Delo

624 Д Е Л 0 нрнроде, да се са Русијом мири, а гада Милан треба да нде! И онда, где је у нитаљу тако крупна тековина — државна самосталност, где бп наша одбрана недовољна била, не тражи се најприроднији савезник, на кога би нмали да се наслонимо у борби — Русија! У овим тренутцима патриотског страховања нашег, јавно мнење европско у знатном делу свом изјавило је, тим новодом п новодом нрнкунљања аустријске војске на граници ерпској, да Пс се Аустрнја, на нрвом кораку нротиву Србнје, срести са Русијом. Ни то чак није нобудидо наше велике натриоте да предузму кор.же за зближење с Русијом. Они су се чинили невештн на све то, па и на прикупљање аустро-угарске војске на граници сриекој. У овом иогледу сумњамо, да се налази н ма какав званнчан протест. Тако недостојну шпекулацију отворио је „нови курс“ са патриотским осећањпма народним. Највећа светиња једнога народа — то су његова осећања, која иотичу из љубави нрема отаџбини. Ставпти та осећања у игру за рад тако несрећних смерова, какви су они, у којнмаје нзвршен удар у држави 9. јануара — једннствен је пример у историји. Праве патрноте, које су способне и да умру за своју отаџбину, да се бране до носледње канн крви, морале би се нраведно узбунити н нротиву ге срамне шпекулацијс, н противу онога стања, за чије се иоследице везују планови о нодели Србије, и на првом месту, уз изјаву о одбранн своје отаџбине, нротествовати противу данашњег стања и захтевати да се норемећени односи државни врате у нормалне границе. Колико је то сумњив патриотизам са којим се превијају сви онп, који ишчекују користи за себе из данашњег положаја, види се најбоље по томе, што се ннје имало ни снаге ни одважности, да укаже ирстом тамо, где лежи тегоба положаја. Прави, искрени, узвишени патрнотизам не зна за иревпјања, за страх и кукавичкук; он говори отворено, и као шго је готов да главу да, тако је исто готов и да све друго учини из љубави према огаџбини. Круина је ствар — могућност да се отаџбнна изгуби: На ирави натриотизам довољно је само и да се појави такав нредлог, ма у ком то смеру било — позитивнс комбинације или тактике политичке — па да се осетп и уврсђен н пенижен у понижености своје отаџбине, у коју је срљају неразмшиљени синови њени са бпв. краљем својим. Бунећи се протпву тога, он се не би донде зауставио, докле не бп извојевао себп Формално задовољење, готов да свуда засведочи своју љубав према отаџбпни. А код нас се ограннчило на шунље Фразе, парадирање са слогом нашом у случајевима онасности, а до тог времена, мн се жујшмо, каква чудповата нротивност! —да што више ослабпмо своју отаџбину, отварајућн борбу са целим народом, и трошсћи његове најбоље силе. Кад му Ј>азоримо снагу, кад га сатремо и измрцваримр свакојаким неиравдама и неваљалствима дЈ)жавне уираве, кад му убијемо п понос и достојинство, п загорчпмо живот — онда ћемо ми апеловати иа његов натЈшотизам и ноказатп редак прпмер јунаштва и ножртвовања! То је жалосна иотина!... ЛЈунље Фразе не помажу, наше голе ]>уке за одбрану отаџбине недовољне су. Треба ратне снреме, треба богатства, добре фи-