Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Ави пи пио =

ДОБАР ДРУГ

Ф. МИЛЕР

На зидању неком два друга бејаху, Чекићима својим радили су рад; Студени је ветар са севера дуво, ЈА далеко доле ширио се град.

Раденици пуки обоје су били, Радили су рада, кад им даде ко; Образи им беху измучени, бледи; Сиротињско руво у ритама сво.

Богаташу једном градили су здање, А помаман вихар витлао је све, Љуљаху се даске; и сироти људи Требали су доле да сиђу што пре;

Ах је доцкан сада! — Припуцаше греде, И полете с треском све у један ма Само једна даска што под њима оста!... (Они зваху помоћ да им когод да.

О држте се само! Помоћ вам је блиска... Али танка даска повија се тек,

Хладна пропаст зија... Један ветрић само, Па ће да им сконча мученички век!

Тада рече први: Време дође мрети, Не може нас даска одржати та,