Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

и.

А та, вам КА бине ла ак унели Леја и Ј , Масаи мати

О, почивај, срце, спокојно и благо, Жеђ праведних жеља у недрима кри, Јер све, што је теби и мило и драго, У дубоком санку почива и спи.

На попришту гордом праотачких снова. Хладна самрт коси лепоту и крас,

А јекну ли узвик и кроз поља ова, Тушног роба то је умирући глас!

Ах, ал нија труба што гробове буди, Која крвпу пали, да пламти и ври,

Јер Бог вечне правде, векова и људи, У дубоком санку почива и спи.

Само бледа звезда уздања и наде Свод небески краси и расипа зоак, Као чисти анђб што се у ноћ краде, Да разгони таму и разбије мрак. —

А небо је мирно и милости нема,

Да слободној земљи запевамо ми,

јор окован титан, што ужасе спрема, У дубоком санку почива и спи!

Шта Зар цветан венац, што јој чело краси;. Ју Сипајући мирис заношљиви свој

На њезине миле девичанске власи,

Да мирисом плаћа подводнике њој 2 Невестица тужна! Мутни теку дани,

И суморно с њима тужићемо ми,

Док обманут титан, што слободу брани,

У дубоком санку почива и спи.

262