju o azilu, ali svi mi znamo da mediji nikada slučajno ne iznose takve priče. Moguće Je da se sa Predsednikom direktno ne pregovara, ali mu se daje zeleno svetlo da je tako nešto moguće. I dobro, nemam ništa protiv bilo koje mirne opcije rešenja krize u kojoj se nalaze Srbija i Jugoslavija, pogotovo ne protiv te u kojoj bi ı vuci bili siti ı Ovce na broju. Ali, drugo nešto je ovde

simptomatično, a ukazuje na

zlo i nemoral koji, sada je to očigledno, nisu «privilegije» samo OVOE prostora, već su stanje svesti ili filozofija globalnog sela, koje se zove Svet. Svet (kršten kao međunarodna zajednica) kojim vladaju političari, kojima moral baš i nije jača strana, a teškoće sa vlastitom savešću odavno su, putem neke globalne psiho-političke terapije, uspešno prevazišli.

Znam neke sasvim dobroćudne ljude koji su u vreme dok su bombe fijukale nad njihovim glavama i glavama njihovih bližnjih još uvek stvar posmatrali teleološki i verovali da Svet zna zašto to radi, da sigurno postoji neka svrha i krajnji cilj. Ne toliko što me svaka agresivnost izbezumljuje koliko zbog psihičke karakteristike koja me Žžesto-

T)anas

Binstiin po tnnjii

ko deli od svakog mazohističkog perverzluka, sa žaljenjem sam gledala na te dobroćudne ljude od kojih su mi neki bili i bliski prijatelji. Sa još većim Žaljenjem posmatram ih poslednjih meseci, dok prate izveštaje sa Kosova, ili svedoče svetskoj ujdurmaško- buridanovsko-stupidnoj polemici, sa Dbesmislenom dilemom umesto zaključka: «Ah, azil, azil il jopet Hag». Ma, putuj (politička) Planeto i smatraj se opsovanom!

Zna li se više uopšte zašto postoje sudovi, sudije, tužioci, Optužnice? Pa nije to tek tako, neko je zločinac pre nego se i dokaže, al jopet, ne mora da bidne ako pristane na neki dil koji mu se nudi! Da li neki vrhovni arDitar shvata uopšte veličinu posrnuća palih «anđela» (kao anđeli nam se bar predstavljahu), i kakve su posledice po ovaj nesretni narod ı zemlju Srbiju, kojima se prvo uvaljuje neravnopravni klinč sa moćnim Predsednikom s poternice, sa kojim onda samim tim apsolutno nema dijaloga niti mogućeg valjanog rešenja (što je u neku ruku i normalno, Jer ko bi samom sebi stavio omču o vrat?), a nekmoli demokratske pobede. A onda sva ta priča da ı poternica 1 optužnica mogu da se obese mačku o rep, ako Predsednik pristane opet na neke uslove i da na kraju ode u neka tri lepa azila, a i mi s njim zajedno. Svet kao emanacija svete brozovštine čiji vjeruju bejaše da se sudije i ne moraju držati zakona ko pijan plota!

a MI

Zaključujem, ako mi dozvolite, da pošten čovek iliti pravednik, danas neumitno mora da se provede kao Dinstbir po trnju. Da zbog najnormalnijeg zalaganja za pravdu, zakon i Istinu 1Spadne takozvani pobunjeni čovek ı da mu se da po gubici! To znači, ko se usudi da morališe ispašće na kraju smešan i izlišan, i nikom potreban, i niko ga neće voleti. Pa nisu li čak i najznamenitiji predstavnici srpske opozicije kao prvu lekciju iz demokratije, onomad saopštili pučanstvu - ko hoće moral nek ide u crkvu, a ne u politiku? Pa ne spore li se i dan današnji opozicioni prvaci sa novinarima nezavisnih medija, zato što različito poimaju istinu? Salu na stranu, moguće je da, posmatrano pod vidom večnosti, mi danas jesmo savremenici globalnog urušavanja zapovesti jevanđeoskih, kuranskih, ı inih religijskih, zapovesti pisanog i običajnog prava, Zapovesti čOvečnosti. Istorija će jednom tek suditi i ovom strašnom dobu, ako preostane neko sa čitavom gubicom ko će moći da je ispiše. Od Sveta spremnog na takve kompromise, za ustupak da ode sa vlasti Predsednik bi mogao zahtevati da postane predsedavajući Haškog tribunala, naravno redefinisanog po meri i moralnoj proceni Predsednika. Cak čujem da se i sprema da tako nešto zahteva. Odakle mi ta informacija? Reko mi

Predsednik. A odakle Njujork

tajmsu ona?

“ SagaagruraarcaiStaa;

Učinićemo sve zarad mira, makar

godinama plaćali ratnu odštetu.

e

Raša Obradović

Srbije?

„500 nerešenih ubistava“.

Vir: Danas

({fa})i0{C4 I91n41]4

Da li je na pomolu novo komplikovanje odnosa Crne Gore ı

7

petak, 23. jun 2000.

Dosadašnji rezultati potere i istrage koju Je od dana kada se na meti rafalnih hitaca u Budvi našao lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković, obavilo Ministarstvo unutrašnjih posloUO CrHe Core KCOaŽUaM SU IL DTUL mah DOZIHUHe reakcije, sd mnogih strana. Ti rezultati (braća Lovrići u pritvoru, imena dvojice saučesnika poznata, učešće još dvojice poznato ali imena nisu, indicije da je poznat ı širi krug počinilaca, pretpostavljeni scenario ubistva u pokušaju, materijalni dokazi koji potkrepljuju istragu...) bili su svih ovih dana predmet fascinacıJe. Dileme su se, ipak, javile u pogledu sporijeg saopštavanja prvih rezultata istrage nego što Je prvobitno najavljeno, kao i zbog najave da je uhapšeno više osumnjičenih nego što se na kraju pokazalo. U svakom slučaju, osnova svih poređenja Je to što u Srbiji odavno slušamo o neuspesima policije, odnosno o

U budvanskom slučaju (terorizma sa ubistvom u pokušaju) i oštećena strana - Vuk Drašković ı njegovi partijski i pravni predstavnici, iskazuju isključivo zadovoljstvo. Možda Je to i zato što, kako reče advokat BorivoJe Borović - u slučajevima kada su članovi i lider SPO bili oštećeni na teritoriji Srbije, pomoć MUPa Srbije nisu dobijali. I svo to zadovoljstvo sa legalističkog stanovišta nije neumesno, ali, čim se odmaknete od prvih rezultata ı u razmišljanje i procene uključite dalja očekivanja od istrage, senzacionalističke najave o otkriću naručioca, optužbe da se isti nalazi u vrhu vlasti u Srbiji, postoji samo jedna mogućnost - da vam se kosa digne na glavi.

Prvi sledeći korak ove istrage - hvatanje dvojice okrivljenih čue Je prebivalište u Srbiji, u situaciji kada saradnja dve republike ne postoji, izgleda kao nešto sasvim nemoguće. Jer, kako drugačije da zvuči poziv MUP-a Crne Gore MUP-u Srbije da sarađuju u privođenju okriuljenih, kada se odnosi dve republike odavno procenjuju iz ugla rizika izbijanja građanskog rata. Tehnički koraci istrage izazivaju nedoumice, ali to ruje rušta u poređenju sa mogućnošću da istraga ide do kraja, do samih naručilaca. 1 to u pravcu optužbi koje je nešto opreznije izneo predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, a sasvim direktno Vuk Drašković da su naručioci ubistva u samom vrhu vlasti u Srbiji? 1 da onda eventualno MUP Crne Gore od MUP-a Srbije traži da sarađuje u hvatanju samog vrha vlasti u Srbiji? Sa stanovišta pravne države to nije nezamislivo, sa stanovišta ove izgledalo bi ili kao savršeni cinizam ili kao potencijal novog i uvek veoma rizičnog komplikovanja odnosa dve republike.

Baš nam se ne da sa sudijama. Em su globe ogromne (Beograd), em optužbe preteške (Hag). Sad su i na fudbalskom terenu počeli da nas sapliću. 1 dok su mišljenja o nefudbalskim procenama suđenja podeljena, učinak Zila Vesijea na utakmici Španija - Jugoslavija svi redom ocenjuju kao katastrofalan. Menadžer iz Nice dosudio je penal koji niko nije Video osim njega, naljutio sve Jugoslovene ali i Norvežane. Direktno ih je oštetio za par miliona „švajcaraca“ koje bi dobili da su prošli u četvrtfinale Evropskog fudbalskog prvenstva.

Žil Vesije (18.09.1959.) nije dobro odradio posao ı sad ga prozivaju za nameštanje. Kao, birao je protivnike za svoje Zemljake, pošto se grupa (D) u kojoj su Francuzi ukrštala sa našom (C). Prozivaju (opravdano) i sudijsku komisiju UEFA koja Je brzometno zamenila ranije određenog Benkea iz Austrije. Uz obrazloženje - umorio se čovek, jer je osudilo celo poluvreme na utakmici Belgija - Turska, kad se povredio prvi arbitar Danac Nilsen. I ponovo aktuelizuju, opštu „zaveru“ protiv Jugoslovena. 1 pominju davnu 1986. i finale ES Italija - Jugoslavija, kada je umesto ranije određenog Mađara Zolta: sudio Svajearac MDĐinst. I, naravno „uništio“ Jugoslovene.

Vesije je počeo da sudi kao dečak. U prvoj ligi Francuske pravdu deli od 1990, na listi FIFA Je od 1992. Kažu da mu poslovi menadžera idu odlično. Hobi su mu skijanje, jahanje i džoging. Jugoslovenski navijači zapamtili su ga (ne po zlu) sa utakmice

Dom~uKOGGAKR orp?iRnnrn~dPd

Pokvanena pištaljka

Kroacija - Partizan (5:0). Spancima je pomogao da prođu među osam najboljih reprezentacija i izabrao im za rivala svoje Francuze. Bio im je (dosad) srećne ruke - pre meča u Brižu sudio Je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo kad su pobedili Austriju - 9:0. Euro 2000. mu Je prvo veliko takmičenje. U našoj štampi naslov sa imenom OVOB Francuza obavezno sadrže ružne odrednice: lopov, nečastan, majstor za manifetluk... Arbitražu Vesijea u sredu uveče ovako je ocenio naš najpoznatiji fudbalski sudija Zoran Petrović: „Nedopustivo je da sudi čovek reprezentacijama koje mogu da se sretnu sa selekcijama njegove zemlje. Praksa menjanja arbitara pokazala se da uglavnom ispadne - cirkus.“

Ratko Popović

FOTO: ROJTERS