Delo

НРКГЛКД КЊИГА II ЛИСТОВА 641 јс с тога лсчити дуго и систематски, а го нијс могуће за дуго од женс сакрити. Али шго највише говори противу оваковога лечења жснатоје: што тсрдпјарнн сифилнс внђамо највише у удатнх жена. којс су се у иочетку брака заразиле п недовоњно лечиле. У нотврду овога Фуриијс нам нзносп нз својих бележака ужасне слике, н то не само из кругова, гдс влада глупост, незнање и предрасуда, већ и из виших друштвсних сталсжа где би се имало право захтевати вншс морала и образовања а мање сгоизма и немара. Ето за то ставља Фурније лекарима у хуману, моралну дужност, да са пуно такта и умешности учине све, шго јс могуће, те да се ове удате жеие лече, како ваља, те да их не ностигну последице терцијарнога сиФплиса. IV. и последња могућност у браку, када је сифилитачан муж заразио жену и оалодио је. Ситуација најтежа, јер има у себи и највише оиасности. Дете зачего у такој ирилици умире у матери и бива побачено или се рађа мртво или иолумртво или са сифилисом. У обом носледњем случају, ако га мати не доји, може да заразн своју дојкињу, а ова своје дете, мужа и т. д. Алп, и ако је ово стање очајно, онет ие треба губити наде. Фурније и у овом случају препоручује еиергично методско лечење не само мужа. већ и матере и износп из својс праксе, како је впше пута уснео да снречи побацај и трудноћу до краЈа изведе. Истина да се дете у таквим прнгодама са спфилисом рађа, али способније за живот, а у поједпннм изузетним случајевима роде се п здрава деца без икаква знака сиФилиса. У последњој нартији своје књиге говорп Фурнпје „о оиасностима за друштво од дечјега сифилчса“- Ова је ствар од врло велике важностп ио друштво, а пошто је Фурније нрви сифнлидолог, који овај предмет детаљно нретреса (в. Уоштеез е!: поииззопб 8}ф1пШ:14ие8. Рапз 1878.) то заслужује да се на њему мало позабавимо. Када се сифилис у брак унесе, волика је опасносг, вели Фурније, не само за дете, које се у гом браку роди, већ и за оне, који га негују. Сифилитично дсте заражује врло Лако, готово неизбежно своју дојкињу, а ова своје дете п мужа, а ови онет даље проносе заразу, и тако се зараза све више ширн п распростире, те гради читаву епидемнју. Фурније нам цитира из своје и туђс ираксе неколико жалосних нримера, где је се од једнога сифилитичног одојчета заразило десеторо и впше људи (у једном селу 23) пз његове најближс околине. Па зато ставља у дужност лекарима да спречавају заразу и чувају друштво од онасности, која му претп од заражене одојчади и дојкиња. Али како да се ово ностигне? По Фурније-у на овај начин: 1. да спфилитично дете, које је ирви извор зарази, остане у Фамилији, где ће се понајбоље моћи неговати н лечити и 2. да се ие нредајс страној дојкињи, већ да га његова мајка сама дојп. Ну овде поставља Фурније питање: не.на ли какве оиасности било за мајку било за дете од тога, гито Че га она сама дојити ?Пли другим речима; 1. сме ли здрава мајка дојити своје дете, које је са сифилисом