Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Ји алт и ава“ иако лавина па. 5

Пљуснуће Босфор-море, Јекнуће слава стара, Данак ће доћи бољи, Никнуће зора рујна. теци, крви бујна Војводе Лазара! Хај, како лепо светли | Знамење српских дана; Ођ како крвца лети Из мојих тешких рана, А са њим уздах многи! Гаврана јато врано Грохотом гласа свога Опело чате тужно Врх царства сурванога. И силни милиони Дигнуће главе горе, Српско ће пљуснут море Ко крвца што тече моја. Турчине горди, Пропашће слава твоја.

У НОЋИ

"На мутном небу облаци се слећу,

Студен ветар душе кроз маглу и мрак; А поноћне сени лагано се крећу, Да нечистим дахом обесвете зрак. —

261