Delo, 01. 04. 1894., S. 100

93 СВРЧИН ДВОР У ПАУНИМА из Скопља у Митровицу, измсђу Феризовића и Лпи/вана. У сслима око Сврчина живп ирича да су се Срби из тога сбла иселили са патријархом у Аустрију. Сврчнн лежи на леној узвпшнцн а над њим уздижс се још једна већа узвишнца која се зове Главица, где је била црква од којо се још ц данас нознају трагови. Та Главица и она узвишица на којој је село, опкољени су дпвном шумом а пснод Главице, онкал.ајући је са нсточне стране, протиче речица која води воду из Неродпмке да за.шје Пауново Поље а за тим да се иридружи водама које чине Ситницу. У близу око Сврчина села су Папаз, Бабуш, Мирач п Црнило. Сва су ова села, као и Сврчнн. насељена Ариаутима. Од њих је Мнрач на најленшем месгу, на једном брежуљку у ирнсоју, као и Сврчин. Оно 30 кућа у њему наннзало се амФитеатрално но венцу на коме има леног воћа н шумс. На дну брдашца (ссверозанадио) је Црнило са 50 кућа Ариаута. Бабуш је од тпх села најближе Сврчину, једва да има 10 минута доле у иољу, тс је то пзвесно било псто ссло са Сврчпном а доцније се само као махала одвојило. Бабуш је близу саме железничке пруге п пма 10 кућа Срба. II даиас у њему живи на гласу иородица „Бабушанин“по којој јо, клко кажу, н село добнло име. Цело село чпни та нородица. Прича казујс да јс њиховим старима цар Мурат, косовски, иоклоиио толико зсмљс колико може један човекзајсдан дан ходом да обележи До нрс десетину година, веле, да се сачувао и неки Ферман у тој породицн, по коме oua не плаћа порезу и не иде на кулук. Тај су им Фсрман унроиастили, али се једно нраво нз тога Фермана сачувало само по себи, те, истина је, ту породицу ни даиас још не терају па кулук. Породпца Бабушани пмала је једну ирпвплегију п у верском погледу по којој су се родови смели узиматн. Беле: та је иородица добнла сво то шго су њени стари били веома богати, ге су при ироласку на Косово дочекали Мурата и угостили га, и сву његову војску.*) Народ уз иричу додајо п једно ироклетство, *) Како се у нас у нсторкјским ннтан.има морамо освртатн и на овакве нодатке вал.а у овој н: ичп заназити но где што. Пре свега Фагст јс да је нородица Бабушани имала Муратов Фсрман, и нрема томе це.та нрича пма оенове. Косовскп Бабуш пзвесио је велпки властелпн кад насгава у Сврчпну код царских дворова, или је богати тржац у подграђу сврчинском. Оп дочск је Мурата и његову во.јску, отвара му каније двора сврчинског н он га хранп и појц н сву његову војску. За то добија повластице знатне н велике које се и до дан данас одржавају. Кад Сврчину нроиада зпачај, село доИпја име но њему Бабуш, а нме Сврчин своди се само на оних 5—G кућа где је сам двор био. Но ова прнчица износи још један важан знак илн иодатак за решење питања о доласку турске војске на Косово. Из овога бп нзлазило да је главна трупа у којој је и Мурат био, прешла пр ко Кара-Дага, а не на Гњилане, u да се спустила на огранке