Delo

ПОЛИТНЧКИ НРЕГЛЕД 623 вима, ради којих јс овај преврат н извршен. (' ноузданошћу се можс рсћн, да јс тако чудновати предлог нмао само да иотпомогне извршсње тих нланова у Србнјп. Та мисао добачена јс Стандарду из Бсча, толнко нсзгодно, да се, чак ни иза бечког доннсника „Стандардовог“, нпјемогла да нс заназн личност високог иоложаја, која је у овом случају воднла руку доннсникову. Кад се узме, да јс Милан, бнв. Краљ, нредузсо и нзвршио преврат од 9. јануара у договору са Бсчом: даље кад сеузму на ум тежак положај у који је Милан дошао са својим превратничким плаковима, одлучни и одсудни протестп у штампи нротиву њсгова бављсња у земљи, — онда јс сс осетила журна нотрсба, да се пружн помоћ и олакша пзвоћсње тсшког задатка који је он на себе узсо. У тој цсљи и иохнтало се да сс пз Беча објави могућност унутрашњих сукоба у Србијн, а у Лондону који јс у источној иолитици на страни Беча дода, како Србију у интересу европског мира, ако му она озбиљно нрнирети, — грсба иодлпти између еуседа. Пуштајући овај глас, рачунало се на дејство у двогубом правцу — да се у ираведном осећању узбуни наше и евроиско јавно мњсње. На узбуну у свроиском јавном мњењу рачунало сс тск једним делом : иоглавпто се циљало на нашо јавно мнењс. Глас о подсли Србије, о могућностп да она престлне самостално живетп требао јс узнсмиренс духове у земљи да упути у нравцу пагриотских нокрста, који бн ударили у најнежније п најосетљивије жицс. Земљу је тнмс требало довести у забуну; — она је имала да иостане попрпште иатриотских зборова и декламатора: штамна да нрекриљује своје ступцс иатриотскнм дскламацијама, а бив. краљ, у заклону гог всликог покрста, далско од очију јавног мњсња, да оствари бар главне основе свога плана. Као да је цсла земља инстиктивно осетила ову замку, врло венгго удешену и бачену! Кроз догађаје, којн су сс на њене очи развијали: кроз тсжњс које су избнјале из створеног положаја: кроз ону иитимност, која сс ноказујо пзмсђу тенденцијс чланка у „Стандарду“ и намсра извршиоца прсврата од 9. јануара, — ако и нејасно, ииак сс увиђало, откуда јс то дошло. Страховање за будућност и оистаиак народни и државип окривљавало је за свс саме творце иреврата државног. У њима су сс гледали кривци за свс што може ову зсмљу снаћи. п гњсв, којн се ноднзао, гицао сс у првом реду оннх, који су сгворили п који одржавају данашњн положај. Нбог тога се са плано.м о подсли Србнјс проманшо циљ. Пћгампа је иротествовала бсз разликс којој' [нолптпчкој етранци пјпшада прогиву тако варварског предлога, нсдостојног данашњсг вска п данашњс ннвнлнзације. Али, на жалост, мора сс рсћн. да су сс ти протести ограннчплн само на шупље Фразе о иатрпотнзму и једнодушностн, у којој ће пас, бсз обзпра на паргнјска раздпрања, наћн нспрнјатсљи, да у одбранп своје огаџбине сви пзгпнсмо. Нашс „патрпотеи нпсу сс нн внделс у овн.м трснутцима. Они ннтп су сс званпчно, ниги нсзванично јаче ангажовали у овом иокрету, који је за њихов рачун створсн. Онн с-у сс прппрсмплп да отуда извлачс користи, п зато су пзостали са својим декламанијами и својим радњама, које би можда у ирвом реду морале битп такве