Danas
5
Stop nasilju
Direktori i glavni urednici najvećih privatnih i nezavisnih medija u Srbiji prihvatili su predlog Nezavisnog udruženja novmara Srbije da do daljeg ti mediji ne izveštavaju sa konferencija za novinare SRS, ne prenose saopštenja te stranke, kao ni izjave njenih funkcionera. Ova odluka izraz je našeg protesta zbog pretnji lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja hapšenjem i likvidacijom novinara. Zahtevamo da država, primenjujući zakon, spreči izazivanje nasilja, širenje mržnje i svake vrste netrpeljivosti. Pozivamo i druge medije da nam se pridruže.
Nezauisno udruženje novunara Srbije, Blic, Beta, B2-92, Danas, FoNet, Glas javnosti, TV Mreža, NIN, TV produkcija VIN, Vreme, Republika.
Protestu su se priključili i:
Radio Aleksinac, Radio Bajina Bašta, Radio BOOM 93, Požarevac, JP „Čačanski glas“ (radio, TV ı lokalni list), Radio Dević, Smederevska Palanka, Radio Globus, Kraljevo, Radio Jasenica, Smederevska Palanka, Radio Kontakt, Priština, Radio Kragujevac, Radio Kraljevo, Radio M+ Mladenovac, Radio Pančevo, Radio Patak, Valjevo, Radio Pirot, Radio Požega, Radio Sombor, Radio Trstenik, Radio Subotica, Radio Užice, Gradska TV Niš, TV Bajina Bašta, TV Kragujevac, TV Kraljevo, TV Glas Obilićeva, Novi Kneževac, TV Lav, Vršac, STV Negotin, TV Grk, Prokuplje, TV Požega, TV Pirot, TV Pančevo, TV Trstenik, TV Dević-Smederevska Palanka, TV Soko, Sokobanja, TV BB Kanal 4 Bajuna Bašta, Nezavisna svetlost, Mlavska zora, Borske novine, Vranjske novine, Magazin Has, Pečat, Žig, Tibiskus, Kolubara, Porodični krug, Bajinobaštanske novine, Moj Kovin, Sedmica, Vesti, Novosadski nedeljnik, Gradanin, Nezavisni, Bečejski mozaik, Kikindske novine, Timočke nROUUHe, _ Ibarske novosti, Pančevac, Bulevar, Somborske novine,
Parlament, Vojvodina, Srpska reč, Sloboda i Pobjeda.
bu
8 Dlelo Wrali Cuh) E
Danas
Slavko 0. Radenković, mlađi vodnik prve klase policije. Rođen 9. jula 1967. u Kosovskoj Mitrovici. Bio policajac u policijskoj stanici SUP Kosovska Mitrovica. Poginuo 18. maja u selu SIipoLje, opština Kosovska Mitrovica. Odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Miloje (Birovije) Jakovljević, vojnik VJ u rezervi, dobrovoljac. Rođen 6. oktobra 1955. u selu Pecka, opština Osečina. Na Kosovu ı MetohiJi bio u sastavu 243. mehanizovane brngade kao vojnik strelac. Poginuo 17. aprila
RAŽIČEMO DTETU
NUNS, nezovisni i privolni mediji u Srbiji ODE ORO CU O protesa |_ OV ENJE, OPAC CJ 10 Ita Zakonu 0 OOUJUJ DUDJuz _ 1 Od današnjih tužitelja iražicemo ofelo. __Onaj ko posegne za ovim represivnim ORNUI Ti EVO IO HIu| 0i GPROR kad suira u demokruiskoj Srbiji iinastupi vladavina prava e odgovarao zo poslupke učinjene po diktalu režima. Ukupne dosadašnje kazne a LJ 354.000 dinara. e zahteva O
1999. u borbi s albanskim teroristima. Porodica: sinovi Dejan i Darko. Odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti ma odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Boško (Dušan) Lemić, potpukovnik VJ. Rođen 1. februara 1952. u selu Bjela, Daruvar, Republika Hrvatska. Na Kosovu ı Metohiji bio u sastavu 549. motorizovane brigade kao načelnik ARJ PVO. Poginuo od dejstva NATO avijacije 1. juna 1999. Porodica: kći Nirvana. Odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti
prvog stepena.
Napomena: Podaci preuzeti iz knjige „Junaci otadžbine“
28.JUN 1989.
Danas, na Vidovdan, na veliku proslavu 600-godišnjice Kosovske bitke oko dva miliona ljudi iz svih krajeva Jugoslavije, Evrope, Amerike, Australije i Kanade stiglo Je na Gazimestan, na mesto gde se pre 600 godina branila Srbija i Evropa.Posle intoniranja jugoslovenske himne, na svečanu binu je izašao Slobodan Milošević i obratio se veličanstvenom skupu.
"Na ovom mestu u srcu
|___US
DOGODILO SE NADANAŠNJI A
Srbije, na polju Kosovu, pre šest vekova, pre punih 600 godina dogodila se Jedna od najvećih bitaka onog doba. Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststoogodišnji jubilej kosovske bitke dogodilo se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, naclIonalni ı duhovni integritet“, istakao je, između ostalog, Slobodan Milošević.
*.
sreda, 28. jun 2000.
Povodom najave da će stara devizna štednja biti isplaćivana 1 u zlatnicima
Zlatno kukavićčje jaje
Beograd - To je još jedan pokušaj prevare - izjavio je jedan privatni zlatar u Beogradu reagujući na najavu guvernera Narodne banke Jugoslavije Dušana Vlatkovića da će Jugoslovenskim građanima bih ponuđena ı mogućnost isplate stare devizne štednje i u zlatnicima. Zlatnik koji će devizne štediše moći da podignu u zamenu za svoj ulog imaće, prema Vlatkovićevim rečima, "'nešto veću nominalnu vrednost od one koju bi prva rata isplate devizne štednje imala u deviznom obliku ı iznosi nešto više od 150 maraka”.
Guverner nije naveo koje će težine biti pomenuti zlatnik, odnosno na koji način će biti određena njegova noImiinalna vrednost. Nije, međutim, isključeno da nominalna vrednost zlatnika bude određena prema ceni grama ove vrste zlatnika (22-karatno zlato), koji se već prodaju u prodavnicama Zlatare Majdanpek. U ovim prodavnicama, naime, cena zlatnika iznosi u proseku oko 1.550 dinara po gramu i mogu se naći zlatnici od 1,5 grama, po ceni od 2.847 dinara, do 17,5 grama po ceni od 33.227 dinara.
Ako, međutim, posedujete ovakve zlatnike ı želite da ih
„rečima, lako bi se moglo de-
unovčite u istim prodavnica- po realnoj ceni, tama to ćete moći da učinitepo ko da je cena zlata ceni od 225 dinara po gramu, u trenutku nabudući da će vam ih tretirati , bavke zlatnika ista kao lomljeno zlato. Drugim kao ı kada ih prodajete banci, njihovom kupoprodajom ne bi trebalo da budete u gubitku, s obzirom na relativno malu proviziju koju UzIima banka. Ali kod nas, gde Je bankarski sistem u raspadu, nijedna banka vam neće otkupiti ove zlatnike, tako da vam Je skoro jedi-
siti da za vaših tidesetak hiljada dinara stare devizne štednje dobijete svega oko četiri hiljade dinara, koliko bi približno koštao zlatnik težak 17,5 grama po ceni po kojoj se trenutno otkupljuje lomljeno zlato (od 220 do 240 dinara po gramu). Privatni zlatari zlatnike ot20 uju isključivo kao lo-
Bežava nema ilevize
_ "Država nema devize za isplatu stare devizne štednje, što je i guverner priznao time što je ponudio zlatnike”, kaže za Danas Mlađan Dinkić, koordinator G-17. Prema njegovim rečima, Ovo je dobar psihološki potez države, kojoj je cilj da što više prolongira izvršavanje Ove obaveze, da što više štediša isplati istim novcem {štediše svoj ulog odmah vraćaju u sistem), te da odloži loše efekte operacije na cene I kurs. Zlatnicima država nastavlja da štedišama nudi surogate, ali procenjuje Dinkić, većina građana, ć će 1 dalje nastojati da sačeka ıisplatu u devizama.
mljeno zlato, ali po nešto višoj ceni, koja se kreće od 230 do 240 dinara po gramu. "U normalnim. zemljama ima smisla držati zlatnike, jer ih u svakom trenutku možete u bankama pretvoriti u novac
Konjunkturni barometar Ekonomskog instituta
Meophotna pnomena ekonomske nolitil(g
Beograd - Ovogodišnji privredni rezultati su iz meseca u mesec sve lošiji. Svi su izgledi da će, pritom, ovogodišnja inflacija biti trocifrena, a rast cena postaje Jedan od najkritičnijih elemenata ekonomske politike. U takvoj situaciji nije dovoljna ONI promena osnovnih planskih parametara, nego je neophodan kompletan ekonomski preobražaj što će, kako izgleda, postati novo ime za ekonomsku reformu. ()ve Ocene iznmele su juče U Ekonomskom institutu tokom predstavljanja junskog broja Konjunkturnog barometra. Sa novinarima su tim povodom razgovarali Goran Pitić, Nebojša Savić i Danijel Cvjetićanin.
Poređenje sa lanjskom godinom daje nešto povoljniju sliku, ali ona nije adekvatna, jer je u pitanju poređenje sa ratnim mesecima kada nije bi-
_ lo ni proizvodnje, ni izvoza. U
zvaničnoj interpretaciji Je i rast cena manji nego Što zaista
Jeste. Prema zvaničnoj statistici u odnosu na maj lanjske godine inflacija iznosi 01,5 odsto, a prema oceni Ekonom skog instituta 90,8 odsto ı do kraja godine će po svoj prilici dostići i 100 odsto. lako cene rastu - crni devizni kurs miruje. Od decembra lanjske, do maja ove godine cene na malo su povećane 14,7 odsto, a crni kursje porastao za 11 odsto. U odnosu na maj lanjske godine rast crnog kursa iznosi 121,9 odsto, iako su cene za to vTeme povećane 90,8 odsto. Komentarišući obećanje guvernera Narodne banke Jugoslavije da će starim deviznim štedišama ovogodišnja rata od 150 maraka biti isplaćena u zZlatnicima Nebojša Savića Je rekao da ako država ima zlata, onda to zlato može da pretvori iu devize. Goran Pitić kaže da bi on lično radije prihvatio devize, a da bi zlatnik uzeo samo ukoliko nema drugih mogućnOSti. S. Nikašinović
- zatražili izuzeće
na mogućnost da ih pretvorite u novac da ih nekoj zlatari prodate kao lomljeno zlato”, kaže jedan beogradski privatni zlatar. On ocenjuje da bi operacija sa zlatnicima mogla da bude još jedna prevara
građana države, slična onoj
koja Je učinjena kada Je država O nekoliko 0 takođe zlatnicima seljacima isplatila dug za Žito.
Gotovo istovetan slučaj, desio bi se ukoliko bi zlatnike pokušali da iskoristite kao zalog, u nekoj od mnogih agencija, Jer se maksimalna " vrednost" grama zlata kreće od 8 do 12 maraka, koliko se obračunava 22-karatno zlato. Kako se tom prilikom na potencijalnu obavezu uračunava i kamata, za pozajmicu od 200 DEM, treba pripremiti nešto manje od 30 grama zlata.
Na svetskim berzama, zlato beleži blagi rast i trenutno se u Londonu za finu uncu (31,1 gram) plaća 287,60 USD. ali piema ocenama analitičara psihološka barijei od 300 dolara Je 1. dale-
R: R- M S
(Hiložen nppiistečajli nostunak "RBC pp out"
Beograd - Ročište u predstečajTLO . !DOSLUUB KU protiv preduzeća TJABC produkt osnivača dnevnog lista Glas javnoSt . OdloZemo JE juče u Privrednom sudu u Beogradu, jer su pravni Zastupnici ABC produkta
sudije Svetlane Slijepčević - Lukić. Rok za iseljenje iz prostomja u VlajkovićevojJ ulici istekao je juče:
- mmamo dva goruća problema, prvi je pokušaj uvođenja stečaja nad "ABC produktom" a drugi iseljenje ljudi i stvari iz zgrade, rekao je za Danas, Slavoljub Kačarević, direktor i glavni ı odgovorni urednik Glasa Javnosti.
Prema njegovim rečima Iz prostorija je zabranjeno izneti mašine tako da ni alternativne prostorije neće imati efekta jer se novine ne mogu štampati.
Neshvatljivo Je ı prvi put se u sudskoj praksi dešava da sud zahteva da se uplati novac za buduće tužbe, kategoričan je Kačarević. Reč je o 170 miliona dinara, koliko je naloženo "ABC produktu” da na svoj račun uplati kao garant za eventualna nova potraživanja na osnovu nekoliko sudskih postupaka koji se vode protiv Ovog preduzeća. "Otvoreno su rešili da nas zatvore a Ja kao građanin u zemlji bez zakona mogu da odem u hajduke ili da Je napustim”, OU, je Kačarević. IJ
Kako smanjiti nezaposlenost u Saveznoj Republici Jugoslaviji
Gotovo polovina Junosiovena hez posla
Beograd -Broj, legalno zaposlenih radnika u Sr-
i godišnje opada za 70. hiljada, dok 1,9 miliona u
1adDomi odnosu nije dovoljan broj da bi kompenzo-
vali doprinose iz neto za-
rada. Pogotovo što poslo-
davci te doprinose smatraju troškom, ane obave zom- rekao je pomoćnik”
direktora Republičkog za-
voda za zapošljavanje Ju'goslav Mijatović na juče-
| rako" Okru iglom stolu _ "Ka
O 0 Beo d
slenost u SRJ”, Veća Save-
0 samostalnih sindikata
Jugoslavije. _Mijatović je istakao da
· se na birou rada trenutno
nalazi 718.000 nezaposle-
nih, od čega više od 49 od-
sto posao čeka duže od tri
godine. On je ukazao i na
problem sive ekonomije
od koje u današnjim uslo-
vima preživljava 617 hiljada ljudi. Prema njegovoj i na nezaposlene od dškje ostali otpada 273.000, jE ostalih 344.000 za-
posleno, ali na sivom tržištu dopunjuju prihode. ·Za prvih pet meseci ove godine poslodavci su ponudili 175.000 slobodnih radnih mesta, ali se pokazalo da su obrazovni profili u suprotnosti sa potrebama, što je znak obrazovnom sistemu da se mora prilagoditi - zaključio je Mijatović. Otvarajući skup predsednik Veća SSSJ Radoslav Ilić je rekao da je u SRJ zaposleno 2,24 miliona ljudi, što je
za 400 hiljada manje nego 1991. godine. Prema njegovim rečima, zvanična stopa neZaposlenosti u SRJ iznosi 27,3 odsto ili 801 hiljada radno sposobnih, a kada se tom broju
pridodaju radnici na pla-
ćenim odsustvu, ta stopa iznosi gotovo 50 odsto. U uvodnom „govoru predsednik VSSS Tomislav Banović naglasio je ulogu države u funkcionisanju tržišta radne snage. .
. E.
ZORAN SINKO