Delo

640 Д Е Л 0 се нојављују н опасност је оиег ту. Превентивно лечење не лечн дакле сиФилитпчног од његово болести, веК само донекле не да да избију секундарне иојаве сиФИлиса. Али превентпвно лечсње има још н ту маиу, што овакови пациЈенти добијају и сувпше рано опасне облике терцнјарног сиФилиса (Саро81, Уеишапп). Ну ни Фурније се у оваком случају не задовољава само нревентивним лечењем мужа, већ нрепоручује, да га ваља и обавсстити о свима опасностима, којима излаже своју жену за в]»еме секундарне не]шоде, било директном заразом било индирекгном — трудноКом (концепцпонелним сифплисом). Другим речима Фурније нреиоручује сифилитичном, да за време свога боловања, не постане отац. Друга Је могуКност, када је жена од сифилитичног мужа веЛ затруднела. ТрудноКа је у овом случају, вели Фурније, узрок двојакој несреКи: 1. мајка може да добије сифилис од мужа илп од детета: 2. дае може да наследи сифнлис. Овде сс и нехогице намеКе пигање да ли је могуКс нревентивним лечењем трудне жене статп на пут, да жена п деца не допадну у опасност која их чека од сиФилиса. Питање врло тешко п, на жалост, у науци још нерешено. Јер док су се неки сифилидолози одлучно изразили зч превеитивно, прОФИлактично лечење трудне жене, дотло други одбацују ту методу и веКпна нх со још држп у ресерви. А, што сс тиче Фурније-а, он п овде застуиа мишљење да треба лечити трудну жену, али не у сваком случају, всК кад за то пма разлога Када су год раније трудноКе свршавале несреКом (било побацивањем бпло ирераним иорођајем, бпло рађањем слабе деце, која су на брзо умрла, било рађањем сиФилитичне децс), Фурније налази да дужност налаже лекару да у гоку нове трудноКс унотреби превентивно лечење, јср је само оно моКно да сиречи нове нссреКе. У случајима, 1де су се јсдна или вишс трудноћа среКно свршнле, ту се ваља уздржати од интервонцпјс, јер нам ирошлост Јамчи за будуКиосг. Најтеже јс пак решити се за или протнву превентнвногр, лечења, кад је жена сифнлитичнога мужа ирви иуг затрудиела, а на њој иема иикаквога зиака сиФилнса. У овом случлју Фурније иреиоручује да се руководимо једпно мужевим сифилисом и ирема старосги његове болести, према иоследњим маниФестацијама, а иарочито нрема уиотребљеиом лечењу решимо за или против превснтивна лечења. НаЈчешКе је, на жалост III. мОгуКиост у б]>аку да је сифилитичан муж ве(1 заразио своју о/сену. П ако изгледа, вели Фуриије, на ирви поглед ствар врло просга, јер пмамо и]>ед собом два болесника, која ваља лечиги, ииак је у нракси много тежа п заплетенија. Ова тешкоКа не долази од страие мужеве веК од страие жениие (њега ваља лечитп п забранити му најстроже да ностаие отац). Фуриије износи, како је тежак и деликатаи иоложај лекарев наснрам заражене жене: ваља је лечити п опет сакрити од ње болест, од које болује, јер тако муж захтева. Да ли је овако лечсње могуКе ? Фурније вели да није, јер .је сифилис хронична болест и ваља